Jump to content
kurdi

Not-just-now playing

Recommended Posts

Indy

Menjaju se lica i imena, ali... the blues remains the same.51lYIiEKNhL._SS500_.jpgWhat Have I Done (J.B. Lenoir, as heard by Indy:-))What have i done, what have i doneReason i can't even save a dimeWhat have i done, what have i doneReason i can't even save a dimeI am gonna say my way of livingStartin' here in this year nineteen fifty-fiveWhat have i done, what have i doneYou God don't care for me no moreWhat have i done, what have i doneYou God don't care for me no moreI'm goin' to pack my suitcaseDown the road you know I'll goWhat have i done, what have i doneReason I never's happy here at homeWhat have i done, what have i doneReason I never's happy here at homeHave someone mistreated meOr have I did somebody wrong?74280196.jpg?v=1&c=IWSAsset&k=2&d=77BFBA49EF878921CC759DF4EBAC47D0CBDC9F2E23E859B9D21F6318E0E267C5E74F8350A0DB7FA8

Share this post


Link to post
luba
1 dozivljaj primavere. dan prvi, gde se upoznajemo sa generalnom organizacijom festivala i sa naivnim entuzijazmom pristupamo istrazivanju.imamo dve glavne scene koje su interspersivno koordinisane tako da se koncerti ne preklapaju.glavnija, san miguel stage, ima klasican poljanski zvuk, sto unapred dovodi u pitanje na sta ce da zvuce pavement i wilco.neglavnija, ray-ban, je genijalno sanremska, sa strmim tribinama i morem u pozadini; tu skoro sve moze opusteno da se odslusa.pored ove dve imamo jos:- atp stage, gde izgleda sviraju sve neki ozbiljni muzicari. bina je recimo u klancu sa drvecem (i iza morem) s jedne i uglavnom prepunom tribinom s druge strane. vecinu izvidjaca naravno ne znam, pa ne znam dal je samo do kuratora ili i do tehnicara i akustike prostora, ali tu kad god prodjem to jako dobro i jasno zvuci. - pitchfork stage, gde apsolutno sve uzasno zvuci. natkrovljena metalna konstrukcija isparcana stubovima, podesna za jurnjave bjuicima u policijskim filmovima iz sedamdesetih. opet ne znam sta je sve uzrok, vecina bendova mi ionako nista ne znaci, al i onih par sto sam znao i/ili probao bolje da nisam. dreka sa ove bine nazalost ometa i razgledanje ploca, izbor kojih je inace jako dobar.- vice stage je zabacen na kraju parka, opusten i makar u mom iskustvu ispodprosecno posecen.- auditorum je hala za cirka par hiljada ljudi sa jako udobnim sedistima, namenjena penzionerima, pravim sladokuscima i postovaocima tisine.- posebni kuriozitet je ray-ban unplugged sator... staje cirka sto ljudi i jedan nesrecni izbacivac ciji je zadatak da u toku koncerta sve redom uporno opominje da ne piju, ne puse, i ne naslanjaju se na strateski pozicionirane vitrine sa naocarima. u fazonu e kume, alo, e mozes molim te da kazem onom tamo da ne pije, ja mu masem al ne vidi me izgleda. pritom covek sve to mora da koordinise sa neprikladnim njihanjem napucenih usana na nepoznatu mu muziku, kojim impresionira zenskog mu pandana koji stoji na ulazu. prilicno genijalno organizovano. a lep decko, ogromnih saka, rumenih obraza, velikih plavih ociju i niskog cela.- ima jos par sitnih scena koje nisu vredne pomena.hrana je generalno skroz pristojna, i ni hrana ni pice nisu skupi. odlicna losa pica sa sunkom. when in spain, sve sa sunkom. ola.nema diet coke, ali ispostavlja se da da spanska regularna koka kola, kao i srpska, a za razliku od americke, nije nepodnosljivo preslatka. nepouzdani izvori tvrde da je u pitanju razlika izmedju secera i subvencionizovanog kukuruznog sirupa.elem, prvog dana sam se pojavio pre fall-a da overim 1. the wave pictures, prvo na ray-banu pa onda i (un)plugged. ovo je dosta simpaticno i srecom na samom startu su odsvirali dve pesme koje su mi zvucale poznato (sa cd-a koji imam), pa sam stigao i kupone za pice da kupim. ko ne zna, ovo lici malo na herman dune, ali manje duhovito i referentno (referencijalno?), vise heart