Leaderboard

Uini pred spavanje, kolorizovano...

Posle skoro desetogodišnjeg loženja na Giuliu i Stelvio i neprestane priče o njima, entuzijastične test vožnje i razoračaranje enterijerom, uz sporadične probe drugih automobila i vožnju BMW petice kao auta u kojem sam najčešće u poslednjih godinu dana, kupio sam Volvo XC60, kao suštu suprotnost sportskim automobilima. Slike za neki dan, kad ga preuzmem.

Kako kome, evo ovom npr ne mogu ništa:

Bruno dosta apstraktno shvata te ugovore koje potpisuje

Inače, grad je pre nekoliko meseci raspisao očigledno namešten tender za kupovinu tramvaja u vrednosti od 360.000.000 evra. Na dan kad je isticao rok za postavljanje pitanja, objavljena je odluka o obustavi zbog potrebe da se tehnička rešenja dodatno usaglase radi omogućavanja maksimalne konkurencije, efikasnosti, ekonomičnosti... Pravi razlog je taj što je bilo očigledno da je tenderska dokumentacija formulisana tako da uslove ispunjava jedan ponuđač iz Rumunije i to je bilo vidljivo onima koji se razumeju u tramvaje i beogradske šine. Onima koji nisu baš upoznati sa tim detaljima, dovoljno je bilo to što su moroni u tehničkoj dokumentaciji deo teksta slučajno ostavili na rumunskom jeziku. Rumuni im poslali šta da ubace, a ovi nisu bili sposobni čak ni da prevedu sve kako treba.

Citam Epstein Visa.

„Voleo bih da vas danas oslovljavam sportskim povodom, a ne kao građanin koji traži pravdu. Ali šampioni se bore – i na terenu i van njega, a večeras je svako od Vas šampion. Nisam u mogućnosti da večeras budem sa vama, ali moje srce jeste. Gde god bili, svi zajedno tražimo isto – pravdu, slobodu i istinu. Moji stavovi nisu tajna. Znate ih. Nisu politički – oni su životni. Narodni. Građanski. Želimo društvo u kome svako radi svoj posao. Pošteno, stručno i odgovorno. Vaša upornost me inspiriše, vidim Srbiju koja se ujedinila oko istog cilja. Apelujem na sve – posebno na policiju, tužioce, sudije: Svi mi želimo istu Srbiju. Pravednu. Poštenu. Uspešnu. Zakon mora biti isti za sve. Bez izuzetka. Iza nas stižu generacije koje neće pristati na manje -generacije koje će umeti, koje zaslužuju bolje. Na nama je da ih podržimo. Da im ostavimo zemlju kakvu sanjamo. Borimo se za našu decu i njihovu budućnost, za našu Srbiju“, navedeno je u pismu koje je potpisao proslavljeni fudbaler.

još sredinom devedesetih..nije mi dosadilo mogu ti reći

to bi bilo baš bugarski sa njegove strane

Dakle ovako Rođeni brat moje babe je ubijen posle DS2 ,bio je četnik i ubijen od strane jednog partizana ,takva je priča. Iza sebe je ostavio ženu i ćerku koje se odselile u inostranstvo .I tamo su i jedna i druga osnovale porodice ,ćerka je imala i svoju decu. Posle možda 30 godina ćerka ostavi muža i decu ,vrati se ovamo. Šta joj je kvrcnulo u glavu ne znam.Bila je lepa žena i zavede sina od tog partizana koji joj je ubio oca. Vodila ga je svuda sa sobom ,na slave čak su išli da upale sveću na grob njenog oca. Valjda su bili i vereni. Jednu noć je izvršila krvnu osvetu ,imala je još jednog momka i nagovorila ga je da ga ubiju i da to predstave kao pljačku . I ubiše čoveka ali su i njih pohapsili.Kako je on prošao ne znam ,ona je dobila 20 godina i to je odslužila u Požarevcu . Vrlo brzo po odsluženju kazne je preminula ,možda par meseci ,kažu da je i kada je izašla bila lepa. Na žalost nisam je upoznao ,pričao mi je rođak koji je dočekao iz zatvora ,kakve posledice ostavi 20 godina robije ,ono neko pokuca na vrata ona odma ustaje sa stola u stavu mirno. To ubistvo je bilo polovinom osamdesetih ,pisale su i novine ,imam ih negde na tavanu barem bi trebalo

