Leaderboard

Saznala sam, dobro nije nikako, zdravstveno. Ajmo svi da držimo fige za našeg Arlea da se izvuče Hajde druže, pa da te smaram i da me trpiš još sto godina ovakvu smaračicu

Hej ljudi - ovako Znači, ko ima nalaz - ne sme da se prosleđuje nikome Drugo, paze oni na njega, najbolje lekare ima, ali se najbliži boje da se ne desi vremenski propust, šta može da se uradi. To je prosto strah kao takav. Novac zasad ne treba. Situacija nije dobra, ali nije ni najgora. Sad je sve - videćemo. Stvar je u tome što je lečen pogrešno. Danima je dečko vraćan i lečen od upale uveta, a simptomi su bili i za mene laika meningitični (proučavala sam zbog dece). Al nije on o tome pričao, dokle je to došlo. CRP je na kraju, dok su ga intubiranog vozili za Sarajevo, stigao na 500. I tad se izborio, bilo je kritično. Bravo Arle! U drugom gradu, nevažno kom, su ga pogrešno dijagnostikovali. On je sad negde stabilizovan od meningitisa i čekaju da se probudi. Ali, eto ne budi se još. 21.dan je u komi. Prirodna je koma, nije indukovana. Ima oštećenja na frontalnom delu. Zbrinut je, i sad ja kao ateista, kažem, sad je u božjim rukama. Pitala sam sestru od tetke koja radi na rtg u Bn, kaže to se nikad ne zna s mozgom. Može doslovno da se probudi i sve bude u redu, iako prognoze nisu dobre. Imala je takve slučajeve. Možda treba vremena. Dajmo mu. E sad druže dragi, kad budeš čitao ovo, skači mi po glavi, arajval/departuj se, samo se vrati i čitaj ,❤️ Inače, sve pišem uz odobrenje supruge, ne na svoju ruku. Njena smo podrška. I još da dodam....sad sam shvatila. Kad si na ppp....nisi sam, nikada. Ovo mesto uliva nenormalnu nadu pripadanja. Dragi ljudi 🥲

Društvo, hvala svima na predivnim porukama! Zajebano je ali ozdraviću. Btw, važna stvar. Nisam u prilici da pojedinačno odgovaram i zahvaljujem se jer mi je zabranjeno korišćenje telefona zbog potencijalnog oštećenja mozga. Planiram da poštujem zabranu. Nekad (kao sad) se osetim prepametno, pa uzmem da čukam. Ali znam da nisam, tako da, tty later.

Hvala arame na precizno plasiranim informacijama. Bolje sam svakako, prestale su halucinacije koje su baš grozno iskustvo. Sve misli koncentrišemo na Arlea. 🤞👊

Ma do sporta mi je ko do lanjskog snega. A nije ni bio [emoji14]

Evo bas sam došao da se pohvalim Jos je u bolnici, ali je skinuta sa kiseonika. Bolje je, očekujem da će početkom sledeće nedelje izaći. Još jednom hvala svima na podršci, divni ste.

Ja tri godine živim sa žrtvom silovanja, proces prijavljivanja je nadljudski težak čak i za ovu moju koja se nikog ne plaši. Sudski proces je specifičan, ako sam dobro razumeo, ovaj je prilazio s leđa pa ga je bilo teško identifikovati. Uviđaj nije urađen odmah jer je otišla kući, sklupčala se i ostala tako danima. Velika podrška je bila potrebna da prijavi monstruma, mislim da su locirali još tri žrtve pored. Osudili ga na 10 godina. Pre mene je to bilo i suprugu ne doživljavam kao istraumiranu osobu. Ali sinoć nije dobro spavala. Aktivizam joj je dosta pomogao da se oseti bolje. Bukvalno sve najgore želim svakom ko ima takve sklonosti i ako ne može da ga osudi svaka osveta je na mestu. Toliko. EDIT Fala bogu da je poznat pa može da mu se osveti i zaštiti druge. Svaka joj čast, božji poso obavlja i mučenički.

Nepromenjeno stanje što se tiče svesnosti, danas popodne. Radili su mu ponovo EEG i MR, ali nisu iščitali rezultat. On leži, obilaze ga, dozvoljeno je. Nisam tamo ali kako mi se opiše, kao da jesam. Verujem u njega. Svi smo se združili u tome da verujemo, kako god. I to aktivno radimo.

Hvala svima na podrsci, mnogo mi je znacilo i sad je tako. Tata mi je jos u bolnici ali je bolje, krv mu je bolja, bilo je lose prvih dana. Danas su najbolji rezultati, ustao je iz kreveta par puta. Cekamo rengen kasnije, kazu da rengen kasni za kks pa mozda ne bude jos cist. Ja sam imao par dana upalu, nisam bio u bolnici, crp mi se sad spustio na 1 nesto, ddimer je bio na granici neko vreme, pocelo je sa 119, doslo do 500 sto je gr. vrednost. Preko vikenda sam imao otecenu desnu nogu, donji deo lista, vene su malo natekle al nisam mogao da stanem. Razredjuju krv tek na preko 1000 ddimera jer su takve akcije opasne zbog moguceg unutrasnjeg krvavljenja. Boli me i danas al je dd pao na 300. Uradicu ultrazvuk verovatno. Dosta sam nervozan, znam da je normalno i da je prolazno al si ne mogu pomoci, srecom ne ucestvujem u saobracaju il negde. Kasljem opet sve vreme po malo, ranije sam imao bolove kad pricam, sad ne boli. To blazi simptomi je relativno, kako za koga, neki mladji od mene je toliko lose da mora da menja radno mesto, desi se da skrene sa pluca il prodje pored na druge organe, buraz kaze da nikada nije imao takva stanja a i meni, mislis da je gotovo i natekne ti noga jer si mirovao par dana, nisam cak ni lezao non stop. U formi sam, noge rade, setam redovno. Meni je korona je kao kad kuvas kafu, cujes je neko vreme onda u jednom momentu ne cujes nista a ono vri, bio sam stabilan i opet kasljem i neke vene bole bukvalno na dodir. Sad razmisljam ako ste sa upalom pluca kuci treba mozda saviti stopalo kao da hvatas kliker na prazno, to je to zatezanje i odatle krece bol, mozda pomogne da se ne zgrusava ili da se ne upali bas to mesto jer tu obicno nastaje tromb(jedno od specificnih lokaliteta). Verovatno sam utripovao, nisam prvi koga bole noge/kosti i sl. Neko ce morati da sakupi sve postkovid informacije, il bi trebalo ako se ovo zeli kontrolisati ubuduce. Uglavnom se rade pluca i krv, sve ostalo je na dugom stapu jer je guzva sem kada ddimer podivlja. Onima sto leze automatski u okviru terapije stavljaju razredjivace. Cenim da se vecina vakcinisanih uspesno odbrani na kraju.

Drugari, porazgovarala sam s Arleovim najbližima i nećemo ništa sakupljati, prema njihovoj želji. Hvala svima koji su se interesovali i pokazali volju da pomognu. To je ujedno i poruka od Arleove supruge. Nas par se organizuje da u avgustu odemo tamo. Ne znamo još tačan datum. Postavićemo cveće u ime foruma. Uradili smo sve što smo mogli

Apdejt: nepromenjeno stanje, nit je gore, nit je bolje. Ono što drži nadu jeste da je ovo sve kroz šta je prošao nešto što većina ne pregrmi. Dakle, drži se Arle, jak je. Polaže se nada u to. Polažemo i mi.

Šanse nema da postignem da iščitam ceo topik pa ću verovatno ponoviti nešto što je već rečeno. Od juče pratim vesti, forum, mreže, toliko informacija stiže brzino svetlosti da smo prosto nenaviknuti da se neko klupko odmotava tako u real time. Zapravo su najsporije informacije dobili oni jadni roditelji koji su sazvani da drežde ispred PU Vračar, mi ostali smo bili privilegovani pikanterijama od ranog jutra, necenzurisano. Srbija nije država nego tabloid sa teritorijom i stanovništvom. Još kad vrhovni psiho krene da stenje i jede govna na kante, poslednji ekser u kovčeg pristojnosti se zakuje. Juče sam nešto napisala pa je nestalo tokom selidbe na zasebnu temu, poenta je da sam bila zgranuta akcentovanjem malog hladnokrvnog ubice kao žrtve zlostavljanja od strane vršnjaka. Pobogu! Kao, nije čudo što je pukao kad je bio izopšten iz društva.. A generacije i generacije malih Roma gleda neverue. Ne samo Roma, ima mnogo dece slabijeg materijalnog stanja koja su iz tog, najnepravednijeg od svih, razloga ostrakovana. Ta deca pate u svoja četiri zida, ne prave šemu zgrade škole ili spisak za odstrel. Mali psihopata je planirao i znao šta radi, ko empatiše s njim može slobodno da se ponudi da služi umesto njega max kaznu zatvora, što se mene tiče. Pravde radi. Još jedna stvar, pucati iz CZ tako kao što je on pucao, iz pištolja koji trza ruku, pogađati pokretne mete dok te (verovatno) radi adrenalin... Ne znam koji % odraslih to može, a trinaestogodišnjaka pa tek. Najgori mogući tip osobe sa sredstvima, obukom, oružjem na izvolte. Veličanje njega mi je gore nego Zvezdana Jovanovića, deca kojoj to pada na pamet treba da dobiju specijalan drill.

