Jump to content

Leaderboard

  1. renne

    renne

    Members


    • Points

      17279

    • Posts

      98694


  2. gospa buba

    gospa buba

    Members


    • Points

      14074

    • Posts

      84762


  3. Filozof manijak

    Filozof manijak

    Members


    • Points

      11414

    • Posts

      27604


  4. harper

    harper

    Members


    • Points

      10707

    • Posts

      44242


Popular Content

Showing content with the highest reputation since 06/11/20 in all areas

  1. Ma do sporta mi je ko do lanjskog snega. A nije ni bio [emoji14]
    79 points
  2. nisam stigla da vam ispričam svoju zanimljivu pričicu, zbog važnosti istorijskog trenutka... pa dok ne skenjaju savoa manojlovića da vas zabavim... ja evo 50 godina živim u beogradu a iskreno nemam pojma šta je gazela. zvuči mi kao da je most, ovako što bi rekli semantički, ali znam da na novi beograd mogu brankovim, mogu tramvajskim, a gazela... to je nešto drugo, tu je negde, a nemam pojma kako se stiže. ovakvoj mojoj nesposobnosti doprinosi činjenica da sam rođena bez osećaja za orijentaciju. ako nešto u prostoru nije pravilnog oblika i simetrično, nisam u stanju da razumem. levo i desno ne razlikujem i nisam u stanju da uvežbam. imam mladež na levoj šaci, ali i on je već izbledeo, a meni je vid oslabio. zato i ne vozim auto, a iz toga proizilazi da je za mene mostarska petlja isto što i autokomanda. to je gomila nekih izuvijanih podvožnjaka i nadvožnjaka, prelaza i stepenica. kad sam par puta u životu morala tamo da čekam neki bus, provodila sam male večnosti penjući se i silazeći uvek na pogrešnu stranu. tako otprilike mora da izgleda pakao. ipak, ovaj moj defekt me je ponekad u životu spašavao neprilika. jednom sam se izgubila u nišu. celu moju ekipu su uhapsili zbog deljenja letaka, i proveli su noć u zatvoru, a ja sam se zapričala sa nekim prolaznikom kome sam dala letak i posle nisam umela da nađem štab, pa sam kružila satima i izbegla bajbok. tako sam u subotu krenula sarajevskom ulicom na gazelu. usput sam čula pištaljke iz savske i videla sam policiju, ali nisam htela da siđem dole, jer moj mozak to nije mogao da shvati. kad sam stigla do mostara čula sam vuvuzelu dole u rupi u petlji, sišla sam, i počela da duvam u pištaljku. bilo nas je u dve grupe na dva različita uvijena kolovoza, po nekoliko stotina. videla sam nda nema vozila pa sam se radovala da nas je tako malo ipak zaustavilo saobraćaj. čula sam se s majkom i ona mi je pričala šta vidi na teveu, u novom sadu i u kneza miloša... stajala sam tu više od pola sata, zadovoljna, a uopše nisam znala da je iznad moje glave most i da je na njemu na hiljade ljudi. to sam shvatila posle četrespetog minuta. i to je tako
    76 points
  3. Evo bas sam došao da se pohvalim Jos je u bolnici, ali je skinuta sa kiseonika. Bolje je, očekujem da će početkom sledeće nedelje izaći. Još jednom hvala svima na podršci, divni ste.
    73 points
  4. Kad ćete ljudi da shvatite da ne živite više u Jugoslaviji, već u Srbiji - većinski siromašnoj, konzervativnoj, ne naročito obrazovanoj, desničarskoj, zemlji kratkoročnog i sitnog interesa, primača državnih plata i pomoći, a ne onih koji jure da nešto zarade, iracionalnog antizapadnjaštva i iracionalne rusofilije, zemlji u kojoj većina ljudi ne zna kako svet funkcioniše, niti ih zanima da to saznaju, koja je zadovoljna ako ispuni u se, na se i poda se, koju je etika odavno napustila, ako je ikada ovde i stanovala. Mi smo svi ovde manje-više deca Jugoslavije, pa nam teško da prihvatimo da smo sa svojim životnim stavovima debela manjina u ovdašnjem društvu, tek za stepen iznad raznih opskurnih likova i