Jump to content
Sign in to follow this  
kurdi

Not-just-now playing

Recommended Posts

Gonzo
A.jpgB.jpgThe SSV (Screw Shareholder Value) album was recorded by Eldritch in an effort to be released from his contract with WEA/EastWest. EastWest agreed to not hear the album in advance before it was released, and in return they could keep a fortune of royalty money that mr. Eldritch probably would never have seen anyway. So, Andrew recorded the album they deserved, spending approximately one afternoon mumbling into a microphone. Keep in mind that mr. Eldritch neither wrote, nor composes this album and that it bears no resemblence to sisters, or any quality product, and the album was rather boring even BEFORE the drumtracks were mysteriously removed. Simply it is a crap album.But unfortunately EW figured this out and decided to not release the album, which was already and is still available on the net as MP3. The full name of the project might give you an idea of the lyrical quality of the product; "SSV .- NSMABAAOTWMODAACOTIATW" titled "Go Figure"The letters are short for "Not so much a band as another opportunity to waste money on drugs and ammuntion courtesy of the idiots at Time Warner"And not surprisingly the lyrics are about unmotivated killing and selling drugs to school children.However if you still want the album, it is available as a bootleg recording titled "The Sisters of Mercy - Screw Shareholder Value", with the text "The unreleased album from 1997".Keep in mind that the label is incorrect. The album has nothing to do with The sisters of Mercy at all.

Share this post


Link to post
Theetrof

Altan Urag - MongoliaTradicionalna mongolska muzika u rok paketu.Nemoguce ih (legalno) nabaviti bilo gde sem u Mongoliji. Vrli primer reprezentovanja ove zemlje kroz muziku. Ne znam kako se zove album koji imam, mislim da je to jedini za sada (u najavi je "Blood"). U svojoj muzici imaju neshto shto te tera da kupish kartu (, izvadish vizu? :) ) i odesh za Mongoliju. :)

Share this post


Link to post
Takeshi

edit: omasio, odoh na now playing vulgaris :P

Edited by Takeshi

Share this post


Link to post
DarkAttraktor
Altan Urag - MongoliaTradicionalna mongolska muzika u rok paketu.Nemoguce ih (legalno) nabaviti bilo gde sem u Mongoliji. Vrli primer reprezentovanja ove zemlje kroz muziku. Ne znam kako se zove album koji imam, mislim da je to jedini za sada (u najavi je "Blood"). U svojoj muzici imaju neshto shto te tera da kupish kartu (, izvadish vizu? :) ) i odesh za Mongoliju. :)
ma bre samo ti se cini. in fact, te bezlicne mlade generacije narastajucih mongola u kulturno-tehnoloskom sukobu sa Zapadom koji ne razumeju samo mogu izgubiti na autenticnosti, kako lifestylea tako i umetnickog iskaza [sto se i desava], kojeg jos uvek nemilosrdno cuvaju njihovi dedovi negde u ruralnim naseobinama mongolije u kojima se zivot nije mnogo promenio od pada Zlatne Horde:http://www.youtube.com/watch?v=DY1pcEtHI_w inace, sasvim razumem tvoju ljudsku reakciju, imah i sam tako nesto pre izvesnog vremena [pogledaj link gore].bice od tebe pustinjak jednog dana.ova prica oko generacijskih razlika me podseti na nesto iz nase sredine: znas kako domaci sabani [pogotovo oni iz unutrasnjosti] ne vole da cuju gusle ? previse su uncool, previse ih podsecaju na ustajao vonj njihovog dede i njegove stale [dalje: seljacki zivot,koze,planine,turke], pre bi da idu u 'diskoteku' [jos jedan uncool arhaizam :lol:]jednostavno ne kontaju iskonski autentican narodni izraz samo zato sto im je sama egzistencija previse blizu istog.

Share this post


Link to post
Mentalna Higijena

Junkie XL - Todayjunkie.jpgKo je i svojevremeno slusao Junkie XL, iznenadice se ovim album iz 2006. , koji je dosta melodicniji, a opet standardno progresivan. Veca frekvencija vokala je samo upotpunila, ovaj, zaista slusljiv album. Za nijansu je mozda komercijalniji, ali se svakako prepoznaje "karakteristican" zvuk. Solidno industrijalan i dovoljno underground, a opet zahvalan za mnogobrojna raspolozenja.Moja preporuka.