U drugim vestima, Billy Idol iznenađujuće dobar. Posebno kada se ima u vidu da je godište moje keve. Fino to sve zvuči, ima snage taman za toliko, Steve Stevens odličan, čak i cepa neki svoj solo medley na pola koncert dok Bili dolazi do daha i infuzije. Svira i neke 2-3 nove pesme, jedna solidna, jedna onako i jedna nepotrebna. Masa uglavnom zadovoljna i starija, mada je bilo par gospodja vidno u svojih 50+ koje su glasno negodovale zbog toga što im pevač od 70 godina nije otpevao Sweet 16

Rekao bih da si ti ovo ubistvo učinio jeftinim tako što si ga sveo na "muški život", kao da se nismo nagledali smešnih kazni i za ubistva i za silovanja.

Dok Goblini praše i pumpaju, u publici... (Naravno, nisam propustio priliku da se slikam sa zastavom.)

ja cu obeleziti u utorak, 40 godina i 1 mesec od band aida na marakani. junsko je vece, u sred ispitnog roka. zarozana i nesrecna, u najdubljoj krizi identiteta, izvalila se na trosed u dnevnoj i gledam prenos sa marakane. zvoni telefon... drugar iz detinjstva i starog kraja, vremesna vespa i ja brujimo kroz toplu beogradsku noc u kojoj asfalt isparava od kise. bilo do zore. onda do grada, vreli burek pored filoloskog, dorucak na tasmajdanskoj travi i nazad bulevarom, u susret suncu. poz

Uzeo Pogi jos jednu etapu, tako reci ocekivano (jer je najavio da ga interesuje pobeda na ovoj etapi), a plus mu je i tim imao "neocekivanju" pomoc od Alpecina. Kazem "neocekivana", zbog traca da su UAE i Alpecin se dogovorili da UAE pusti beg na Etapi 6, a onda ce Alpecin pomoci u kontroli bega na Etapi 7 - posto kupio po to i prodao. Od stvari koje su mi bile znacajne za ovu etapu: Jonas je definitivno blizu Tadeja po formi u ovom trenutku. Prilicno je jasno sada da je slab Jonasov hronometar bio samo izolovani incident, a ne znak lose forme. Iako razlozi za taj slab dan Jonasa (a i Jorgensona) nisu zvanicno potvrdjeni, spekulise se da je to zbog timskog eksperimenta sa shorter cranks i huge gearing (BTW, Tadej je prvi poceo sa skracivanjem cranks prosle godine, od tada se dosta eksperimentise). To sto je Jonas blizu Tadeja na etapama za koje sam mislio da ce Pogi lakse da dobije, me cini jako zabrinutim za prave planinske etape. Po mom misljenju, Jonas je bar jednak, ako ne i bolji, pure climber - laksi je za oko 5 kg, pokazao da ne zaostaje mnogo u snazi (W), a ozbiljno penjanje je W/kg test. Drugo, pad Almeide je veliki problem za UAE. Cak iako nastavi tur (dok ovo pisem ne znam koliko su povrede ozbiljne), ne verujem da ce biti na 100% i da ce uspeti docekati dan odmora (utorak). Bez Almeide, Pogi ce biti u problemima na ozbiljnim planinskim etapama. Nadam se da se Adam Jejts stedi za sledece dve nedelje i da je to timski dogovor da se "krije" do pocetka ozbiljnog dela tura. Sivakov ce isto morati da podigne svoj nivo, jer ce Pogiju biti potrebna pomoc. Vizma ima Jonasa i Jorgensona za 1-2 napad, plus Simon Jejtsa za satellite rider opciju. Jos ako se Kus "krije", a ne da nije u formi, Tadej moze da ostane izolovan na planinama. Pogi je odlican vozac i pokazao je da mu nije neophodno da ima nekog iz tima pored sebe, ali timski kolega je vrlo bitan ako treba pomoci sa hydration i fueling, ako zatreba moze i bicikl da da, psiholoska pomoc itd. Deluje da Vizma definitivno ide na zamaranje Pogija, tj. ne da laku etapu. To se vidi iz prethodne dve etape, gde su dizali tempo cesto, naizgled "bez razloga". Veruju da ce Jonas biti u boljem stanju u trecoj nedelji od Pogija. Ovakvom taktikom ipak trose i svoj tim. Videcemo uostalom uskoro, ocekujem prvi ozbiljan napad na 10. etapi (iako to jos uvek nije prava planinska etapa, sa dugackim i teskim usponima), gde ce Pogi mozda morati da zatvara sam Jorgensona kad krene. Eto, izvinite ako sam ugusio, ako su ova moja pisanija TL;DR napisite, nema ljutnje sa moje strane. Mnogo volim biciklizam, a ovde iako imam dosta ljudi oko sebe koji voze, samo 2-3 prate World Tour sa slicnim intenzitetom i hoce da analiziraju i diskutuju.