on a sleeve klinacki. i ate peaches straight from the can, the juice ran down my tongue, over my lip, slipped down my chin, dripped on your parents' carpet.cuju se modern lovers i (jako) rani femsi, tipa gimme the car. optimisticno bih ih cak mogao uporediti i sa jako ranim go-betweensima, sa 78-79 lost albuma. pesimisticno, po nivou humora koji pokazuju vece su sanse da zavrse ko kasni femsi nego ko kasni go-betweensi. ali za sada je ovo uzivo skroz simpaticno.2. the not so mighty fall (san miguel) posle prvih deset minuta deluju objektivno jako solidno, i naslovna pesma sa novog albuma stvarno jeste dobra, ali posle sat vremena deluju besmisleno. mada sam ja card carrying skupljac svih smislenih i nemalog broja besmislenih fall izdanja, 20 godina posle skc-a mi deluje da cu da prestanem da im idem na koncerte. o bivalo je mnogo gore od ovoga, sa totalnim muzickim i verbalnim raspadima. ovaj trenutni bend zvuci jednostavno i primitvno solidno, i mark jeste... obuzdan i artikulisan, ali to je sve zajedno negativno koliko i pozitivno. magije starih fall ionako svakako nema na sceni i u odsustvu makar neke intrige the fall prosto zvuce obicno. ne lose, ali ne vidim svrhu.onda ide po dvadesetak minuta:3. the xx (ray-ban) - o ovome je verovatno besmisleno previse da pisem, posto ih verovatno svi znaju bolje nego ja. ja sam ih sad prvi put cuo i pored sve jednostavnosti mi je to prilicno tesko kategorizabilna muzika. scena na kojoj su svirali im je svakako odgovarala i bez problema bih odslusao ceo koncert da nisam zurio. cak mi se cini da bih mogao i plocu da overim.4. tortoise (atp) - ovo stvarno odlicno zvuci, ali treba u miru sesti i odslusati sto je kao obezglavljeni prvodanac nisam mogao da si priustim.5. broken social scene (ray-ban) - ja se generalno ne lozim te nove kanadske nacionalne orkestre tako da mozda nisam objektivan. ovi su valjda nesto izmedju godspeed ybe! i lynyrd skynyrd, sto je meni prilcno tesko shvatljiva kombinacija. iz nehata sam ih gledao par nedelja ranije u brixtonu, gde me je buka oterala za sank. ovde na sanremo stage-u je to sve milozvucnije i gitarski pasaznije, mislim da bih im mogao pruziti ozbiljniju sansu. ali trcanje po sceni, mahanje kovrdzama i high-kickovanje mi i dalje bas ne idu u glavu u kombinaciji sa preplitanjem prevelikog broja gitara. 6. mission of burma (vice) - prvi koncert festivala koji sam zaista klinacki zeleo da vidim, prvi put u zivotu. ne znam da li je to zbog rogerovog zdravlja, ali za razliku od raznih mladih drekavaca, m.o.b. su ako ista bili pretihi. no i pored toga meni ovo super, nije da su bas razbili kako sam se nadao, i ko neki kasnije, ali je podjednak dozivljaj cuti 1,2,3 party! i that's when i reach for my revolver. sad mi je zao sto nisam ostao do kraja zbog preklapanja sa...7. pavement (san miguel) - ne znam kolko ovo uopste moze da se reprodukuje uzivo - malkmusa kad sam jednom gledao sa jicksima bio je tragican, mada i te ploce jako volim - ali je svakako dozivljaj videti prvi put u zivotu. meni je bio drugi put u dve nedelje, i u gorim uslovima nego prvi put, tako da sta znam. ovog puta nisu imali velike balone, ili ja nisam ostao do kraja, sad se ne secam. i nisu svirali zurich is stained, ni jednom.malkmus je kool, mada za festival nije nosio dodgers dres, ugojeni spiral sa preglupim kacketom iz daljine uzasno podseca na domenick-a lombardozzia (herc u the wire, dom u entourage) sto mu dosta oduzima od intelektualnog koola, nastanovich se uzasno lozi i to je mnogo simpaticno. sta god da su svirali super, sta god da nisu steta.spiral (po secanju) - "so i was in the elevator with mark smith, colin from wire, and roger from mission of burma. it's like a punk kid's wet dream"i ja sam doziveo svoj wet dream na primaveri, ali ne to vece.... dan drugi i treci drugi put, ako/kad stignem.
stigni.