Edited by Mentalna Higijena

Share this post


Link to post
MachineGunEtiquette
pe-the_mountain_goats-heretic_pride.jpgThe new album, Heretic Pride, contains 13 songs, and they were written in a wide variety of places including Fairbanks, Stockholm, Seattle, San Francisco, and Durham, North Carolina. In addition to being geographically all over the map, the songs themselves are about many different things. A pulp spy novel writer, an imaginary cult, breakup sex, a lake monster, Prince Far I, slasher films, and many more characters and stories from the creative brain of John Darnielle.On Heretic Pride, John is supported by many of his frequent collaborators along with some new ones. Peter Hughes joins on bass, Jon Wurster plays drums, Franklin Bruno lends the piano playing, and Erik Friedlander plays the cello ? very well I might add. St.Vincent?s Annie Clark adds some guitar and backing vocals, Rachel Ware Zooi and Sarah Arslanian, members of the Bright Mountain Choir add lovely vocal harmonies. Rachel was actually the original bass player in the band!The album was produced by Scott Solter and John Vanderslice, and they also contributed some additional percussion (Solter) and some synth (Vanderslice). The album was recorded by Solter along with Aaron Prellwitz at Prairie Sun and was also mixed by Solter. The Mountain Goats and Kaki King will be helping you enjoy The Last Happy Night of Your LIfe deep into the autumn of 2008. http://www.mountain-goats.com/http://www.myspace.com/themountaingoats

Share this post


Link to post
Hermetico

Divan je topic. :) Potpisujem johnniozinu preporuku Lounge Lizardsa, i ja mislim da je John Lurie potcenjeni muzički genije, a Queen Of All Ears remek delo savremene muzike.Moj prilog, još jedno potcenjeno remek delo: Trio Esquina - Corto Maltes, Tango, music for a comic book by Hugo Pratt cmaltes-a.jpgTango, čist po formi i zvuku, ali krajnje kosmopolitskog senzibiliteta, zato što je ovo jedan mornarski album. :) Na početku se čuje kako neko igra bilijar u pozadini, udarci taka u kuglu genijalno su uklopljeni u muziku... Sve zvuči kao da ste u krčmi u još jednoj dalekoj luci i smara vas što vaš brod nikako da isplovi. Tuga mnogih za sobom ostavljenih komplikovanih godina, nedovršenih poslova, ljubavi i (ne)prijateljstava vam peče srce i greje ga u isto vreme, besni ste na ceo svemir ali će vas u nedostatku apokalipse zadovoljiti i obična seča flašama sa momkom za susednim stolom koji vas je onako bezobrazno pogledao malopre, a sve vam je to u suštini jako smešno, kretenski i neizbežno u isto vreme, možda i previše puta viđeno ali nikada prevaziđeno. Svemoćni bandoneon velikog majstora Cesara Stroscia(Argentina) u stanju je da u trenutku pređe iz grmljavine mora u pijano cviljenje, on je element napetosti, kontrabas Huberta Tissiera(Francuska) preuzima na sebe čudnu ulogu trzanja iz snova, onaj trenutak kada moraš da se uozbiljiš i sebi ili nekoj drugoj loli objasniš da se sa životom uopšte nije zajebavati, gitara Claudia ?Pina? Enriqueza(Argentina) kao lucidan tok misli, dokaz da još nisi poludeo i da si još spreman za nova veselja i avanture, samo ti je malo prepun svega i qrac i mozak i srce, ali navikao si već na to... Ovo je album komplikovanih i nepredvidljivih sadržaja i emocija, istorijsko-geografski prilično nedefinisan i vrlo iskusan. Muzika je slušljiva, jednostavna i univerzalna, ali počiva na izuzetno kompleksnim i mudrim aranžmanima, na neki način je distancirana od svih klasifikacija, mada uopšte ne beži od njih. Kao Korto, najozbiljnija moguća ali krajnje dopadljiva, izmiče svim običnostima ali je svakom razumljiva. Vrlo retka kombinacija kvaliteta u umetnosti i u životu uopšte.

Edited by Hermetico

Share this post


Link to post
zez

fino, Hermetico. preporucujem ti Daniel Melinga za nastavak plovidbe.