tata je jos na kiseoniku, stabilan al tesko je. svaki put kada ga pitam kako je kaze da je dobro, nosi masku. cimam ga po nekoliko sekundi jer nam znaci oboma. brat ga redovno obilazi jer radi tamo al sad je i on pozitvan, rastavlja se - juce bio lose danas bolje, zena mu bila lose(ona ima tromb, nosi carapu regularno), nadamo se da nece korona da se mesa sa svojim trombovima, on je fajzerovan al kaslje, nisam ga ni pitao za pluca oni si tamo sibaju interno podatke i pricaju nekim njihovim jezicima, mene stave u cosak i reknu mi da se bavim zicama i da odem da ucim nesto. oba smo se angazovali da pomognemo caletu pre nego sto je saturacija postala losa. danas sam i ja pozitivan, obostrano pocetno zapaljensko diskretne senke, krv dobra, crp mi je 5.4, ddimer 119 necega napisacu detaljnije kad prodje, dosta me pomerilo i jako sam zabrinut, za sebe nisam, malo me cimnulo danas jer su izvadili konacno ispravan brzi antigenski, nisam jos ni svestan, malo me boli u grudima i ne mogu da si objasnim upalu pluca, idem na kontrolu za 3. kaze sestra evo jel vidis crvenu liniju, ja reko ne vidim ajd zdravo.lol. mnogo su dobri tamo, spustilo se dole pa su uhvatili nesto malo roze boje al ja stvarno ne vidim, tako smo cupali latice jedno pola sata, dok nije stigao rengen. sta je vazno, nemojte se previse opustiti ako ste vakcinisani, cak i trecom, to se meni desilo, uzeo sam da cistim i ribam kod caleta, sa njim sam nosio masku al po mom strucnom misljenju dobio sam prvo od sincine pa odbio napad a kasnije od tate il buraza preveliku kolicinu tako da sam poklekao. sve je doslo iz skole, make no mistake sorry, suvise mi je konfuzno da rasclanim bitno od nebitnog, ovo je jedno opasno djubre a neki nisu radili kako treba da nas paze. sad, kad sam osetio koliko je virus prodoran, dolazi mi da neki gore imaju bolje informacije od nas, ne znam da li potpuno odgovorno ponasanje od strane vlasti i od strane nas moze da nas zastiti, to su mi sumnje i teskobe danas, mislim na vreme sad i na vreme ispred nas. drzite se, drzi se dzumandzi dok ste zdravi krecite se, imajte kondiciju, uzimajte vitamine redovno umereno najbitnije je po meni da cim osetite da nesto nije u redu ili ste imali kontakt da se umirite koliko je moguce, zbog pluca last update - pomaze serbe

Stigao mi je negativan nalaz, došla je dr lično da me obraduje i da mi kaže da će me danas otpustiti kući Uradiće mi sad još jedan rtg i to je to. Hvala svima što ste bili podrška, kome treba plazma (ne daj bože) - tu sam!

Otvaram temu prvi put posle mesec dana, nisam mogao nikako da citam jer mi je keva bila u bolnici sa obostranom upalom, znaci usro sam se bio ko grlica, no evo izasla je pre nedelju dana, sve je ok za sad. Ali,bila je zesca jebada, prvo je lezala kuci jedno 4-5 dana, kasalj i otprilike nista vise od toga, i neki zamor, reko ajde u lab da izvadimo krv, sve manje viae ok ali crp 210. Brzi test negativan. Ok, aj odma u medi group da vidimo sta je, slusanje pluca, rentgen, obostrana upala pluca, gospodine vasa majka je za bolnicko lecenje, idite u infektivnu. 8 sati uvece, mi u infektivnoj, taka i taka stvar, ajde baba lezi ovde, uzmu krv, uzmu bris za pcr test, saturacija 92, ajde kiseonik. Kaze ona dobro sam ja, idi ti kuci.... Znaci... Vec mi se roje scenariji po glavi. Dolazi dezurna doktorka, pregleda je, nista ne govori, dolazi opet posle sat, opet vade krv, kazu zasto pada hemoglobin ovako brzo, pre 2 sata bio 108, sad 98, sacu da vam napisem uput za vma, mi to ne mozemo ovde da proverimo. To je negde oko pola 1 ujutru, mislim se prosla ponoc, srecan ti jebeni rodjendan vukoticu na dan kad vodis majku u bolnicu... Cekamo ambulantu, jer vec su je tamo zaveli, ne daju da je ja vozim, oko pola 2 eto njih, aj na vma, ona u amb. kolima, ja za njima. Tamo uz abdomena, kazu nema krvarenja, ne vidimo nista, ajte vi nazad. Reko da cekam ambulantu, ma jok vozi je ako imas kola. Dobro, odemo nazad na infektivnu, kazu oni dobro sacemo da je primimo, samo da vidimo gde, posto nemamo potvrdjen kovid dok ne bude gotov test, mora u neku izolaciju. Nadju oni krevet za nju i oko 4 ujutru smeste je kod njih, uz "smatrajte se vrlo srecnim sto smo je primili".... Ne znam, nisam bio u stanju da kazem bilo sta. Zovem je sutradan oko 10, kaze pcr negativan, ponovo uzeli bris. Prekosutra stigo i taj rezultat, opet negativan, ne znaju gde da je stave, jer testovi negativni a u medjuvremenu uradjen skener kaze klasicna upala od korone... I tako, ni tamo ni vamo, 7 dana sama u sobi. Al dobra je keva, kaze nas kako lepa soba, mir i tisina, imas na krevetu i onaj kao preklopni posluzavnik da jedes u krevetu, super je klopa.... Tu mi vec bilo lakse, a bio sam tih 7 dana unezveren totalno. I onda oni nekako, ne znam kako, odlucise da je to korona i aj sad u drugu sobu sa jos tri zene, no vec je tad bila mnogo bolje, skinuli kiseonik i kad je okrenula drugu nedelju ajde ti baba lepo kuci, treba nam taj krevet... Vadili krv pre neki dan, ddimer pao skroz, crp 5, reko odlicno baba, cista petica. Rekli ovi u bolnici posle mesec dana kardiolog i jos svasta nesto i da se vidi sta je s tim hemoglobinom, oa cemo i to za koji dan. Keva je 1946-o, trostruki kinez. Dobro je prosla. I ja vadio krv i antitela, sve ok, antitela 40 000 (na granicu 50). Cuvajte se svi!

