Ulysses, by James Joyce

[Sludge Factory]

mene, na primer, bas zanima sta cyberwor/l/d, a i drugi koji su citali ovaj roman, misle o Portretu umetnika u mladosti... :)

Evo, da se i ja, nedostojan, javim i odgovorim na ovo pitanje: sto se mene tice, roman je genijalan i preporucujem da ga procitas!

a što se tiče pitanjca, u džojsovom slučaju, posebno kad se priča o portretu nije tako lako razdvojiti, budući da je roman (polu)autobiografski. ako je verovati ričardu elmanu, džojsovom biografu džojs je nameravao da napiše autobiografski roman u kojem će njegov život da se pretvori u fikciju.

He he, pa to k'o Confessions of a Dangerous Mind. BTW, Mary 1 i za citat! :D

[batticuore]

a može i pisma nori :)

My love for you allows me to pray to thespirit of eternal beauty and tendernessmirrored in your eyes or to fling you downunder me on that soft belly of yours and fuckyou up behind, like a hog riding a sow,glorying in the very stink and sweat that risesfrom your arse, glorying in the open shameof your upturned dress and white girlishdrawers and in the confusion of yourflushed cheeks and tangled hair.

MaryPoppins, Vi čitate Džejmsa Džojsa u originalu? šta je tražim onda ovde, osim pppomoć :D @kojote- ne zbunjuj me sad. Dablinci svakako sleduju, al nisu u trilogiji, tolko znam -_- @Sludge Factory - ne zezaj :P , a i ne čitaš pažljivo, pročitala sam roman, pročitala :)

[Sludge Factory]

@Sludge Factory - ne zezaj :P , a i ne čitaš pažljivo, pročitala sam roman, pročitala :)

Ups! :DAnyway, bar ti rekoh sta mislim o knjizi!

[lessa]

BTW, Mary 1 i za citat! :D

eh, eh. uzeh ja tako, u mladjim danima, da citam Pisma Nori.mladji dani naravno podrazumevaju naivnost, nevinost i sve sto uz to ide.citala u skoli ispod klupe, ko Tolkina.te se na nekoj strani iznenadih onoliko. i nastavih da citam u osami sobe svoje. a sve bilo fino i "na note", sto bi rekle neke tetke (tetka kao karakterna osobina, ne kao zvanje) do te jedne strane.a sto se tice ostalog Dzojsa - stidim se ali za sada ni makac. namenski se opskrbila da procitam, tj. svesno se nameracila da kupljene knjige ne ostanu samo regalski ukras.ali kako mi u poslednje vreme (xy godina) ide citanje za uzivanje, jos ce Dzojs cekati.ene ga i Bulgakov stoji (jos veci stid!)

[Ulis]

mene, na primer, bas zanima sta cyberwor/l/d, a i drugi koji su citali ovaj roman, misle o Portretu umetnika u mladosti... :)

"Portret...." je jedna od dve (tri) književne predigre za Ulisa. Neophodan za sagledavanje lika Stivena Dedalusa, jedna moguća autobiografija, gde se ti elementigube u prva tri poglavlja, i onim još ponekim u Ulisu. Veoma značajan za sagledavanje Džojsovih mogućnosti u baratanju jezikom. Kako Dedalus sazreva u romanu, tako i jezik romana prerasta od stidljivog posrtanja ka samopouzdanom i punom nadanja stupanju u život . Lično, značajniji su mi Dablinci...fascinantna zbirka pripovetki o stanovnicima i duhu jednog grada. Uostalom i Ulis je započet iz skica za jednu od pripovetki. A tu su i Mrtvi, možda jedna od najboljih pripovetki ikada napisanih.Pisma Nori su objavljena od strane niške Gradine negde sredinom osamdesetih. Dokument fascinacije Džojsa Norom...ne mnogo više od toga.

[adam weisphaut]

Veoma značajan za sagledavanje Džojsovih mogućnosti u baratanju jezikom.

Finnegans Wake je možda i značajniji, samo što je sam po sebi nesagledljiv.

[Ulis]

Finnegans Wake je možda i značajniji, samo što je sam po sebi nesagledljiv.

