Not-just-now playing

[luba]

htela sam prvo da otvorim topik zene sa mudima, ali me drknula autocenzura, ne znam da li sme danas tako da se prica, pa onda ovde, to ionako cita troje-cetvoro pred kojima smem da kazem zena sa mudima. nekakav me ponos, mozda nesto najblize lokalpatriotizmu, obuzeo kad sam malopre jutjublistovala i shvatila da po prvi put otkako slusam muziku, imam tri zene sa prostora na kome zivim koje su the one i stateless, da geografija nije odrednica.

 

da ne pricam o tome koliko sam ljubomorna na sve tri jer otkako znam za sebe, vecina zivotnih vetdrimova je da pevam i ponekad sviram, najcesce gitaru, ali i bubnjeve. a nikad to nisam mogla ni umela. ali posto sam sad zrela i racionalna osoba, prevazisla sam te niske strasti pa im se bezrezervno divim. i volela bih da sam neki tajkun, ali onaj kul, pa da mogu da im dam sve sto treba da samo zive muziku.

 

ika mi je prva ljubav, ana curcin neverovatna i neuporediva, dunja dzoanbaezovska za 21.vek.

 

http://youtu.be/WQKvyfYndrE

 

http://youtu.be/v1JdMjHwlqg

 

 

http://youtu.be/zR-TOYN1fHI

[Indy]

Ne mili mi se da otvarm temu Iz Indijeve riznice, ali kad bih je otvorio, tamo bih medju prvima okacio...CV i ja, mi se borimo sa realnoscu 30+ godina, i mogu da izvestim da pobedjujemo!

[Malkmus]

promaših topik.

Edited December 30, 2013 by Malkmus

[hoffnung]

koliko ste otvoreni za ovakve stvari? sa jedne strane, meni je ovo prvi put da cujem ovako nesto. sa druge strane, kada bih razdvojio repovanje i muziku - nije. muzika je priblizna onome sto alva noto radi, i kao komplet-celina, vrlo je zanimljivo. uklopile su se dve potpuno razlicite stvari, i radi vrlo cool. ne znam koliko cu se zadrzati na ovome, ali mi je svakako zanimljivo, barem na prvu loptu.http://youtu.be/y4iejM77tHQ

[luba]

za j.f. dok se opet ne sretnemo negde.

 

http://youtu.be/KW0kE6mucFY

 

http://youtu.be/0HxNtWEIKhQ

 

http://youtu.be/JLBuTkIPbSA

 

 

[MocaVukotic]

https://www.youtube.com/watch?v=9pmFQUGUYaw

[roksi]

http://youtu.be/adS0gl8RgDw

 

[roksi]

 

[Guest]

bump!

Lonnie Holley - Just Before Music

 

 

Loni ima zanimljivu životnu priču. Rodio se 10. februara, 1950. godine u Birmingemu, država Alabama, kao sedmo dete u porodici koja je imala dvadest sedmoro (i slovima: 27-oro) dece. Od pete godine obavlja razne fizičke poslove i prelazi iz jedne hraniteljske porodice u drugu. U četrnaestoj godini beži u Luizijanu i luta naokolo radeći kao kuvar, a onda se naseljava u Birmingemu.

 

1979. godine, kuća Lonijeve sestre izgori do temelja, a u požaru nastradaju dvoje njene dece. Loni padne u očaj i hoće da izvrši samoubistvo. Uspe da se psihički digne, i reši da proba da uradi nešto konstruktivno sa svojim bolom. Pošto porodica ne može da priušti nadgrobne spomenike za dvoje mališana, Loni ih sam napravi. Ta dva nadgrobna spomenika, za sestrine klince, predstavljaju neki kao okidač i Loni nalazi novi smisao života u umetnosti. Pravi skulpture od svega što mu dođe pod ruku; koristi žice od kišobrana, stare krpe, cevi, hartiju, flaše, gajtane, iznošene baletanke, kamenje, plastiku, drvene predmete, krntije automobila. Dvorište Lonijeve kuće, i susedni placevi, zatrpani su su njegovim skulpturama i privlače znatiželjne iz celog sveta.