Share this post


Link to post
Hermetico
fino, Hermetico. preporucujem ti Daniel Melinga za nastavak plovidbe.
Kapetan Melingo trenutno plovi na mom eksternom WD-u koji sam pozajmio ortaku na nekoliko dana. NADAM se da je plovidba bezbedna(premda u sebi strepim, iako je ortak najbolji ortak i pouzdan i profi, al' ipak... nikad se ne zna), i NADAM se da će se flota zajedno sa Melingom vratiti kući živa i zdrava. Lepo je što si ga pomenula, za Daniel Melinga treba da se čuje više isto. Ali on je kudikamo širih muzičkih interesovanja od Esquine, i probitačniji, pa kapiram da će tek nalaziti svoj put do šireg kruga poštovalaca. On sjajno uvodi tango, spontano, u pop kulturu, zadržavajući pritom potpuno autentičnu emociju i priču.A Trio Esquina je meni interesantan zato što mi se čini da se nalazi pomalo(pomalo više) zarobljen u tom uskom krugu ljudi koji su ljubitelji/fanovi tango muzike, a da ga nekako nadilazi, iako prati strogu formu linije tango-jazz, ima neko šire ludilo od toga. Iskoristiću priliku da preporučim i njihov Musiques du Rio de la Plata, koji je još džezastiji od Corta, i bogatiji muzički, i bogatiji ludilom, mada je Corto zanimljiv na jedan drugi način, kao projekat, i kao neposredniji i, ako smem tako da kažem, "narodskiji" album. Ali na Musiques du Rio de la Plata Tissier gudi kao Mefisto na tom svom kontrabasu, on i Stroscio se tako prate i slušaju i luduju muzički i emotivno da je to zaista retko čuti u bilo kojim muzikama bilo gde. Kapiram da bi za svakog ljubitelja savremenijih i kompaktnijih formi džeza koji ga nije čuo taj album bio otkriće i prava poslastica. Piazzolla je, koliko god bio genijalan, monopolisao tango. Nije on kriv nego su se svi za njega u'vatili, Kronos Quartet, Yo Yo Ma, Gary Burton, mada su to sve remek dela muzike, sve te kolaboracije, ipak se sve to vrti oko istih kompozicija, a muzika Esquine mi je, lično, malo zanimljivija, ako ništa drugo, novija. No, to je sad jako široka tema. Ja sam hteo da ispratim topic i slučajno izabrao album baš iz tog žanra kao neki za koji sam mislio da bi se ljudima dopao, a da je relativno malo poznat. Toliko za sad...:) Edited by Hermetico

Share this post


Link to post
kurdi

all the mystery is taken as fact...noman1.jpg...and now i live inside the circle.negde cini mi se pocetkom '90. je na zagrebackom festivalu animiranog filma prikazan i cini mi se cak dobio neku nagradu svedski crtac koji se zvao exit ili nesto vrlo slicno. kao neki zabavno-kockarski park iz kojeg da bi izasao moras da potrosis sve zetone koje kupis/dobijes na pocetku. ali ima zackoljica. nesto tipa na izlazu moras poslednji zeton da ubacis u slot machine, kako god se to na srpskom zvalo, pa sta bude. i tako nas junak, dete neko, kojem je vec muka od svega, na kraju (ili stalno, cini mi se da je prikazano samo jednom, al je dovoljno da se shvati poanta) najebe. i onda sve u krug. dosta simbolicno. pogotovu za pocetak devedesetih, rast korporacija sto nam sve uzese, i moj tadasnji uzrast. makar se tako secam da je bilo. kako god, tada me se bas dojmio, secam se da me je ta tv reportaza iz zagreba odvukla od spremanja nekog kontrolnog iz geometrije (nadam se ne bas onog istog zbog kojeg sam propustio grant-a na akademiji, previse bi ipak bilo) i da sam ga posle prepricavao u skoli.mozda godinu dana kasnije je gordan u supermenovoj sestrici pustio plocu how the west was won benda za koji bi cini mi se mnogo bolje bilo da se stvarno kako sam ja inicijalno shvatio zvao no man is roger miller. a nije se tako zvao, kao sto se i sa slike vidi. no nije to sa imenom tolko bitno, kao ni cinjenica da do tada nisam nikada ni slusao mission of burma [pre i posle maticni bend doticnog rogera]. muzika mi je koliko se secam prilicno zanimljivo zvucala, ali razlog za celu ovu pricu je sto se prva pesma na toj/ovoj ploci zove cartoon, cartoon (where's the exit?), i sto ja bez potpunog razumevanja ijednog stiha osim ponavljajucih reci we're caught in a cartoon... where's the exit..., i naravno bez demistifkujucih cari interneta, nisam mogao da se otmem utisku o nekoj kosmickoj vezi izmedju onog mog svedskog crtaca i te pesme. tada bih verovatno cvrsto odlucio da proniknem u tu potencijalnu vezu, da je tako nesto tada delovalo iole realno. ovako se ne secam sta sam odlucio, verovatno nista.u medjuvremenu sam se, u proteklih 17 godina, sa ovom plocom sigurno mnogo puta sto svesno sto nesvesno sreo, secam se recimo nekog intervjua sa millerom u the big takeover-u, ali se nekako nikada nije potrefilo da mi padne na pamet bas u trenutku kada bih mogao lako [jeftino] da je kupim ili dok bazam nekim nelegalnim izvorom digitalnih fajlova... uvek bi mi pala na pamet u nekim neprikladnim trenucima, i onda bih opet na nju zaboravio. sve do evo pre par nedelja [u omiljenoj mi 2nd hand radnji, amoebi u san franciscu].nije losa ploca; posebno je zanimljivo cuti originalne, i sada mi cak nekako draze, toplije, verzije dve pesme koje su se kasnije nasle na povratnickom m.o.b. albumu on-off-on. doduse ne znam kolko bi sada znacila bilo kome neupoznatom sa millerovim bitnijim radovima. nije bas neki not-just-now, osim sto ocigledno jeste. a da li prva pesma ima neke veze sa crtacem nemam pojma. i tako... sve zajedno jedan [mi] od onih rock'n'roll momenata... a ima i to sa zatvorenim krugom.i'm a puppet, you're a puppet too.