Igokea koja želi da uči

Žocokoljić?

Ovo sa Kovačevićem bi bilo ok da je vikao pre par godina, minimum. Sada je samo čovek kome je država "zavrnula slavinu". Oni "odlaze" zato što nemaju "podršku države". A ne zato što ovde vlada OKG... Too little, too late...

Брат Загор је био ту када је било тешко, лако је сад кад се разбацујемо милионима

Vasa izgleda ipak u mrtvom Hapoelu. Dabogda igrao u Bugarskoj do kraja karijere.

Zapravo su ti muzički kanali po decenijama koje sada ukidaju bili sasvim upotrebljivi i sa nekim retko viđenim spotovima.

Možda je i ona bila "zaljubljena".

ako merkaš vrnjačku banju, samo hotel park

Bio sam na ivici da ne odem sinoc zbog sramnog odnosa vrhuske kluba prema papi fireru ali sam ipak otisao i nisam se pokajao. U sustini sve ste rekli ekstra zanimljiva utakmica, jedan rolerkoster emocija, izlazilo se sa jna pola cuke kroz zapisane hodnike ko u stara dobra vremena Klinci se nisu obrukali stavise, borili su se junacki i samo ih treba dalje podrzavati

Bolje da troše na Vasilija nego na rakete i granate

Ajd sad da se ofiram da imam "konflikt interesa". Ona mi je rodjaka. U svoje super moći ubrajam što sam je predanim radom nagovorio da ne prihvati ponudu jedne televizije da predje kod njih 😉. I ona ne propušta da mi zahvali na tome...