 

 

Da ne bude sve ružičasto, pobrinuo se obližnji aerodrom u kolaboraciji sa gradskim vlastima. Lonijevo imanje nalazilo se do aerodroma, i krajem 1996. dobija pismo od vlasti: informišu ga da će mu imanje biti oduzeto za potrebe proširenja aerodroma, a kao kompenzacija ponuđena mu je suma od $14.000. Loni je odbacuje kao smešnu, i zahteva $250.000 uz obrazloženje da su te skulpture izraz njegovog bića i gotovo sve što ima na svetu. Uz malo „prijateljskog ubeđivanja“ i rušenje Lonijeve kuće bagerom, vlasti i aerodrom nalaze „sporazumno rešenje na obostano zadovoljstvo“ sa Lonijem, uz sudsko poravnanje od $165.000. Loni se, sa porodicom, u kombiju krcatom skulpturama i decom seli u gradić Harpersfil, Alabama.

 

Tu nastavlja da stvara, praveći skulpture od svega što mu u Harpersfilu dođe pod ruku. Usput, slika, i pravi muziku na izakanom sintisajzeru, po osećaju, bez poznavanja nota i akorda. Nema kod Lonija skala, akorda, progresija, zaraznog gruva itd. Pritiska dirke na pogrešan način, tapka prstima po njima kao po testu, a one ipak proizvode skladne tonove, kao podlogu za Lonijev glas. Njegove pesme su improvizacije na licu mesta i menjaju se od nastupa do nastupa, a svim zvucima i rečima zajedničko je to da odražavaju jedan život sazdan od puno teških i par lepih trenutaka. 

 

 

Loni danas živi na imanju u Birmingemu, sa svoje petoro (od petnaestoro) dece i unučićima. Afirmisao se u umetničkim krugovima i postao cenjen. Lonijeva dela krase galerije mnogih muzeja i neka vrsta pravde je u njegovom slučaju ispunjena. Izdao je dva muzička albuma, koji su malo „nepristupačni“, ali vredi pokušati. O Lonijevom životu snimljen je i dokumentarac, a isečci iz filma korišćeni su u postavljenim spotovima.

 

 

[MocaVukotic]

 

Set List:

"Mean Girls Give Pleasure"
"American Dream"
"True Love Will Find You In The End"

 

mean girls give pleasure

it's my greatest treasure

[Indy]

 

 

Šta reći o ovome, što nije već bilo rečeno milon puta?

 

Možda malu scenu iz mojih davnih dana. Imao sam 12 godina, znači Jimi je već bio svirao za leteće špageti čudovište oko 4 godine. Bilo je leto, Rovinj, odmaralište ćaletove firme. U zajedničkoj prostoriji bio je lociran gramofon, pa sam se tamo zaputio privučen time. Kad ja tamo, a ono neko se već zainteresovao, devojka od oko 18 godina, lepa seka, u mini-mini suknji kakve su se onda nosile. I onda je ona izvadila ovu singlicu i stavila na gramofon. Ostatak je, što kažu, istorija. Ostao sam doživotno kondicioniran da povežem električni rok sa erockim uzbuđenjem.

 

 

Ono što se posebno urezalo u sećanje iz bezbrojnih slušanja ove pesme iz 1970-tih je ta specijalna bas progresija Noel Reddinga. Jednostavno, zaista, ali je dalo jedinstveni pečat ovoj Jimi Hendrix Experience izvedbi (pored - mislim - nedovoljno hvaljenog Jimijevog vokala... samo način na koji on otpeva "Hey" u "Hey Joe" je umetnost svoje vrste. Probajte da ga oponašate!)

 

 

 

 

[MocaVukotic]

jesi slušao nekad savu svinjara i old spice band, petkom u skcu? otvarali su svaki put sa hey joe. neka tamo 89, 90, 91. tada je zvučalo nama ko avion, osećam da je u stvari bilo sranje.

[Tsai]

nemoj da mi neko gleda popreko mog Rokija..

[luba]

http://youtu.be/ysP_X_CmE_s

 

 

[roksi]