Da se upišem i ja, sad kad je sve prošlo kako treba. Nisam hteo ranije, pošto nisam od onih koji vole baš sve da dele sa forumom, ali sam na kraju prelomio. Početkom decembra javljaju mi roditelji iz Bora (70 i 66godina) da su pozitivni. Prvo je zakačio otac kojem đavo nije davao mira da sedi kući, nego je lofrao po gradu, Lindi i stranačkim sastancima, i negde je pokupio virus (kapiram da je delta u pitanju, pošto omikron tad još nije aktuelan u nas), onda je zarazio i majku. Naravno, oboje su bili nevakcinisani jer ne znaju oni kakve su te ne neproverene i zapadne vakcine , a oboje magistri prirodnih nauka u penziji i redovno se vakcinišu protiv sezonskog gripa. Nisu pomagale ni svađe, ni molbe, ni ucenjivanja, tako da sam na kraju digao ruke od ubeđivanja da se pelcuju. Matori prvih nekoliko dana nije ni priznavao da je u pitanju korona, nego obična prehlada koju je pokupio na protestima. Kad je majka posle 2 dana počela da oseća simptome, testirali su se brzim antigenskim testom i - naravno, dve crte. Prvih nedelju dana imaju povišenu temperaturu, na vezi smo tri puta dnevno, mene nervoza i briga izjedaju u N. Sadu, ali rekoh dobro su za sada, nema potrebe da se cimam do Bora. No, prolazi par dana, ćaletu je sve gore, ne može bukvalno da ustane iz kreveta. Đavo je odneo šalu kad je pao u kupatilu u nesvest, zovi hitnu, on odbija da ode sa njima, zovi majku, ona ne može da ga ubedi. Istovremeno, i njoj je sve gore, odlazi na kontrolu u Dom zdravlja, oni joj odmah pišu uput za borsku bolnicu, saturacija 87. Na kraju posle ne znam koliko poziva, kumljenja i moljenja, on se nekako spakuje, seda u auto i odlazi u bolnicu zajedno s njom. Ja brzinski zatražim godišnji (sva sreća da je šefica letos jedva preživela kovid, pa je imala razumevanja i preskočila ustaljenu proceduru), zapalim za Bor, ulazim u stan, dezinfekcija cele gajbe, provetravanje i jebeno čekanje. Oni su oboje u bolnici na kiseoničkoj potpori, zovo bolnicu, nosi im potrebne stvari i lekove koje koriste kao redovnu terapiju. Majci je malo bolje posle nekoliko infuzija, ali matorom je sve lošije, i posle par dana ga transportuju za Kruševac (imao je saturaciju 85 na 40l kiseonika) pošto u borskoj bolnici nemaju centralni kiseonik niti potrebne terapije za teže slučajeve. I sad, prepodne svakodnevno vozim do Kruševca i nazad, nosim odeću, vodu i ampule kortikosteroida Lemod-solu, pošto je u kruševačkoj kovid bolnici nestašica istih, a popodne nosim majci šta joj sve treba. Nju otpuštaju iz bolnice posle par dana, dovodim je kući, jedva se popela uz stepenice. Aj sad polako, brini o njoj, kupuj šta treba, kuvaj, peri, teraj je da uzima redovno terapiju, srećom pa je ona bar razumna i bila srednje težak slučaj. Nosimo maske po stanu, ona se poluizolovala u mojoj staroj sobi a ja u dnevnoj, al džaba. Posle 4 dana od njenog otpusta mene hvata temperatura 38 i po, trese me celu noć (2x atrazenekovan, taman je trebalo da se bustujem ali nisam zbog hitnog odlaska u Bor). Sutradan odlazim do kovid ambulante - i pozitivan. Kreće drkanje po ambulantama, laboratorijama, rendgenu, krvna slika i prvi snimak pluća su mi čisti, crp u granicama normale. Imao sam temperaturu 4-5 dana i prestala je, sporadično kašljem, izgubio miris, i osećam neki gadan metalni ukus u ustima. Od terapija dobio pancef, vitamine, cink, kardiopirin, probiotik, nolpazu - nikad u životu nisam pio toliko tableta i kapsula. Na prvoj kontroli posle 7 dana krvna slika mi je odlična, ali na plućima mi se se vidi senka i začetak pneumonije. Što je najgore, ja se sve vreme od prestanka temperature osećam relativno dobro, osim što imam suv kašalj. Sad sam na pojačanoj terapiji do nedelje, pa ćemo videti kakvo je stanje. U međuvremenu, matori doživi infarkt pluća u krušavačkoj bolnici, jedva je pretekao, i posle toga mu se stanje postepeno poboljšava. Ali tih nekoliko dana je bio pakao dok mu nije krenulo na bolje. Danas su ga skinuli sa kiseonika. Sad čekamo da ga otpuste za nekoliko dana ako sve bude kako treba. Naravoučenije, čim osetite prve simptome, ne časite nego odmah na testiranje da bi dobili terapije, ovo sranje je podmuklo do bola.

Evo me u Bataji, sigla oko ponoci. Jebo hitnu, dzakove krompira neznije prevoze, strasno. Zezaju me T skace do 38.8 i kasljucanje. Kad zaspim umem da se prosto davim sve dok ne uspem malo da izbacim sekret i bolovi u ceonom delu (fakun sinusi moji). No ovde se sve uvrizgava u venu, osim ako neko ima neku svoju terapiju nevezano za ovo sranje, tako da paracetamol deluje a nije ni istekla flasica, preznojavam se i bol u glavi nestaje, sto iskreno ne znam da li je ikada od paracet.tableta kod kuce pomoglo. Primila sam Levoxu, nesto za razredjovanje krvi i neki kortikosteroid+za zastitu zeludca Za sada to.

meni ovde nista nije jasno. umiru ljudi na sve strane, bolnice pune, sve vise zarazenih, lekari skapavaju na nogama i sve vise ih je bolesnih a cim se pomenu neke mere krene pobuna kako kome treba i odgovara. sto teretane, sto decji treninzi, sto kafane, sto prodavnice patika i tako redom... po principu mogu mere al da mene ne kace. a ovamo uglas - umiru ljudi, mnogo na aparatima, nema mesta u bolnicama, nema lecenja ostalih bolesti, lekari listom bolesni i iznemogli, drzava duradi nesto. mislim - aj da mi uradimo nesto? hocu reci - ako se vecina ne odrekne neceg sto je bas njemu/njoj bitno, nema sanse da se ista uradi. nezavisno od drzave na koju se ne moze racunati od proslog veka. jednostavno, zdrav razum govori da se usred ovog sranja ne ide u teretanu nego se vezba kuci s tegovima i malo trckara i sheta okolo. i da se ne igraju ekipni sportovi zarad rekreacije. zdrav razum govori da se ne ide s drustvom u zatvoreno jer se zna da maske i distance nece funkcionisati kako treba. zdrav razum govori da se ne ide na rasprodaje pa sve dzabe da dele. zdrav razum govori da deca ne moraju na trening s drugom decom. govori jos kojesta al se cuje selektivno. jebiga, mogu i ja da se bunim i kukam sto nema zivih svirki a mogle bi se lepo organizovati bez guzve i uz distancu i maske a teretane da se zatvore jer tamo ne zalazim. al kapiram da je ok da i meni zatvore klub i nekom teretanu ne bi li razni roditelji pretekli. al ni to nije bitno. nek moja aktivnost ne ugrozava bas nikog, ja cu je se odreci jer ne zelim da neko upire prst u mene i krsi svoje jer ja, eto, mogu pa sto bi se on odricao. ovo se moze kolko-tolko dovesti u red samo uz vise solidarnosti i manje sebicnosti. i nikako drukcije.