Share this post


Link to post
msmodesty

Kultur Shock i "gastarbajterski rock/punk/...."rece mi jedan prijatelj - "ko nije ziveo i radio u inostranstvu ne moze da razume "gastarbajterski rock. za njih je Jevdjevic samo celavac koji urla neki gipsy rock" a nije tesko razumeti i sve je zapravo aktuelnije i aktuelnije:

Build The Wall (Yevdjevich)Language: EnglishEverybody football, everybody France!France loves their Africans.But when they riot, they’re not so much fun,Why can’t everybody be like Zinadine Zidane?Oh Beautiful, for spacious skies, for amber waves of grain.For purple mountain majesties, above the fruited plain.America, America; la la la la la la la!Mexicans are every day feeding, building USA,but when they’re done - kick them out all;Build the wall, Build the wall!Build the wall!Build the wall!Build the wall!Build the wall!Build the wall!Build the wall!Everybody dance to Balkan folkEverybody Kultur - everybody ShockThey love our talent, artistic touch,Us? Not so much.Everybody burek, everybody likes,But not everybody likes Mustafa.Kebab, doner, ishkembe!Just mail it - don’t come to SwitzerlandBuild the wall!Build the wall!Build the wall!Build the wall!Build the wall!Build the wall!
Mala Vita (NL)

Powerful melodies from the Balkans, explosive rhythms from Latin America and lyrics straight from the dark Neapolitan alleys, welcome to the world of Mala Vita! These gypsies from the 21st century know how to energetically summarize the world in a nutshell. A new album, a collaboration with Gambeat from Radio Bemba Sound System, an Essent Award, nobody can stop this band! The secret of this success? Bring six musicians together with different nationalities and backgrounds, let them blend and the global sounds of Mala Vita will blow out of your speakers. The roots of front man Mickael lay in the sunny and beautiful country of Italy. That is why most of the lyrics are sung in Italian. The other band members from Bosnia, Serbia and The Netherlands complete the international personality of the band. Mala Vita also sings in Spanish, English, Bosnian and French. Or call it ‘Itañol’, ‘Franglais’ or ‘Bosniano’, because the idiom of the Malavitosi is just as infinite as their music. The strong Balkan sounds are no coincidence. Accordionplayer Emil and drummer Garo are both from the torn country of Bosnia. So they know how to unite Europes far east and west. The songs of the band are full of themes like pain, injustice, war and betrayal but also hope and love. And do not expect to be having a melancholic night with Mala Vita, because they will bring you a show of danceable polkapunk, crushing ska and pounding reggae. In the spring of 2007 the band releases their first studio album, Disorganizzata. For this album they worked closely together with producer Gambeat, bassplayer in Manu Chao his notorious band Radio Bemba Sound System. Disorganizzata has been partially recorded in The Netherlands and Barcelona and mixed in Barcelona, the centre of the vivid mestizo-scene. Front man Mickael: “Gambeat didn’t just produce the album but also participated in the writing process. He really did everything to get the best out of us. Mark my words: 2007 will be the year of Mala Vita!” The band developed itself in an incredible speed since they started in 2001. They have played on uncountable stages of venues and festivals throughout Europe. The highlights: two times Lowlands, the main stage of Exit Festival in Novi Sad, Serbia, Noorderslag, Polé Polé at the Gentse Feesten, The International Film Festival in Zagreb and the recording of their live album Mani Fiesta in Het Paard van Troje in The Hague. In 2005 the band won a prestigious Essent Award. The sound of Mala Vita is difficult to describe, and that is exactly the power of this promising, global, musical sensation.