Neverovatno je koliko mi je još uvek u glavi živo sećanje na tu celu nedelju i "pregovore" sa matorcima kako ćemo se organizovati. Živeli smo u stanu (tu sam i sada) gde su moji spavali u onom što je bila istovremeno i njihova soba i dnevna, open space sa kuhinjom, tu je bio veliki TV (Gorenje ormarčina od jedno 100 kila žive vage), ugaona, fotelje, regal, trpezarijski sto .... ceo 80s setting, više nameštaja nego prostora. Moja soba, manja imala je takođe manju ugaonu, TV ... Rešili smo na kraju da se moji isele u malu sobu ta dva dana. Ja uperila fotelju direkt u TV, kuhinja (odnosno frižider) je bila u dometu za grickalice i kolu. Pravi inside glamping. Moji su dan preveli negde napolju, uveče se povukli kod mene u sobu ali bilo je perioda kad su se baš navukli i oni ... u to vreme i oni su imali manje od 40 godina bilo je tu dosta toga i za njih. Mislim da nikada nisu pokazali više razumevanja za nešto što je meni bilo toliko važno jer ja sam školski primer odrastanja x gen, dokle god im ne smetaš i ne sapliću se preko tebe možeš da ideš gde god želiš, radiš štagod želiš, slušaš, čitaš, gledaš ... Plus za moju generaciju to je bilo, ne mož biti više, pravo vreme (17 god.) jer nisi ni dovoljno mator pa da nešto voliš a nešto si već prevazišao, a ni dovoljno klinac da ne shvataš važnost čitave priče i ideje. Da ne spominjem da ti je muzika manje više u tom trenutku jedna od najvažnijih stvari u životu što je za nas koji smo odrastali 80-tih i inače specifična karakteristika. Sećam se svakog detalja, mislim da je kod nas ovde (i u Engelskoj) već bilo kasno veče/noć kada je Kolins prešao okean i kad je krenuo nastup tamo, probudila sam moje matorce da to zajedno odgledamo ... Sećam se Bouvija i njegovog nastupa, Queen, Duran Duran, Adama Anta, Sade, Eltona, Stonsa, U2, Pol Janga, Wham .... sve se to dešavalo dok su moje matorce u mojoj sobi sa zidova gledali posteri svih navedanih ... Bukvalno jedan od onih događaja u životu gde se do kraja sećaš gde si tada u tom trenutku bio i šta si radio. Jedno od najemotivnijih mojih sećanja na tu nedelju bila je i to što je mojoj najboljoj drugarici koja se u tom trenutku zbog leukemije nalazila u Pokrajinskoj bolnici u izolaciji zbog predstojeće operacije transplantacije koštane srži (njen ćale je bio donor) ćale doneo TV (posle dugih pregovora sa zaposlenim u bolnici i lekarima) da može da gleda LIve Aid. Jebiga nekada smo imali humanije društvo, vreme je bilo takvo. Operacija je btw uspela, živa je i danas, još uvek to prijateljstvo traje i svakako bi ovde imala još interesantniju priču i sećanje na Live Aid od ove moje.

btw ova "severnoevropska liga" koju hrvati hoce da igraju umesto aba 2 je spektakl. lajonsi iz bristola, lajonsi iz norveskog filiingena, tu je islandski tindastol, a da corba bude jos masnija potrudice se rumunski voluntari i spartak iz plevena. https://en.wikipedia.org/wiki/2025%E2%80%9326_European_North_Basketball_League

nemaju domaći teren, a može i opet da im se desi da im pobegnu igrači ako budu morali da se vraćaju u izrael. Ili da neki bleje u sofiji dok ostatak igra izraelsku ligu. a i ovako čisto košarkaški su se tek skupili. nisu u krugu favorita za f4 po meni, ali ko zna.

Jeste, a i često pumpa na ulicama. Brat.

Tramp se čudi zašto bi ikoga zanimao pedofilski lanac koji je neometano funkcionisao nekoliko decenija i kažnjavanje svih koji su u njemu učestvovali. https://x.com/Acyn/status/1945254821482914162

Znam ljude koji drže 80's kao default kanal na TV-u... Baš bez veze što ukidaju...

Za te pare, ako mora u toj prodavnici, festina dajver… krsten sat Inace, kod mene new… JDM

Ako sam dobro ispratio, ovo je njihov trenutni roster? Aleksa, Mason, Wright Musa, Klemen, Đuša Abas, Danga Berta Zaite, Kabengele, Kamenjaš Solidna širina sastava, sa graničnim EL/EK igračima + Musa, Žaite i ajde Avram. ne vidim toliku (ako i ikakvu) prednost u odnosu na (maglovite) sastave KKP i KKCZ

Jedna moja rođaka odslužila 20 godina za ubistvo partnera Jel vas zanima priča ?

@Moonwalker Svaka cast na postu, emocije samo pristizu. Tesko je opisati taj period ko ga nije doziveo. Poslednji trenuci totalne bezbriznosti bivse drzave. Tako blizu raspada svega a toliko daleko u mislima i najmanja pomisao na sva nadolazeca sranja. Lepo je bilo biti tinejdzer u toj drzavi u tom vremenu.