Nezgodno mi je da otvorim ovaj topik jer prosto nisam siguran odakle da počnem. Možda najbolje tako što bih konstatovao - stanje u srpskom ITu je jako malo posledica lokalnih specifičnosti, a više posledica globalnih trendova. Kada sam ja počinjao pre skoro 20 godina bila je mantra da strane kompanije dolaze u Srbiju jer "good value for the money". Dakle, dobri inženjeri po pristupačnoj ceni. To više nije slučaj. Globalno smo u sred nove industrijske revolucije. Digitalne ovaj put. Ranije neautomatizovani procesi, nedigitalizovane delatnosti, sada dolaze na red. Jer najzad imamo alate (procesorska snaga, broj dostupnih servera, obrade petabajta podataka…) potrebne za rešavanje nekih ranije nesavladivih problma . Neke industrije, ranije digializovane, sada dobijaju novo lice. Dakle - novi softver. Multimedijalna eksplozija gde svaka medijska kuća, prodavnica, influenserka… ima svoj sajt, svoj app.. Demand za ljudima je neverovatan. Moji inženjeri (i ja ) dobijaju pozive iz Amerike, Danske, Singapura, Emirata, Brazila… Svima fale ljudi. Sada firme dolaze ovde jer traže ljude bilo gde. A više nismo jevtini, o ne. I pitanje je da li smo isplativi? Jesmo, jer ako nema ljudstva onda firma nema nikakv profit. Dakle, nikakva eksplozija domaće srpske pameti, katedri na univerzitetima, škola i kurseva, stimulansa vlade… Jok. Globalni demand. Čuo sam teoriju da eksplozija rasta industrije ovde kreće sa početkom krize u Donbasu 2014/15 kada dosta firmi odlazi iz Ukrajine. Ali iskreno mislim da je samo koincidencija. Potreba za ljudima je dovela do toga da se broj ljudi globalno duplira na 5 godina (pogledati predavanje Bob Martina - https://www.youtube.com/watch?v=ecIWPzGEbFc). U istom ovom predavanju Bob lepo konstatuje i sledeće: broj seniora u industriji koji mogu da apsorbuju broj juniora koji ulazi je neadekvatan. On ima celu priču o efektima ovog trenda. Ukratko, suština je - strašan pad kvaliteta. Prosto je nemoguće da izdržite ovakav upliv a da kvalitet, globalno, ne bude na gubitku. Kod nas u Srbiji ovo rezultira poplavom škola, školica, kurseva… za programere. Uglavnom proizvode krš kadar. Tu i tamo ispliva neko sjajan, ali je to zaista mali %. Dodatno u Srbiji imamo ogroman broj prekvalifikacija. Ljudi ulaze u IT bukvalno da bi imali bilo kakav posao. Ja sam do sada radio sa farmaceutima, političarima, vajarima, tehnolozima, ekonomistima… Ima sjajnih ljudi tu, koji naprave i respektabilne karijere. Ali… Ali to prosto ne može da nosi posao. Rešenje koje je, globalno, industrija smislila je apstrakcija programiranja. Dakle, sve je lakše i lakše. Nivoi apstrakcije su veći. Programeri danas ne moraju, a većina zaista i ne zna, kako suštinski radi HTTP, čemu služe indeksi na bazi, kako threadovi dele CPU… Njima to ne treba, slažu blokove apstrakcije i proizvode savršeno (ovo "savršeno" uzeti s rezervom) proizvode koji zadovoljavaju potrebe klijenata ili im omoguću da izađu na tržište. Problem? Pa čim treba nešto da se napravi za šta mora da se siđe ispod sledećeg nivoa apstrakcije njihove mogućnosti nestaju, ljudi prosto ne umeju da reše takve probleme. Dodatno, scale (ono kad ti raste broj korisnika) uglavnom se postiže tako što moraš da rešiš nešto komplikovano. Ima zanimljiv tekst generalno o kvalitetu inženjeringa, koji spominje i šta su moderni frameworks doneli kao side effect - https://tonsky.me/blog/disenchantment/ Dakle, potreba za ljudima raste, kvailtet opada… Rezultat? Šizofreno stanje gde (određeni) ljudi znaju da ne moraju da se trude, da ne moraju da se ponašaju po pravilima, a da ne možeš da ih zameniš. Ovo je vrlo primetno kod mlađih generacija, čak i ovih koji izlaze sa respektabilnih fakulteta. Čim ih pritisneš oni napuštaju posao. A zašto i ne bi kada prekoputa ih čeka i širi ruke druga firma koja nudi relaksiranije okruženje i veću platu. Prosečan boravak u firmi u Srbiji (ne mogu sad da nađem link) je, i to pre početka pandemije, bio 2 godine!!! 2 godine!!! Dakle, ti uzmeš nekog, realno treba mu bar 3-6 meseci da se onboarduje i postane full funklcionalan, da može samostalno da radi jer je najzad savladao domen… i imaš oko godinu dana njegove efikasnosti pre nego što on uđe u mod da želi da menja i uđe u otkazni rok. To je smrt za kvalitet rada. Ja mojim inženjerima pokušavam da objasnim koliko je krucijalno za njihov rast kao inženjera, za karijeru, da ostanu i izdrže teške trenutke u firmi. Ali čim krene stres - recimo, proizvod najzad ode live i krenu problemi sa kodom, krenu korisnici da kukaju, customer support da zatrpava tiketima, a sales tim da vrišti - oni prosto odu. Kao što rekoh, odu prekoputa da za veće pare rade na greenfield projektu gde nema problema jer još uvek nema ni korisnika. Kažu sebi da idu da rade na najnovijoj tehnologiji i time ostanu relevantni na tržištu, ali… Pravi programer/inženjer se ne meri po broju tehnologija koje zna. Moj subjektivni osećaj je da se početkom pandemije i fluktuacija ljudi ubrzala. Imam utisak kao da u Srbiji, a bogami i globalno, u stvari postoji iluzija da ima ljudi a u stvari tu je jedna velika rupa koja šeta u suprotnom smeru od ljudi i firme samo prebacuju te deliće rupe jedna drugoj. Ako već imamo manjak kvaliteta (zemlja jednog Tesle, hej!) zašto onda firme ostaju ovde kod nas? Ok, da dođu ali zašto ostaju? Opet onaj famozni demand. Ali ima i više od toga, po meni. Probaju firme i da rade sa Indijom, Pakistanom, Argentinom, Nigerijom… I vrate se nama. East to the West, and West to the East. To je jedna od stvari koja nam je prednost. Kulturološki mi pripadamo Zapadu. Nismo gledali sinhronizovane filmove. Glupo zvuči, ali jeste bitna stvar. Meni se dešavalo da UK/Canada menadžment muku muči sa timom iz Ukrajine, i onda njih daju meni. Tako ja uradim brifing i planiranja sa Ukrajincima, i to na engleskom jer nit ja znam ruski/ukrajinski nit oni srpski, pa onda idem kod Engleza i Amera da "prevedem" dokle su ovi stigli. Indijci i ostali nesvrstani uglavnom imaju kulturološku barijeru, kriju probleme na projektu i slično. Plate rastu bez prestanka već godinama, malo linearno a malo u skokovima. Poslednji skok je vezan za odlazak firmi, pre sve USA firmi, iz Rusije i Ukrajine koje sada traže zamenu za ljudstvo koje su imali tamo. Ne pitaju šta košta samo da nađu ljude koji mogu da im završe započete projekte. Dodatno, ruske firme se sele kako bi mogle da nastave poslovanje za zapadnim partnerima. Za sada dovode svoje ljudstvo iz Rusije, ali i kreću polako u hiring u lokalu. Prethodni skok plata je bio 2021. nakon što su USA investicioni fondovi odmrzli sredstva prethodno blokriana zbog COVID19 pandemije. Pare moraju da se plasiraju negde, a nisu se okretale godinu dana. Sveukupno, stanje sa platama je šizofreno. Ima firmi koje preplaćuju, ima firme koje nekim magijama uspevaju da održe jevtin a dobar kadar na okupu. Meni se dešava da u istom recruitment procesu imam ljude sličnih kvaliteta koji traže i do 2k EUR neto razlike za istu poziciju. Srbija ne bi bila Srbija da dodatno ne zakomplikuje stvari. Pričam, naravno, o odluci od pre 3 godine kako će biti tretirani oni koji prelaze sa paušalnih agencija na regularan ugovor u radu (da smaram ovde o toj temu, ona ima zaseban topic na forumu). Tako sad imamo ljude koji sede jedni do drugih u istoj firmi, rade isti posao, i isto koštaju firmu, dakle imaju isti bruto, a primaju ozbiljno različite neto plate na kraju meseca. Šizofreno skroz. Uticaj plata na ljude? Ovo može u zaseban topik lagano. Naročito mlađi su odlepljeni od realnosti. Primati platu višestruko veću od prosečne u državi proizvodi taj efekat. Sve mogu da priušte (high tech oprema, besan auto, letovanje na Maldivima...). Problem za koji sam nedavno saznao, od prijatelja psihijatra, je da se sve više tih inženjera javlja njima za pomoć. Oni prosto ne umeju da prenesu taj uspeh, meren u parama pre svega ali i tome da su globalno priznati kao skilled radnici, u svoj privatni život. I onda to izaziva ozbiljne frustracije. Dodatno, već par godina srpsko društvo ih generalno osuđuje i prezire zbog tih istih para koje zarađuju. Uobičajen je stav "šta ti, tebi je lako kad radiš u ITu". Druga, i mračna, strana medalje. Šta će dalje? Pa big tech otpuštaju ili zamrzavaju hiring, na nivou kakav nije viđen od 2008. a možda ni tad. Videti neke detalje ovde: https://newsletter.pragmaticengineer.com/p/the-scoop-big-tech-joins-the-tech . Neki rezon je da se svi spremaju za recesiju koja se očekuje na jesen. Crypto je maltene pukao. Startapi imaju problema da u trenutnoj atmosferi podignu ozbiljan novac, pa ili se gase ili smanjuju obim posla i otpuštaju ljude. S druge strane neke firme su u shark modu i koriste ovu situaciju, i činjenicu da imaju štek ili su u indisutriji kojoj i dalje dobro ide, i zapošljavaju masovno i, neverovatno ali, i dalje preplaćuju. Dakle, još jedan kontrast i šizofrenija. Mislim da je nemoguće sad proceniti konačan rezultat i efekat svega ovoga. Kao ni da li će ovo masovno "opametiti" i "spustiti na zemlju" neke ljude. Meni su neki sad rekli da su u agoniji jer ovo im je već 2. ili 3. put u par godina da ih otpuštaju kao višak. Da, oni lako nađu posao ali šok je svaki put veliki. Oni mrze ovu industriju, iako dobro žive od nje. Sve ovo gore je vrlo uopšteno. Uvek može da se pokaže na neku firmu i kaže "pa nije baš tako. kako onda oni?". Ali to je tako zato što se IT kao termin koristi široko i za različite vrste poslova, različite industrije, markete… Ima određenih niche marketa ili sprecifičnih industrija (SAP, gaming…) gde je situacija nešto drugačija. Ali ne verujem da se drastično razlikuje.

Još uvek mrdam

Sreća da je tromboza lečena odmah nakon preležanog kovida,tj od Septembra 2020.Pa smo brzo reagovali.Znala je noga da boli,ali taj bol tog dana je bio intenzivniji i jači pa sam odmah alarmirao hitnu.Da nije tako ne bi me ni bilo. Malo je sve ovo postalo psihički naporno,ali šta da se radi.Prvi put na ivici,drugi put se zadržao rukom,treći put nek sačeka bar još 20-ak godina.