Share this post


Link to post
Elmer
Kultur Shock i "gastarbajterski rock/punk/...."rece mi jedan prijatelj - "ko nije ziveo i radio u inostranstvu ne moze da razume "gastarbajterski rock. za njih je Jevdjevic samo celavac koji urla neki gipsy rock" a nije tesko razumeti i sve je zapravo aktuelnije i aktuelnije:Mala Vita (NL)

Powerful melodies from the Balkans, explosive rhythms from Latin America and lyrics straight from the dark Neapolitan alleys, welcome to the world of Mala Vita! These gypsies from the 21st century know how to energetically summarize the world in a nutshell. A new album, a collaboration with Gambeat from Radio Bemba Sound System, an Essent Award, nobody can stop this band! The secret of this success? Bring six musicians together with different nationalities and backgrounds, let them blend and the global sounds of Mala Vita will blow out of your speakers. The roots of front man Mickael lay in the sunny and beautiful country of Italy. That is why most of the lyrics are sung in Italian. The other band members from Bosnia, Serbia and The Netherlands complete the international personality of the band. Mala Vita also sings in Spanish, English, Bosnian and French. Or call it ‘Itañol’, ‘Franglais’ or ‘Bosniano’, because the idiom of the Malavitosi is just as infinite as their music. The strong Balkan sounds are no coincidence. Accordionplayer Emil and drummer Garo are both from the torn country of Bosnia. So they know how to unite Europes far east and west. The songs of the band are full of themes like pain, injustice, war and betrayal but also hope and love. And do not expect to be having a melancholic night with Mala Vita, because they will bring you a show of danceable polkapunk, crushing ska and pounding reggae. In the spring of 2007 the band releases their first studio album, Disorganizzata. For this album they worked closely together with producer Gambeat, bassplayer in Manu Chao his notorious band Radio Bemba Sound System. Disorganizzata has been partially recorded in The Netherlands and Barcelona and mixed in Barcelona, the centre of the vivid mestizo-scene. Front man Mickael: “Gambeat didn’t just produce the album but also participated in the writing process. He really did everything to get the best out of us. Mark my words: 2007 will be the year of Mala Vita!” The band developed itself in an incredible speed since they started in 2001. They have played on uncountable stages of venues and festivals throughout Europe. The highlights: two times Lowlands, the main stage of Exit Festival in Novi Sad, Serbia, Noorderslag, Polé Polé at the Gentse Feesten, The International Film Festival in Zagreb and the recording of their live album Mani Fiesta in Het Paard van Troje in The Hague. In 2005 the band won a prestigious Essent Award. The sound of Mala Vita is difficult to describe, and that is exactly the power of this promising, global, musical sensation.

:) krenem da nakacim Kultur Shock i vidim ovo. Ko razume, razume...http://www.youtube.com/watch?v=W8jG7Os98M8http://www.youtube.com/watch?v=58gngp8_aAk

Share this post


Link to post
luba

za nauk mladim pokolenjima, ovako se pise post za ovaj topik.

bold1t.jpgbold2.jpgza početak, ne slušam ploču već mp3 (nemam gramofon na ovoj gajbi) ali je fotka moje ploče, juče sam je napokon dobio i moram da objasnim o čemu se radi. može se reći da sam u neku ruku kolekcionar, pošto sam kupio ovu ploču (1st press, gatefold cover) iako već posedujem kasniji press (nije gatefold, jednobojni record labels...) ali ova je bitna i sa 1 druge strane. naime, kao mladi kolekcionar-početnik, at ripe old age of 17, došao sam u posed stanovitog vinila na ne-baš-sasvim-pošten-način. uveren sam da svi koji mahnito kupuju ploče imaju neku svoju sličnu prljavu malu tajnu, i da je svi pravdaju kao što sam i ja svojedobno našao opravdanje. elem, stupio sam u kontakt sa ozloglašenim Brankkkom Kunovskkkim, i dogovorio trejd za gore uslikani BOLD LP. sve je išlo po planu, dok jednog dana nije preko 1 zajedničkog poznanika poručio da deal propada jer _______ i ______, neka gomila presnih laži na koje sam, impresioniram njegovom kolekcijom ploča i raznim pričama, jebiga pao, i pristao na neki drugi deal, mnogo lošiji po mene. jebiga, imao sam 17 godina i previše poštovanja za ljude za koje nisam znao da nikakvo ni ne zaslužuju, a još manje obzir. fast forward nekoliko godina, kupio sam to kasnije izdanje, jer je jednostavno ploča koja se mora imati ako si odrastao na strejt eđ hardkoru krajem 80ih/početkom 90ih. fast forward maj/jun 2011, rađa se kolekcionar u meni, i uspevam da za 15e sa poštarinom završim meni ovaj veoma bitan komad plastike. WRONG! zahvaljujući bistrom selleru, i gramzivim i lopovskim poštama Srbije na paket od tri used ploče smo morali da platimo još 2500 din globe, tako da me je total za ploču ispao 23e, ali, nije mi žao. bebica je u mojim rukama. tamo gde je, da je pravde, odavno trebalo da bude...