Verovatno. Kažem verovatno, zato što sam bio u prilici da pročitam samo par fragmenta. Pitanje je koliko bi prevodcelog dela bio svrsishodan....Ono što znam o Fineganovom bdenju svodi se na pročitane analize i eseje. I po tome se možezaključiti ovo što kažeš "da je sam po sebi nesagledljiv"edit: slova Edited August 18, 2008 by Ulis

[MaryPoppins]

opet ja i moja neuspela duhovitost. pomenuh pisma nori ne zbog literarnog značaja, nego onako, da se našalim :D mada, neki smatraju da norina pisma džojsu predstavljaju inspiraciju za (unutrašnji) monolog moli blum u poslednjem poglavlju uliksa.

MaryPoppins, Vi čitate Džejmsa Džojsa u originalu? huh.gif šta je tražim onda ovde, osim pppomoć biggrin.gif

ne, odnosno ne odavno. moram da priznam da džojsa nisam čitala skoro deset godina i ovaj topik je odličan podsticaj da ga ponovo čitam. ali da, kad sam ga čitala, bilo je na engleskom, na četvrtoj godini fakulteta. nažalost vreme i druge, nimalo srodne obaveze, uzele su svoj danak - moje trenutno poznavanje svodi se na fragmentirano prisećanje i opšta mesta. Edited August 18, 2008 by MaryPoppins

[adam weisphaut]

Verovatno. Kažem verovatno, zato što sam bio u prilici da pročitam samo par fragmenta. Pitanje je koliko bi prevodcelog dela bio svrsishodan....Ono što znam o Figanovom bdenju svodi se na pročitane analize i eseje. I po tome se možezaključiti ovo što kažeš "da je sam po sebi nesagledljiv"

Čitao fragmente u originalu, to je jedno od onih dela koje možeš instinktivno osetiti, s njim se igrati ali teško (bar je meni bilo) savladati.Opet obrisi koje dobiješ su vredni sami po sebi, čitanje podseća na uranjanje u tuđu podsvest.Prevod ne da bio bio nesvrsishodan nego blesfamičan. Edited August 18, 2008 by adam weisphaut

[Ulis]

Čitao fragmente u originalu, to je jedno od onih dela koje možeš instinktivno osetiti, s njim se igrati ali teško (bar je meni bilo) savladati.Opet obrisi koje dobiješ su vredni sami po sebi, čitanje podseća na uranjanje u tuđu podsvest.Prevod ne da bio bio nesvrsishodan nego blesfamičan.