Share this post


Link to post
Crepajac

Par puta godišnje gramofon mi krasi:28coj9s.jpgKad bejah (vrlo) mlad na Studiju B sam čuo pesmu "Is She Really Going Out With Him?" i zapamtio ime: "Joe Jackson".Naravno u domaćim prodavnicama ploča me na pomen njegovog imena gledali zbunjeno.Tek par godine kasnije nailazim na jedan njegov album, a u pitanju je bio "Jumpin' Jive" (1981.) na kome su se nalazile obrade starih swing i jazz klasika, ali moje pesme - jok!Posle sam redom kupovao "Night And Day" (1982.), muziku za film "Mike's Murder" (1983.), "Body And Soul" (1984.), ("Big World" (1986.) je PGP RTB neobjašnjivo preskočio) i uoči odlaska u JNA, instrumentalni "Will Power" (1987.).Ali moju pesmu i dalje ne nalazim.Tek u vojsci, jula 1988. čujem da se pojavio dupli koncertni sa čak TRI verzije dotične pesme, i ja izmislim neki "vrlo važan razlog" da me puste za vikend kući!Prvo što sam uradio kada sam stigao iz Bara u Beograd je bio odlazak u knjižaru "Kultura" (preko puta bioskopa "Zvezda" u ulici Maršala Tita), gde sam kupio pretposlednji primerak i (bukvalno) dao poslednji dinar koji sam imao kod sebe!Posle sam se na račun uniforme švercovao vozom do Crepaje (u ATP-ov autobus me nisu hteli pustiti bez karte, crkli da Bog da!) i neplaniranim dolaskom iznenadio celu familiju.Posle ritualnog ljubljenja sa svim prisutnim članovima, zamandalio sam se u svoje carstvo i dva dana slušao samo taj album.Čitajući tekstove na omotima (spoljnom i unutrašnjim) otkrio sam da je pesma zbog koje sam kupio ovaj dupli album originalno objavljena početkom '79. na albumu "Look Sharp" i da je, osim onih albuma koje sam posedovao, Joe Jackson izdao još "I'm The Man" (krajem 1979.) i "Beat Crazy" (1980.).Njegovu diskografiju sam pratio još dve-tri godine, a onda su avgusta 1992. počele (citiram) "nepravedne i ničim izazvane ekonomske sankcije", sunovrat standarda i hiperinflacija, pa sam zbog besparice neko vreme morao zaboraviti na diskofilstvo, ali pojavom "Bugara" i "rezanaca" uspeo sam tu i mnoge druge diskografske "rupe" da zakrpim.Dan-danas, dvadesetak godina kasnije, kada pustim taj dupli album potpuno "podetinjim" i zaboravim na loše dane, razočarenja i brige koje me muče s vremena na vreme, samo se nasmejem i setim nekih lepših i bezbrižnijih vremena.A Joe Jackson zauzima važno mesto u kreiranju mog muzičkog ukusa, jer je tokom svoje karijere (1978-2008-...) kombinovao mnoge muzičke pravce i na taj način mi otvorio oči (i uši) za raznovrsnu muziku i njene izvođače.P.S.: Ako sam vas ovim pisanijem imalo zainteresovao, ovde imate kostprobu...