Meni da je neko rekao pre nego što sam dobila bebe da ću moći da upadnem u sleep-komu na dve sekunde STOJEĆI - mislila bih da me zajebava. Dešavalo mi se da zaspim uz bebu dok smo sami pa se u panici probudim i gledam da li diše, da li sam ga ugnjavila i ugušila, posle kad su prohodali itd samo ideš po kući i zatvaraš prozore, kriješ noževe, hemiju i kanape. Roditeljstvo je neverending stres i strah i borba sa sobom i sopstvenim fiziološkim potrebama i željama. Ja tu majku uopšte ne krivim i razumem je. Ne bih joj bila u koži za sve pare sveta.

prošlo leto /2023/ operacija izdavaštva je konačno profesionalno pokrenuta. kuća je bila tip top picnuta, završeno sve što i kako smo hteli, pici sređeno kao da ćemo mi živeti tu a ne gosti tj ljudi koje ne znamo. fokus je bio da dobru infrastrukturu - odlične madrace iz najvišeg hotelskog ranga, jake klime, veliki frižider u koji mogu da stanu i 2 lubenice i gajba piva a ne oni bedni prcvoljci iz svakog generičkog grčkog smeštaja - oplemenimo našim subjektivnim touchom tipa vintage komadima nameštaja, umjetninama po zidovima i po mobilijaru - čime se bavila žena. ispostavilo se da sve to pravi razliku kod gostiju i da se itekako primećuje. u prethodnoj 2022 godini jedini finansijski cilj je bio da namaknemo pare da pokrijemo račune. ove godine nisam imao tako konkretan cilj jer je bilo jasno će biti više novca, pogotovo što sam video koliko drugi, sa daleko slabijom ponudom, zarađuju. bilo je i posla oko odabira poreske strategije /šta i koliko na crno, jer svi rade na crno/, šta se prijavljuje - što je u krajnjem slučaju najviše zavisilo od toga kakve budu bile rezervacije. tako da sam odlučio da ono što se bude bilo izdalo preko platformi bude poreski legalizovano 100 posto a ono što se izda u ličnom kontaktu ostane na crno. i opet smo kasnili sa početkom sezone jer smo kraj juna dali za oporavak sjebanoj ženinoj drugarici koja je iz nemačke došla u stanju rastrojstva zbog rata u ukrajini gde je kao diplomata bila involvirana kao svedok pregovora i diplomatije kako se ta tragedija mogla izbeći a nije. enivej, kasnio sam sa izlaskom na platforme, pre svega zbog razne papirologije koje je u grčkoj potrebna /neki papir koji se dobija u poreskoj hebo ga ja/, tako da je jun propušten a prvi gosti su stigli tek 10.jula, to je bila jedna divna poljska porodica koja nas je posetila u selu 2 godine ranije i već tada pitala za smeštaj. rezervacije su uglavnom tako i stizale, poznanici, prijatelji, prijatelji prijatelja, ljudi koji su prethodno videli kuću i želeli da u njoj letuju tako da je vrlo brzo celo leto bilo kompletirano. tek kada su nam prvih 20 dana avgusta otkazali neki tupavi grci, prijatelji žene koja će u isto vreme odsesti kod nas /u apartmanu/, pojavila se rupa koju na short notice nije bilo moguće popuniti. zato sam aktivirao airbnb i bukvalno u roku od par sati i to rasprodao. na kraju se ispostavilo da je ta prošlogodišnja cena od 120e/dan bila na nižoj strani za to gde je sa cenama otišao smeštaj na ostrvu, ali mi to nije pričinjavalo problem jer se sezona produžila pa je na kraju i septembar bio rasprodat tako da su nam poslednji plaćeni gosti izašli iz kuće ako se dobro sećam 8. oktobra. ako pričamo o prihodu tj o projekciji istog, ja sam sve računice pravio spram toga da jednog dana, kad se baš trajno trajno preselim tamo, mogu da živim od izdavanja. život na ostrvu za sada nije skup, mislim da je manje od pola životnih troškova u atini. kad je žena sama tamo, ona tvrdi da živi na 300e plus računi, ja joj baš ne verujem ali možda je i tako jer kad je sama ne jede meso ni ribu ni ne ulazi u LIDL. aj da kažemo da se sa 500-600 može živeti okej, ako ne trošiš previše u kafani i online kupovinama. tako sam u nekom trenutku postavio cilj da prikupimo 6000 za sezonu, što bi bilo tih 500 puta 12 meseci. na kraju je ta cifra premašena za više od 30 posto, preko 8000, što bi borat rekao - great success. i to je to. za ovu godinu izlazimo ranije na portale za bukiranje plus će nadam se biti i efekta toga što smo bili hit za one koji su dolazili na naš deo ostrva. nekako pokušavam da se fokusiram na turiste iz italije, nemačke i austrije koji ne dolaze prvi put na otok koji su kao kajteri i surferi već uspostavili kao prime destinaciju a ne bi da spavaju u kamperima kao do sada da ne kažem ceo život, omatorilo se, ceni se i dobar krevet. već imamo i neke rezervacije ali svakako mislim da ćemo morati da se više cimamo oko airbnb jer treba pokriti 4 meseca. na booking ne planiram da izlazim barem ne sa štalom, u koju nemam nameru da puštam baš bilo koga a kontrolu toga na bookingu nemate zbog sistema automatske rezervacije bez prethodne provere. na booking će ići apartman na spratu glavne kuće i to samo na short notice, tu može bilo ko pa i bugari, rumuni i grci /koji su najgori gosti od svih, mrtva trka sa bugarima/. neki apstraktni cilj je da se za sezonu zaradi 12.000 što bi značilo da se na godišnjem nivou pokriju veći troškovi života na otoku za dvoje. ne verujem da će se to desiti ove godine ali svakako nije nerealno vrlo skoro. a sad nazad na temu nekretnine, ključno pitanje - ROI tj return of investment. na kraju je ulaganje u štalu bilo manje od 25.000, što znači da to ide vrlo brzo, čak nenormalno u poređenju sa sličnim operacijama u beogradu. tu nije uračunata vrednost prilikom kupovine - mi smo je dobili u kompletu uz kuću i plac. drugarica je nedavno u susednom selu sličan objekat u dosta boljem stanju za renoviranje platila 30.000. možda se to oko ROI ubrzalo sa rusima sada, ne znam, ali ne verujem da u bgd može za manje od 10 godina. u mom slučaju će biti par godina. bavljenje ovim u grčkoj ima smisla, mada koliko vidim srbi se fokusiraju na nekretnine oko soluna i na halkidikiju i ovim destinacijama targetiranim od strane naših - olimpijska regija i slično. verujem da je zato što ne idu dalje i ne istražuju. ne sumnjam da i to ima nekog ekonomskog rezona, naročito ko je kupio dok su cene bile niže. sada su od 1000e/m2 pa naviše za useljiv objekat u zavisnosti od stanja i ostalih faktora. za novogradnju vrhunskog kvaliteta /kakav ne postoji u srbiji/ trenutna cena je 1450e/m2 plus dozvole, zemlja, priključci itd. moja preporuka je uvek da se traži neka destinacija koja nije provaljena od strane masovnog turizma, nemojte me pitati koja jer iskreno ne znam ali bi uvek prvo gledao ostrva koja imaju pristojnu putnu logistiku u toku sezone /brod, avion/. sve ostalo je u domenu mogućeg. problem za naše državljane vlasnike ostaju šengenska pravila čije vam izbegavanje ne omogućava ni vlasništvo nekretnine. bićete limitirani na 90 dana boravka u 180 dana. nekome je to dovoljno, nekome nije. ko ima EU pasoš neka ne brine, može da uz prijavu boravka na osnovu nekretnine ostane koliko hoće. ako pak planirane subrental u svom odsustvu, da nekom rentirate na duže pa da to dalje hendluje neko drugi, može, ali je zarada osetno manja, proverite sve kada počnete da se zanosite time. kupovina se ne radi samo pretragom na sajtovima real estate agencija u grčkoj, mora se sesti u auto i temeljno pretražiti odabrana destinacija. često se objekti za prodaju nalaze u direktnom kontaktu tj nisu oglašeni na internetu, naročito ne u ruralnim predelima gde je vrhunac da neko okači tablu sa brojem telefonu na kuću koju prodaje. prilikom kupovine kuće plaćate porez na prenos koji se ne računa prema tome koliko ste platili već prema katastarskoj vrednosti kuće, koja je u ogromnom broju slučajeva nerealno visoka ali tu ne možete ništa, jer grčka država. tu ćete uvek biti na gubitku. svakako vam u tom procesu treba advokat a uskoro i knjigovođa, jer preko njih idu porezi, to se lako nalazi jer su to najrasprostranjenije profesije u grčkoj. godišnji porezi na nepokretnost u grčkoj su niski, šta god vam ljudi u neznanju bulaznili a isti su i grci koji kukaju na poreze jer ih ceo život nisu plaćali a u međuvremenu su se nakrali i izgradili hiljade kvadrata koje je trebalo legalizovati i oporezovati pa im sad skupo. ja na ova 2 objekta od 180m2 ukupno na 550m2 zemlje plaćam isto kao i 90m2 na vračaru, oko 250e. skupa je struja, 2-3x više nego kod nas, ali se može štedeti a može se investirati u solarne panele ako nemate jake potrošače - alternativni izvori su sistemski prihvaćeni a ne kao kod nas. voda je skuplja nego ovde ali nebitno. internet i kablovska koštaju isto kao kod nas, 35e za cosmote paket optičkog interneta koji je osetno brži nego kod mene. čišćenje se rešava, na vreme se prave dogovori sa profesionalcima koji to rade ili čistite sami kao što smo uglavnom radili mi, uvek kada flora, makedonka sa prespe iz susednog sela, nije mogla a ne znam da li je 1-2x uspela za leto kod nas. mi nismo čistili kao mahniti, naš princip je da pitamo goste šta kako i koliko hoće, koliko često hoće posteljinu i peškire pa se onda prilagodimo. neverovatno je koliko bukvalno niko neće ta neka posebna cinculiranja, bukvalno nikome nismo čistili svaki dan. a inače planiram da vidim da li ima rumba robot koji može da usisava i riba pa da ga pustim u veliku slobodnu površinu, jedino je bitno da može to vlažno čišćenje. našim gostima su bitnije sitne fore koje pokazuju pažnju tipa dobrih šampona i shower gelova /bog blagoslovio grčki korres/, raznovrsnih opcija za kafu /mokapotovi, french press, mutilica za frape i slično/, dobar izbor kuhinjskih utenzilija - mi smo imali handmade šolje, tanjire i činije lokalnih keramičara, dobre čaše za vino, otvarače itd. poneka flaša dobrog vina, tsipura, lokalnog maslinovog ulja. sad iskreno ovakve stvari ne mogu pred sve goste, bugari bi mi random poharali pola kuće a nama bukvalno jedna čačkalica nije nestala. svima koji izdaju preporučujem te male znakove pažnje koji gostu ostave tj pojačaju utisak da nisu u random smeštaju koji je isti kao bilo gde. u tom smislu, mi nemamo ni jedan plastični komad nameštaja u kući, sem neke poličice u kupatilu sve je drveno, sve stolice, stolovi itd, to je nešto čime pokazujete nekakav životni nivo. gosti će umeti to da cene. eto to je to, moja podrška svakome ko se odluči da izađe out of the box na temu nekretnina i investicije u izdavanje. ali naravno kao i svuda u životu i tu pored dobrog planiranja treba i sreće da se dođe do rezultata. kome je lakše da uloži u tipske aparmane, why not. za sva pitanje i informacije u vezi kupovine u grčkoj stojim na raspologanju koga zanima. mislim da sam od kupovine naovamo ozbiljno doktorirao forenzičke detalje grčkog real estate tržišta a pritom realno nisam imao pojma kada smo 2017. pazarili. sve se nauči... /ende/