Dok je Ulis jedna vrsta toka svesti budnih ljudi i grada, Fineganovo bdenje je tok svesti usnulih ljudi i grada.Ovo je tekst od pre par godina u povodu objaljivanja Ulisa na srpskom jeziku:"Prostačka knjiga iz pera samoukog težaka?, gadljivo je svela utiske Virdžinija Vulf posle svog prvog susreta sa romanom Uliks Džejmsa Džojsa, 1922. godine. Osamdesetak godina kasnije, prilikom podvlačenja crte ispod dvadesetog veka, Džojsova ?prostačka? tvorevina biće gotovo jednoglasno svrstana u najuži krug onih umetničkih dela po kojima će se prepoznavati minulo stoleće. Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu, u periodu od 1914. do 1921. godine, roman ?Uliks? predstavljao je krunu umetničke avanture genijalnog irskog Ahasvera. Delo koje je, poput gotovo svega ostalog što je nastalo ispod Džojsovog pera, razgnevilo plitkoumne moraliste i zbunilo dubokoumne kritičare, postalo je temelj i putokaz mnogim potonjim stvaraocima. Uliks je, moglo bi se reći, biblija i enciklopedija života Dablina, Irske, Evrope, i života uopšte. Krajnje svedena i jednostavna fabula obuhvata život - sazdan mahom od trivijalnih sitnica - tri glavna lika u toku jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine. Međutim, razgovori, šetnje i razmišljanja Stivena Dedalusa, Leopolda Bluma i njegove supruge Moli, nisu ono najznačajnije u ovom romanu. Ispod površinskog sloja radnje krije se nesagledivo obilje nivoa kazivanja i značenja. Najznačajnijim i najbogatijim među njima obično se smatra onaj sloj značenja koji je ostvaren kroz preplitanje, paralelizme i kontraste sa Homerovom ?Odisejom?. Džojsov Odisej, Leopold Blum, daleko je od Homerovog junaka isto onoliko koliko su dablinske zagušljive krčme i javne kuće daleko od uzvišenog helenskog sveta. Razaranje mita odvija se na beskompromisan i umetnički plodan način: svaka od Blumovih mahom trivijalnih dogodovština ima svoj pandan u nekoj od veličanstvenih Odisejevih avantura, i time Džojs pokazuje u šta je mit pretvoren u savremenom svetu. Nema više heroja, nema više podviga koji pomeraju granice čovekovih sposobnosti i dosega njegovog saznanja. Zanos i uzvišenost završavaju se u postelji u kojoj Moli, Blumova Penelopa, čekajući muževljev povratak, razmišlja o svojim ljubavnicima. Zbog toga njeno ?da?, na kraju čuvenog monologa kojim se roman završava možda i nije afirmacija ili radosno prihvatanje života takvog kakav je, već rezignirano mirenje sa užasom praznine. Završna nedoumica samo je jedna od mnogih u ovom romanu, u kome mitološki, legendarni i ostali motivi ne vode poreklo samo iz helenskog i savremenog sveta, već iz više različitih svetova, kultura i civilizacija. NJihovo kombinovanje, u nesamerljivo širokim asocijativnim prostorima, ostvaruje se na različite načine u svesti svakog čitaoca i pri svakom novom čitanju. Zbog toga, čini se, nema mnogo smisla često isticana ocena da ?Uliks? još nije na pravi način i ?do kraja? pročitan. Bespredmetno je očekivati tako nešto, pošto ne postoje, i ne mogu ni postojati, dva identična čitanja ovog romana. Priliku i povod za novo čitanje dobili smo ovih dana, zaslugom podgoričke izdavačke kuće CID koja je, u prevodu Zorana Paunovića, objavila Džojsovo monumentalno delo. O veličini ovog izdavačkog poduhvata svedoči i činjenica da je u jugoslovenskoj kulturi do sada postojao samo jedan celovit prevod, delo Zlatka Gorjana, objavljen pre tridesetak godina, i u reprint izdanju ponovljen početkom prošle decenije. Zoran Paunović, inače profesor Engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, opremio je knjigu opsežnim pogovorom i velikim brojem napomena, koje će čitaocu nesumnjivo olakšati snalaženje u Džojsovom Dablinu. Jedna od najznačajnijih ambicija prevodioca ogledala se u nastojanju da lakoćom i lepotom jezika sačuva piščevu virtuoznost i slojevitost iskaza, ali i da istovremeno razbije famu o ?Uliksu? kao ?teškoj? i ?nepristupačnoj? knjizi. Čitaocima ostaje da provere da li je, i koliko je uspeo u tome. Ako jeste, to bi zaista označilo svojevrstan početak novog života Džojsovog ?Uliksa? u ovdašnjoj kulturi. Jer, kako reče Danilo Kiš, ?Svi smo mi moderni izašli ne iz Džojsovog šinjela, nego iz džojsovog košmara, iz Džojsovog veličanstvenog poraza.?

[Ras]

.......................................Dablinci...fascinantna zbirka pripovetki o stanovnicima i duhu jednog grada. .... A tu su i Mrtvi, možda jedna od najboljih pripovetki ikada napisanih.

Apsolutno!

Pisma Nori su objavljena od strane niške Gradine negde sredinom osamdesetih.

Postoji i izdanje iz 1998. godine, Kalahari books, koje sada imam. Na žalost, ni blizu neprevaziđenog treš šarma koje poseduje izdanje Gradine, ostalo kod neke od bivših ljubavi.Je l' čitao neko Džojsove sonete (Chamber Music)?

[Ulis]

Evo i glavnog junaka Dablinaca i Ulisa:

Je l' čitao neko Džojsove sonete (Chamber Music)?

Ja nisam

[Sludge Factory]

Ja nisam

Evo imas ih ovde!

[Ulis]

Evo imas ih ovde!

Hvala...znam za to od ranijeali....ali...sačekaću da to prevede Paunović, kako zna i ume, pošto čujem da radi na prevodu Fineganovog bdenja, što jeste? zaludan posao. Nešto ne verujem da bilo koje, za nas kvalitetno, znanje engleskog jezika može da bude dovoljno za izvorno čitanje Džojsa.

[Ulis]

...dupli post....

Edited August 19, 2008 by Ulis