Share this post


Link to post
Willow

Nadam se, jbg, da nisam promašio topik, i da je njegova funkcija nešto tipa "Egzaltirani Now playing"...occasional_rain.jpgJoš jedan neprolazan album TC-a. Upravo sam ga ponovo preslušao. Ovo sumorno kišno vreme je prava prilika ne da se roje mračne misli, nego da se pije kuvano vino i sluša TC. Occassional Rain: album koji kao neka topla tamna reka teče mimo nas, i album prekrasan u svakom pogledu: počev od omota (na prednjoj strani, zastupljeni fragmenti jednog kišnog dana u, pretpostavljam, gradu Čikagu, uokvireni imenom umetnika i nazivom albuma u tri raznobojna sloja; a na poleđini se nalazi fotka Terija i njegove slatke ćerke, plus spisak numera i ostali esencijalni podaci), pa preko atmosfere, pratećih vokala Kiti Hejvud i Mini Riperton, aranžmana za čelo, bas-deonica, i svega ostalog. Teri, vodeći nas kroz svoje numere, menja raspoloženja - čas je estatičan, čas melanholičan, čas halucinantan, čas nežan. Ako bi trebalo što kraće opisati ovaj album, moglo bi se reći da je "Occassional Rain" manje potištena varijanta Nik Drejkovljevog "Five Leaves Left-a". Isto tako, provaljujem da što više slušam OC sve me više doima, čak i numera "Sweet Edie-D", koju sam prvobitno mrzeo, sa svakim novim slušanjem postaje sve smislenija (prvenstveno zbog izvrsnih pozadinskih vokala Kiti i Mini). Jedina stvar sa kojom i dalje ne uspevam da se saživim su oni čudni kratki "Go Head On" pasaži, koji furaju nakon svake treće pesme, i malo remete uživanje.Numere su fino posložene, album počinje dobro a završava se najbolje, numerom "Lean On Me" (verziju, zastupljenu na albumu, nažalost, ne uspevam da nađem na YT-u da bih je ulinkovao dole).

Share this post


Link to post
EmptyClip
Album-Cover.jpgНалетео сам на ово немам појма где. Не сећам се ни која је песма била ал ми је толико било добро и другачије да сам узео да гуглам ове натписе са слике и на крају сам дошао до још 1 албума. Е ал кад сам то скинуо баталио сам питај Бога зашто. Највећа фора је да сам у Скопљу налетео на неку продају дискова који се на неком сајму 'непознате музике' нису уопште продавали (начи људи куповали шта су куповали а гомила ствари остала нетакнута). Чепрко нашао брука ствари и наиђем на нешто што нисам имао појма шта је, лик ми објасни да је електроника мешана са репом и којечиме. Узо за багателу. Испоставило се кад сам прогуглао да је то радио исти лик који је радио и она 2 албума.У последње време ме потерао неки бед и док сам шврљао по музици наиђем на ово и реко ај да одслушам оба албума... само сам се подсетио колико су добри, поготово овај.Мало сам прочачкао нет и скапирао да човек који ово ради има лепо свој сајт који сам одржава. Зове се Тор, ради у Ванкуверу. Песме прави из задовољства, каже да воли да се игра са звуком и да тако прави ствари и за журке са својим друштвом. Овај албум има само 7 песама. То су обраде неколико песама лика који се зове Sufjan Stevens са албума Ilinoise, а лик их провуче кроз нешто своје, додао на то неки реп и ето избацио 7 песама које су мени феноменалне, поготово за ово време магле хладноће пригушеног светла и тишине. Зато свака песма има за извођача Тора и Стивенса а назив песме је песма Стивенса + назив реп песме и у загради чија је песма.У ову песму је убацио Outkast.http://www.youtube.com/watch?v=T58Cw0U2THY