jebo im ja svima mater. i ira teeroristi su bili po kucama pa englezi nisu bombardovali i ubijali na angro jer, eto, moraju da se brane. i nema veze sto nisu bili okruzeni neprijateljima. jasno se vidi da nije ni izrael. bar ne onima koji bi ginuli za palestince. jer kao sto vidimo, arapsk svet nije ustao da unisti izrael bez obzira na sve. ovo sto se desava u gazi je faking jezivo. ovde (uk) mediiji ne prestaju da drljaju o taocima (kapiram da je horor, nisam bolid) i o teroristickom napadu na izrael al jebem mu mater - sta god da se desilo tog 7og oktobra, ovo ubijanje, ovo mucenje ljudi koji nemaju ni hleba ni vode ni struje ni goriva.... pa koja zver neko treba da bude da to pravda kao legitimnu borbu protiv terorizma. pas mater i americkoj i eu i uk vlasti i svakom ko trazi 'prekid za humanitarnu pomoc gazi' umesto da zahteva da ovo ubijanje nevinog naroda prestane. gade mi se svi bolidi koji se plase za pozicije i prde o izraelskom pravu na odbranu. daleko je ovo od odbrane. predaleko. i svako (ovde vec mislim na narod koji ne odlucuje al je u poziciji da bira strane) ko i pokusa da opravda ova zverstva izraelske vlasti je, sto se mene tice, ljudsko govno. ono najgore. toliko od mene u ovom javljanju. ako sam nekog uvredio - molim i drugi put.

kako me ova najava prenosa veceras vraca u mladost kad sam sa babom svako vece geldao sudjenje seselju. ona navijala za seselja, ja za tuzilastvo, napravi mi palacnike pa krenemo da se svadjamo kao ljudi.

Pejsmejker i ko nov čudili se kako sam preživeo,al eto da i ja budem čudo Da je bilo naivno nije,al eto neke koristi od malog fudbala subotom uveče.Kaže lekar redovna fizička aktivnost je spasila stvar,neke njegove brojke su da se u 20% slučajeva preživi takav tromb.

Pregrmeo posle 20ak dana ozbiljne borbe i neizvesnosti. Definitivno mogu da kazem da nikad u zivotu do sada nisam bio ovako bolestan. Evo ukratko hronologija: - Pozitivan PCR polovinom marta - blagi simptomi prvih pet dana - poseta kovid ambulanti, RTG pluca, krvna slika - dosta blagi znaci infekcije. Prepisan Pancef + vitamini - sestog ili sedmog dana krece temperatura i opsta malaksalost, ukus miris out, kasalj umeren i povremen. Temperatura najcesce iznad 38, max 39.1 parcetamol itd. I tako sest dana mucenja. -Sedmog dana temperature (a jedan dan pre zakazane kontrole) odem do kovid ambulante i naravno razvoj dogadjaja jako negativan. Na RTG pocetak upale pluca, CRP 90 itd. - nova terapija Levoxa +Pronison. Mislim odmah sledeci dan da mi je bilo bolje ali disciplinovano sam popio svu terapiju, vitamine, probiotike itd. - u ponedeljak ddimer ok, od juce krvna slika i RTG dobri. - Danas zvanicno izlecen i srecan! *nevakcinisan iz sopstvene gluposti i nemara. E da mi je ova pamet. Moja pateticna poruka svima: 1.Vakcinisite se 2.Ako obolite pratite stanje i ne cekajte ni sekund ako se iti malo pogorsa, jedan dan cini razliku 3. Visednevna temperatura nije normalno stanje borbe organizma - reagujte na vreme 4.Kljukajte se vitaminima, posebno D, ne moze da skodi.

draga, zato i jeste inicijalna ideja vakcinacije bila da bez izuzetka primi svako ko moze, ma kako superiornim smatrao svoje zdravlje i sposobnosti. na velikoj populaciji se po pravilu pokaze da je onih koji ne smeju manje nego onih koji iz bilo kog razloga ostanu nevakcinisani ili ne odreaguju imunitetom u procesu masovne vakcinacije. kolektivni imunitet koji se formira masovnom vakcinacijom sluzi da se fizichki preseku putevi prenoshenja. nema prenoshenja jer je kratka putanja i nema ko, vecina je vakcinisana/imuna, nema masovnog zarazavanja, nema opstanka virusa, nema mutacije, cao zdravo. mi jaki i zdravi kojih u nashem plemenu ima mnogo, chuvamo svoje slabe, zato shto mozemo da izaberemo i odluchimo tako. odlukom da se ne vakcinishesh jer necesh, ugrozavash onog ko ne moze. sent from bubamoto

Mali update 1) Poslednji put sam imao temp u subotu oko pola 10 uvece, malopre je bila 36.5, tako da sam to mozda i resio 2) Promenili su mi antikoagulant, od sinoc dobijam injekciju Fraxiparina u stomak 3) Saturacija jutros 98. Inace sam dobro, ovih dana cu vrv raditi kontrolni rtg pluca Kad krene CRP I ddimer da padaju, to ce biti napredak ovo je bejbistep

@Bandito koliko čujem, laaagano napreduje. Držati palčeve da se tako nastavi, pa i da se ubrza.

Imao je on odlicnu karijeru ovde, ali ovaj ogroman publicitet i velika zal za preranim odlaskom je miks vise stvari. Samo Maradonina smrt je zauzela slican prostor u medijima i interes I ljudi koji ne prate fudbal. S tim sto je bilo i mnogo kriticara idolatrije lika sa toliko protivrecnim nacinom zivota.Kad je umro Paolo Rosi, najveci posleratni fudbalski mit italije nije dobio ni trecinu ovog prostora. Za to je “zasluzna” opaka bolest koja ga je zaskocila. Zapravo ne bolest, vec nacin na koji joj se odlucio suprostaviti. Odlucan i jak kao stena ali ne krijuci ni u jednom trunutku svoje emociju i ljudsku slabost i patnju. Jedna neverovatno autenticna osoba koja je imala u sebi neku formulu da je svi vole ili barem postuju. Trenutak kad se vratio na scenu preporodjen I “ozdravljen” je u ocima svakog posmatraca bila pobeda jake volje obicnog coveka, neverovatno jakog karaktera, ali ipak jednog od nas, nad zastrasujucom smrtonosnom azdajom. I onda odjednom preokret preko noci i tragican kraj. Ovde su to psiholoski primili kao ogroman sok. U smislu “Cemu mi da se nadamo ako je neko jak kao on izgubio tu trku!” Bukvalno su svi bili iskreno potresheni. Od premijerke do moje komshinice bakute koja pojma o fudbalu nema.