Edited by Crepajac

Share this post


Link to post
kobni zelaya

Baš fino podsećanje na Jacksona. Kada sam malo počinjao da istražujem okolo, i da slušam neku muziku malo drugačiju od drugara iz razreda, on je imao Look Sharp album. Voleo sam tih godina jako Steppin Out i Different for Girls (čini mi se da se tako zvala). Posle sam nekako prestao da ga slušam, tako da sada kada ga čujem baš me podseća na to, za mene dragoceno vreme.

Share this post


Link to post
Indy

Meni je ostao u sećanju po potpuno tačnoj opservaciji da će video spotovi upropastiti pop muziku.

Share this post


Link to post
Ryan Franco
Dark_night.jpgDaklem,ovo je kolaboracija producenta koji se predstavlja kao Danger Mouse, a znamo ga po Gnarlsu Barkleyu i Marka Linkousa iz Sparklehorse. Ovaj album je najavljen još 2006, a trebalo je da bude objavljen sa knjigom fotografija Davida Lyncha. Trebalo je, jer je došlo do spora sa EMIjem pa sad prodaju samo knjigu sa blank cd-rom. :)Sparklemouse ili Danger Horse su autori svih pesama ali ovde gostuju i sledeća imena: James Mercer of The Shins, The Flaming Lips, Gruff Rhys of Super Furry Animals, Jason Lytle of Grandaddy, Julian Casablancas of The Strokes, Frank Black of the Pixies, Iggy Pop, Nina Persson of The Cardigans, Suzanne Vega, Vic Chesnutt, David Lynch, and Scott Spillane of Neutral Milk Hotel and The Gerbils. Negde se oseća i touch gostiju, negde ne. Više o tome na: http://www.npr.org/templates/story/story.p...oryId=104129585Napominjem modovima da ovo nije piratski sajt već webzine koji je omogućio i stream ovog albuma ali ako time kršim pravila, obrisaću.U celini ovo zvuči kao regularan Sparklehorse sa daleko naglašenijim layerima škripe, pištanja, zujanja, elektronike, klavira, ksilofona. Pa ipak, već u prvoj pesmi u kojoj gostuju FL oseća se da Linkousov potpis ne dozvoljava da sve ode u neki maksimalizam.Osim te pesme, lični favoriti na prvo slušanje su plesna, ćoškasta i perverzna Little Girl sa ovim iz Strokesa (da, da, nije me sramota...), kao i Pain sa Iggyem (na svakom SH albumu ima jedna stvar za polomiti prozore, ova je ta). Frank Black je dao malo jači lični touch...Malo više filmičnosti (ako iko razume :unsure: ) u Everytime I'm With You sa likom iz Grandaddy.Vrhunac mi je Insane Lullaby. Ta je nekako najviše u BeachBoys maniru, onako himnična, sve vreme stoji, pa krešendo nekih žica i gudala, a okean škripe preko k'o da ju je Jim O'Rourke do'vatio. Tradicionalniji zvuk u susretu sa Ninom Persons (svedena na minimum) i Suzanne Vega. Na kraju Vic Chesnutt i David Lynch. Nemam reči.Dosta je ljudi umešalo prste ali po meni, dobismo novi Sparklehorse. Malo neobičan ali to je to. Linkous je potvrdio da je 1 ludak kome je jako udobno u tom ludilu. Uvek se setim Roberta Wyatta (to znate to sam već pričao) koji je kad su ga pitali zašto se ne druži ni sa kim od kolega, odgovorio: "ma svi se trude da budu kao ludi i nenormalni, ja imam dovoljno problema pokušavajući da budem normalan". Linkous ni ne pokušava.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×