Share this post


Link to post
Indy
61GJfbfT7hL.jpgUglavnom svesno izbegavam da davim mlađe forumsko pučanstvo sa prog rockom, ali ovde bih napravio izuzetak. Fragile je verovatno najbolji album Yes-a, grupe koja je gotovo sinonimna sa ekscesima simfo rocka i na neki način povod, ako ne i uzrok, za pojavu od nekih na ovom forumu obožavanog (a meni samo blago simpatičnog) panka. Fragile (1972) je dosta drugačiji od kasnijeg opusa grupe. Nema beskonačnih i samozadovoljavajućih solaža. Generalni šmek muzike je više jazzy (u Steely Dan smislu), zvuk je kompaktan i tesan, sa iznenađujuće čvrstim basom za to vreme (gotovo rani funk) i neiznenađujućim, ali dobrodošlim, hard rock momentima. Zvuk je topao i emotivan, toliko ne-nalik množini simfo rocka. Vervatno da to donekle ima i veze sa načinom snimanja i produkcijom (nije preproducirano kao neki kasniji albumi).Roundabout - otvara akustična gitara (koja je delom drpnuta za Šta bi dao da si na mom mjestu); iza toga fankično, senke Steely Dan, pa odlazi u neke više avanturističke hard rock vode; sve vrlo kompaktno, toplo i agresivno.Cans and Brahms - Kratki Brahms, moog virtuozarija Rick WakemanaWe Have Heaven - Kratko (minut i po) i slatko, skoro kao sa nekog ranog Floyd albumaSouth Side Of The Sky - Mislim da je moj favorit, jednostavno lepo i melodično, sa sve brutalnim bubnjevima (Bruford) i užasno dobrom ritam gitarom (soliranje u ritmu). Prelepi piano pasaži thnx to Wakeman, uz savršene poli-vokalne aranžmane (la-la, bez teksta, ali maestralno sklopljeno k'o da je Brian Wilson bio tu negde u studiju.)Five Per Cent For Nothing - pola zabavne minute demonstracije virtuoznostiLong Distance Runaround - otvara se gotovo Alman Bros' gitarama, bas ponovo tuče. Zvuči neobično "komercijalno" za Yes, u stvari više radio-friendly, uključujući i trajanje od 3:30The Fish (Schindleria Praematurus) - Jako lepo sastavljen i "nedosadan" (gotovo) instrumental od 2 i po minuta, zvuči vrlo futurističkiMood For a Day - Klasična akustara u pomalo baroknom i na momente španski-zvučećem instrumentalu od 3 minuta (ponovo nema davljenja)Heart of the Sunrise - kingkrimzonovština u najboljem smislu, kompleksni hard rock (gotovo metal) sa ubitačnim basom.I evo ih časne starine u odličnoj izvedbi South Side of the Sky (2003).http://www.youtube.com/watch?v=vLM-fwEFVcU Edited by Indy

Share this post


Link to post
Ryan Franco
Tuxedomoon - Vapour Trails (2007) s899448.jpg
Danas slavimo 35 godina postojanja najbolje muzičke priče ikad. 545181_3687192852619_1170111198_n.jpgOn this day, June 14, 1977 at the Just Desserts Cafe in San Francisco, the first Tuxedomoon show was given by Blaine L. Reininger and Steven Brown. That was 35 years ago.Long Live Tuxedomoon!

Share this post


Link to post
boshoku

snakefinger; against the grain; ralph r. (a gde drugo..); 1983.lithman-ova izjava za dzuboks pre mnogiju dana: sve mogu tolerisati osim flaute u bendu.jethro tull-u, prog-ponos bejase uzdrman.post-2206-0-61384000-1345767096_thumb.jpg

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...