Još uvek sam živ Lepša polovina imala više sreće,dva dana temp 37,7 i to je sve.Vakcinisana inače.

Update: Malo je bolja situacija, još uvek je na kiseoniku, ali se subjektivno bolje oseća. Drugi dan po dolasku u bolnicu je bio baš neprijatan, nije imala snage ni poruke da kuca, prilično smo se uplašili. Kovid i dijabetes su prilično gadna kombinacija, to smo znali i pre, i dobili smo još jednu potvrdu. Još jednom hvala svima na podršci!

upoznajte kiru, parts unknown. nađena sa sestricom negde na avali. portret iz oglasa kada smo je udomili i skoro dva meseca sa nama

Rapidno se oporavljam, da ne ureknem. Fizičko stanje daleko daleko bolje, glavobolje više nema, kao ni bolova u mišićima, zglobovima i kostima, još malo bolucka grlo i nos povremeno zapušen. Dakle, ćelijski imunitet šljaka. Sutra radim laboratoriju, pa ćemo videti da li je ovo što osećam potkrepljeno rezultatima.

Đe ste, ljudi. Apdejt: posle 23 dana u bolnici danas puštaju ćaleta kući. Pretpostavljam da će nastaviti sa uzimanjem lekova i kod kuće, videćemo šta piše u otpusnoj listi. Lekari zadovoljni njegovim stanjem, on zadovoljan što ide kući. Kašlje još uvek pomalo, videćemo šta će da bude sa tim... Ristepak i zahvalnost do neba medicinskom i nemedicinskom osoblju. Carevi najveći ste svi. Čuvajte se.

Pustili me na kucno lecenje. Fraxiparin nedelju dana, razni lekovi nedelju dana, probiotik mesec dana, 14 dana izolacije. Sam radim kontrolnu laboratoriju za 10 dana. Posle izolacije kovid ambulanta ako je potrebno... To je prepricana otpusna lista, sigurno sam nesto zaboravio Hvala svima na brizi I podrsci. Ako nekome nisam odgovorio na PP, ne zamerite.

Opet mi ne da forum da stavim svima peharčiće, hvala vam. Idem večeras na skener pluća privatno. Temperatura mi šeta, imam spazme u grudima, ume baš jako da me stegne a posle popusti i ništa. Sve mi izvesnije deluje da ću morati u bolnicu a kad pomislim na to da ostavljam decu (bebu posebno) još mi se više sloši Javiću vam se nakon skenera, nadam se da će dati jasniju sliku od rtg-a.

danas pričao sa kolegom čije je kumče teško ranjeno u ribnikaru(uz onu devojčicu) ukazuju se dobri znaci, napokon 🙏🏻

Direktor Urgentnog centra mrtav hladan izjavio da ne bi spasili ovoliko zivota da Vucic nije renovirao Urgentni centar. Zamisllite taj mozak kojem je u ovakvoj situaciji prioritet da bas ovo izgovori. To nisu ljudi, to nisu ni gmizavci, Bremova enciklopedija ne poznaje ovoliko primitivan oblik zivota. Amebe su slozeni organizmi za te protuve.

Sa 7 godina mi nikako nije bilo jasno kako Ivo Andrić može stati u nečiji mali prst.

Evo da se prijavim samo. Dobio sam rezultate skenera pluća, nema embolije, a uradio sam danas i d dimer opet i pao je sa 5000 na 1350, tako da očekujem da će mi hematološkinja ujutro reći da samo nastavim s fraksiparinom još malo. Ne znam kad ima smisla ponavljati dopler krvnih sudova, pretpostavljam da će mi i to reći.

Uf, bre, prevrcem po glavi gde sam ga sve slusao i kad, pa ko da mi se ceo zivot odmotava pred ocima. Neke druge sam slusao intenzivnije, cesce ih gledao uzivo, ali niko mi nije bio na "plejlisti" toliko dugo. Slusao se Djole kod kuce u predskolskim danima (slika omota singlice Snase mi jedna od najranijih uspomena), pa onda kroz osnovnu skolu - Boza Pub i kompanija, pa kasnije Samo da rata ne bude, prva ljubav s kojom sam ga preslusavao do iznemoglosti, pa ratne godine i mracnije pesme kao uvod u odraslost. I dan danas imamo u autu dva cd-a. Jedan je komplet Balasevica u mp3. Godina 1996, pocinje studentski protest, prvi dan. Zovemo na sve strane, trazimo neku podrsku. Meni neko doturio Djoletov broj. Javlja se Olivera, objasnjavam joj stidljivo u par reci da bi nam svaka podrska nesto znacila, pa ako mozemo da ga stavimo na neku listu javnih licnosti koje podrzavaju protest. "U redu", kaze, "svakako hoce, na vasoj je strani. Dajte mi broj faksa." Ja u cudu, trazimo nekoga ko ima faks. Sat kasnije stize na taj broj faks s njegovim potpisom koji i danas cuvam medju licnim relikvijama. Studentima (Bez prava da se uplićem, ali sa punim pravom da verujem u vas, kao što ne verujem ni u koga drugog) To više nije stvar pacijenata Prerušenih u stranačke Lidere Dosta Histeričnih, Klimakteričnih Sami su stekli Duhovne Midere To više nije pitanje Gadosti Profita, prevare i Mutne Vode Ne, deco, To su Kradljivci Mladosti Za vas je to već problem Slobode Svakom svoj tropar. I svoji gresi Dosta se brukala ova Nacija Krajnji je čas da se Srbiji desi I jedna čestita generacija *** Đorđe Balašević – Studentima / Novi Sad, 1996. godine A da je ovo postala neka zemlja kakva je trebalo da postane, Samo da rata ne bude bila bi jedini kandidat za himnu. Ali to je neka druga prica. Umesto toga dobili smo Ziveti slobodno - himnu svih nas osudjenih na vecitu ilegalu i traganje za licnim slobodama po plocnicima Toronta i drugih vukojebina.

u jdp su siparice i zanesene studentkinje drustvenih fakulteta bile podeljene na leka tim i laus tim. kao nekada bitlsi i stonsi. prva pol. 1980-ih, pre svega. bio je sve sto javnost zna, i veoma dobar covek. neki od prvih dana septembra 82-3, poslednji popodnevni let za tv. neko sranje, ide se na du. strasna guzva od skoro istovremenog sletanja vise aviona. na kraju, vec je oko 9 uvece, ispred aerodromske zgrade ostaju oni koji nisu hteli da se guraju i otimaju za prtljag, za prevoz: momak u farmerkama i majici s lakom torbom i studentkinja knjizevnosti koja ide da doletuje. uzimaju zajedno taksi da podele trosak i do budve pricaju o ko zna cemu. ona se ne seca, osim da je bilo lako i prijatno. momak na kraju svraca na kafu, ukucani su zateceni i zadivljeni pojavom poznate licnosti al se junacki drze normalno. sede jos malo na terasi pod lozom i cistim nebom boje mastila prepunom jasnih i sjajnih zvezda, u noci koja jos mirise letnje. mozda pricaju, mozda cute i slusaju, ona se ne seca. onda se pozdrave i rastanu. poz

Trenutno na pauzi, pa nemam vremena da se raspisem, ali ukratko: Uz ogradu da su zabacene seoske skole malo drugaciji entitet, deca nisu u potpunosti jos uvek svesna pune razmere ove tragedije. Slazu se da nikako nije smelo to da se desi, ali njima je sve to nekako daleko, njima je Beograd daleko koliko i London. Raduje sto niko ne opravdava ili glorifikuje ovo sto se desilo (za razliku od ovih prica koje sam video ovde i na drustvenim mrezama i koje su tragicne). Koliko vidim niko od kolega ovde ne drzi nastavu vec prica sa njima, naravno u skladu sa uzrastom. Ja sam imao prvake, koji su jbg prvaci, ali sam iskoristio priliku da popricam bar na temu vrsnjackog nasilja, ukratko, nema veze ko je crn, beo, zut, visok, nizak, mrsav, debeo, svi smo deco sta? "Isti!" Mislim pricam im to od prvog septembra ali je ovog puta utisak pojacan celom situacijom.