Live aid je moja prva odradjena treca smena u zivotu . Kao i @adam i mene niko nije dirao. Od naseg koncerta mi je najupecatljivije ostalo secanje na Bebeka kako unplugged, potpuno sam peva Ima neka tajna veza celoj Marakani. Da se najezis. Gotovo sve sto je bilo popularno na exyu sceni se pridruzilo. Exyu pesma je bila odlicna, a za exyu Band aid zasluge idu pokojnom Mladenu Popovicu. Iako mu je zbog “naseg posla” mozda malo i preselo. Ukljucenje iz Beograda na Vembli uzivo

Mačija porodica, nekoliko mačića rođenih i jedna usvojena, ova pepeljasto-mišje boje, najmanja. Izgleda da ju je tu donela njena majka i ostavila.. I sad je Kamenko/Kamenčić tu najživahniji, bori se za svoje mesto...a mačka ga je prihvatila, i doji ga i mazi. Drugi mačići se igraju s njim i brane kad ga napadnu neke random mačke, uopšte mi nije jasno zašto 😥 A meni i sinu je najslađe, kao da je tek progledalo, mora da se umiva stalno, ulepljene joj oči. Kao mali miš je ♥️ ne znam kako ću se odvojiti od mačke. I ovaj mali večito otpati rastanak od neke morske mačke i slično 🥹

Baš, izgubio od prvog na svetu u polufinalu Vimbldona, ja bih od sramote mesec dana sa kesom na glavi izlazio iz kuće.

Pretvoriti Prokop u zatvor za SNS, ništa ne rekonstruisati. Ako se sruši jbg.

Kakva tema, skroz me puklo sećanje i razne slike, naježih se par puta. Bila sam dete i gledala sam Live Aid na crno-belom TV, kod bake, na najušuškanijem mestu u svemiru. Sve je izgledalo tako veliko, moćno i prejako, čak i sad kad vidim nastup Bowie-a i Queen negde mi se vrati taj doživljaj. Sećam se i kako mi je bila strašna ta priča o gladi (i često sam posle smarala ćaleta na tu temu) ali je postojao i taj doživljaj da je svet ujedinjen i dobronameran, da stvari idu dobrim tokom i će se problemi sigurno rešiti. Na kraju je ispalo suprotno, posebno za našu Yu Rock misiju, ali svakako sam srećna što sam odrastala baš u tom periodu, osamdesetih, ni kada bih mogla ne bih to nikad menjala.

meni upada u oci kako svi ovi nasi mladi umeju da daju pas, pa i preko celog terena otkrivam toplu vodu, ali zaista je velika razlika u shvatanju igre ovih nasih elitnih talenata u odnosu na ove random prosecne rubne nba amerikance

Tristan i Izundu

Ja sam bila u osnovnoj skoli tada, i bili smo kod nekih rodjaka van Beograda kada je bio koncert. jedan televizor, u dnevnoj, konstantno neko prica, zale se sto gledam, kako ce se vesti gledati sto rece neko vec, vidi na sta ova/j lici komentari. Pola ne cujem od svih njih. A meni sve to tamo blize nego bilo sta oko mene, vuce me... Posle sam videla toliko snimaka da nisam sigurna vise cega se zaista secam od tog dana, osim Queen. Bila sam (i ostala) veliki fan, ne mozete zamisliti kako je onaj nastup legao nekome je je ionako fan- ljudi su izasli i kao da je neko odjednom ukljucio drugo ozvucenje, kao da je drugi koncert, upliv energije neverovatan. Natretali me da iskljucim kada se zavrsio evropski deo, hajde gotovo je. I meni neke kasnije stvari boje secanje, ali na drugi nacin. Svasta je posle bilo, nismo iskorenili glad, Bob Geldof ovo ili ono, meni sve to ne menja secanje na sam koncert kao nesto apsolutno pozitivno, divno i optimisticno. Bila sam jako ponosna kada se ukljucio Beograd, mi smo bili deo tog necega, deo sveta, to mi je bilo normalno. Mislim da mi je mozda zbog toga kasnije izopstenje iz sveta toliko tesko palo. U mojoj licnoj emotivnoj istoriji Live Aid je ostao secanje na ravnopravno clanstvo u normalnom svetu, a onda je doslo sta je doslo... Plakala sam kroz celo otvaranje olimpijade u Barseloni.