Prenosim jedno mišljenje ...... Strašna istina i umirujuća laž Pre mnogo godina sam sedeo na predavanju iz predmeta klinička procena ličnosti. Profesorica je razgovarala s jednom koleginicom koja je, u kliničkom dosijeu pacijenta s kojim je radila, napisala kako je on, između ostalog, depresivan i kako je i sam pokušao da izvrši samoubistvo zbog toga što je njegov otac izvršio samoubistvo. Vrlo dobro se sećam profesorice koja je tada svima nama pokušavala da usadi u glavu kako rečenica "on se pokušao ubiti zbog toga što se njegov otac ubio" nema mesta u stručnom nalazu i mišljenju, a koji smo morali da napišemo kao zaključak u kliničkom dosijeu naših pacijenata. Razlog je vrlo jednostavan - ljudsko ponašanje ne može da se ovako pojednostavljuje, jer rečenica da je neko depresivan ili da je pokušao suicid zbog toga što mu se otac ubio nema mnogo smisla, odnosno ne daje nam baš nikakvu informaciju o samom pacijentu i onome što se s njim desilo. Zašto? Zato što samoubistvo roditelja može biti faktor koji doprinosi razvoju depresije kod neke osobe, ali sam po sebi niti je nužan (dakle, nemaju svi depresivni pacijenti roditelja koji se ubio), niti je dovoljan da se depresija razvije, jer ono što je potrebno istražiti i u stručnom nalazu i mišljenju napisati je NAČIN na koji je taj događaj uticao na eventualan razvoj depresije kod nekoga. Ako je uopšte i imao uticaja. Kada bi samo takav događaj bio dovoljan za razvoj depresije, onda bi svi sa istorijom samoubistva u porodici bili depresivni, a mi znamo da - srećom - to nije tako. Isti ovaj princip, odnosno problem pojednostavljivanja važi i za svaki drugi oblik ljudskog ponašanja. Nemamo osnova za povlačenje strelice od "otac se ubio" do "pokušao samoubistvo", isto kao što nemamo osnova da povlačimo strelicu od "gledao rijaliti i Kristijana u školi" do "ubio pištoljem devetoro ljudi." To je jedna gruba simplifikacija koju vole da koriste mediji i ljudi koji imaju potrebu da (sebi i drugima) "objasne" ovakav užasan, nesvakidašnji događaj. Ali, to nije objašnjenje. Nije ni blizu objašnjenja. To je samo umirujuća laž. Razmislite malo. Kada bi "krivac" za ovaj tragičan događaj bila rijaliti emisija, onda bi svi koji je gledaju uradili isto to. Kada bi krivac bilo Kristijanovo gostovanje u školi, prenemaganje Jeremićke u svojim emisijama, Šešeljevi hvalospevi ruskoj agresiji na Ukrajinu, treš muzika, korupcija, političari koji kupuju diplome ili bilo šta drugo što postoji u ovom društvu, a što nam se ne sviđa, onda bi svi zahvaćeni tim "lošim stvarima" pokazivali isto ponašanje. Međutim, to nije slučaj. Zašto? Zato što su psihološki mehanizmi koji stoje u pozadini ljudskog ponašanja daleko složeniji od toga da događaj A uzrokuje ponašanje B. Ja znam da ljudi imaju jaku potrebu da sebi "objasne" ovakav događaj (što je veća netolerancija na kognitivnu nejasnoću, to je ta potreba veća), jer ih "objašnjenje" umiruje i daje im nekakav smisao u nečemu ovako besmislenom. Verovatno čini i da se osećaju malo sigurnije. Međutim, to "objašnjenje" je samo umirujuća laž. Možemo da je ponavljamo sto puta. Možemo da je pišemo i čitamo u komentarima nama poznatih ljudi, u komentarima javnih ličnosti, pa i raznih "stručnjaka" (eto, već se pojavila jedna koleginica koja je, ne zezam se, rekla i da "prekomerno korišćenje društvenih mreža može da dovede do ovakve tragedije"). No, sve to ovu laž neće učiniti istinitom. Ne postoji društvena odgovornost za ovu tragediju (tj, postoje stvari za koje društvo i određeni pojedinci svakako jesu odgovorni, ali ne i za ovaj čin sam po sebi). Nismo vi i ja odgovorni. Nisu to ni moji roditelji, ni moji brat i sestra u Beogradu, ni moji kolege s posla, ni konobari u Ribaru, ni ljudi koji se pojavljuju u rijalitijima. Ne. Svaka osoba na ovom svetu, ukoliko je sposobna da razume značaj i posledice svog ponašanja, jeste sama i odgovorna za to ponašanje. Jedina odgovorna osoba za ovu tragediju jeste izvesni K.K. koji je sa svojih 14 godina života (ukoliko ne postoji mentalna retardacija, a nisam čuo da se spominje) bio potpuno sposoban da shvati značaj svog dela i da razume posledice svog dela. Nemojte ga oslobođati odgovornosti, jer bez obzira na njegovu životnu priču, bez obzira na eventualne stresore i traume koje je doživeo, on je sam doneo odluku da uradi to što je uradio, znajući kakve će biti posledice i nemajući nimalo saosećanja, odnosno empatije i ljudskosti da ipak odustane od te namere. To je sasvim dovoljno da se smatra jedinim odgovornim za to što je uradio, a vi nemojte da kukate kako su krivi država, društvo i rijaliti emisije, jer time ga samo oslobađate odgovornosti i otvarate prostor drugima da tako razmišljaju. I još nešto. Psihologija vrlo dobro poznaje jedan mehanizam učenja (novih ponašanja) koji se naziva Učenje po modelu. To je ono kada nešto vidite, pa onda posle i sami to radite. Ovakav mehanizam učenja može biti odgovoran za loše stvari koje urade mala deca. Recimo, kada dete od sedam godina vidi neki nasilni čin na TV-u, pa ga ponovi i time povredi ili ubije brata, onda zaista ne možemo da krivimo to dete za taj čin, jer deca tog uzrasta nemaju sposobnost da razumeju značaj i posledice svog ponašanja, niti imaju adekvatan "filter" u svojoj glavi. Stoga mala deca ne bi smela da gledaju nasilne filmove i igraju nasilne igre. Međutim, ovde se radi o detetu koje je već ušlo u stadijum formalnih operacija u svom kognitivnom razvoju. Ono je sposobno da razume i nasilje koje vidi na TV-u. Većina dece nasilje neće oponašati u realnom životu, jer im je jasno da ono donosi loše posledice po sebe i druge, odnosno, pored adekvatnog kognitivnog razvoja, kod njih postoji i adekvatan socio-moralni razvoj. Dakle, njihov kognitivni sistem i crte ličnosti služe kao filter i sprečavaju automatsko ponašanje po modelu onoga što vide. Zato milioni ljudi koji gledaju nasilje na TV-u nisu i sami nasilni. Zato milioni ljudi koji igraju "nasilne video igrice" nisu i sami ludaci koji ubijaju po ulicama. Zato milioni ljudi koji su pročitali "Zločin i kaznu" (ha, nikom nikad nije palo na pamet da za nasilje optuži nasilne knjige) nisu nikad došli na ideju da uzmu sekiru i nekoga ubiju njome. Stoga, kada dete ovog uzrasta počini jedno ovakvo delo, mi moramo da razumemo mehanizme koji su doveli do toga, te, imajući u vidu sve gore navedeno, imamo pravo da ga smatramo odgovornim za to što je počinilo. Strašni, loši ljudi, ne postaju takvi sa navršenih 18 ili 21 godinom života. Oni se takvi rađaju (ili se barem rađaju s određenim predispozicijama koje će, u međudejstvu s određenim spoljašnjim faktorima, dovesti do toga da postanu tako strašni). To znači da svoju "lošu narav" pokazuju u vrlo ranim periodima života. Okolina ih često ne primećuje, a porodica ih već tada, uglavnom, oslobađa odgovornosti, jer "nije on loš, samo je upao u loše društvo." Oni postoje. Tu su oko nas. Srećom, ima ih malo. Ali ih ima. To je strašna istina koju se, verujem, mnogi boje prihvatiti. Možda jedino strašnije od toga jeste spoznaja da njima ne treba niko drugi i ništa drugo kako bi se odlučili na ovakav čin.

https://a-sada-olja-kuva.blogspot.com/ https://www.instagram.com/a_sada_olja_kuva/ https://www.coolinarika.com/profil/miloolja

Sve mi je objasnio. Prođemo Sarajevo, Ilijaš i Podlugove, i piramide su prva levo

Sesti dan od pojave simptoma, sve OK, grlo popustilo, temperature nema od prekjuce, ostao samo dosadni kasalj. Dete danas OK, zenu jos uvek malo bole ledja i to je to. Radicemo laboratoriju za nekoliko dana. Hvala vakcinama i omikronu:) drzte se ljudi, mislim da je sunce negde tu iza coska, mada sa ovim govnetom od virusa se nikada ne zna

Primili me u KBC ZVEZDA-ra Radili su mi na BK sken pluca, bio je 11 od 25 po tezini. Saturacija 94, trojica u sobi, lavabo, wc na kraju hodnika