pokreta. Energija koja je iznela pokrete devedesetih je bila energija Jugoslavije, a i ona je bila jedva dovoljna da se te promene iznesu, i čim je ona posustala, Srbija se vratila u svoje prirodno stanje u kome je i sada, i biće ko zna koliko. Vučić je posledica stanja u kome se nalazi srpsko društvo, nije njegov uzrok, zato to i izgleda ovako, a perspektive da se to promeni su nikakave, jer oni koji to mogu da promene uglavnom idu da žive negde gde je normalnije. Da sam studirao nešto pametnije i da nemam ovako komplikovanu porodičnu situaciju, moguće da bih odavno bio napolju, ovako ostajem ovde, da budem talac sopstvenih loših izbora i nesrećnih okolnosti.
    66 points
  5. Ja tri godine živim sa žrtvom silovanja, proces prijavljivanja je nadljudski težak čak i za ovu moju koja se nikog ne plaši. Sudski proces je specifičan, ako sam dobro razumeo, ovaj je prilazio s leđa pa ga je bilo teško identifikovati. Uviđaj nije urađen odmah jer je otišla kući, sklupčala se i ostala tako danima. Velika podrška je bila potrebna da prijavi monstruma, mislim da su locirali još tri žrtve pored. Osudili ga na 10 godina. Pre mene je to bilo i suprugu ne doživljavam kao istraumiranu osobu. Ali sinoć nije dobro spavala. Aktivizam joj je dosta pomogao da se oseti bolje. Bukvalno sve najgore želim svakom ko ima takve sklonosti i ako ne može da ga osudi svaka osveta je na mestu. Toliko. EDIT Fala bogu da je poznat pa može da mu se osveti i zaštiti druge. Svaka joj čast, božji poso obavlja i mučenički.
    65 points
  6. Hvala svima na podrsci, mnogo mi je znacilo i sad je tako. Tata mi je jos u bolnici ali je bolje, krv mu je bolja, bilo je lose prvih dana. Danas su najbolji rezultati, ustao je iz kreveta par puta. Cekamo rengen kasnije, kazu da rengen kasni za kks pa mozda ne bude jos cist. Ja sam imao par dana upalu, nisam bio u bolnici, crp mi se sad spustio na 1 nesto, ddimer je bio na granici neko vreme, pocelo je sa 119, doslo do 500 sto je gr. vrednost. Preko vikenda sam imao otecenu desnu nogu, donji deo lista, vene su malo natekle al nisam mogao da stanem. Razredjuju krv tek na preko 1000 ddimera jer su takve akcije opasne zbog moguceg unutrasnjeg krvavljenja. Boli me i danas al je dd pao na 300. Uradicu ultrazvuk verovatno. Dosta sam nervozan, znam da je normalno i da je prolazno al si ne mogu pomoci, srecom ne ucestvujem u saobracaju il negde. Kasljem opet sve vreme po malo, ranije sam imao bolove kad pricam, sad ne boli. To blazi simptomi je relativno, kako za koga, neki mladji od mene je toliko lose da mora da menja radno mesto, desi se da skrene sa pluca il prodje pored na druge organe, buraz kaze da nikada nije imao takva stanja a i meni, mislis da je gotovo i natekne ti noga jer si mirovao par dana, nisam cak ni lezao non stop. U formi sam, noge rade, setam redovno. Meni je korona je kao kad kuvas kafu, cujes je neko vreme onda u jednom momentu ne cujes nista a ono vri, bio sam stabilan i opet kasljem i neke vene bole bukvalno na dodir. Sad razmisljam ako ste sa upalom pluca kuci treba mozda saviti stopalo kao da hvatas kliker na prazno, to je to zatezanje i odatle krece bol, mozda pomogne da se ne zgrusava ili da se ne upali bas to mesto jer tu obicno nastaje tromb(jedno od specificnih lokaliteta). Verovatno sam utripovao, nisam prvi koga bole noge/kosti i sl. Neko ce morati da sakupi sve postkovid informacije, il bi trebalo ako se ovo zeli kontrolisati ubuduce. Uglavnom se rade pluca i krv, sve ostalo je na dugom stapu jer je guzva sem kada ddimer podivlja. Onima sto leze automatski u okviru terapije stavljaju razredjivace. Cenim da se vecina vakcinisanih uspesno odbrani na kraju.
    61 points
  7. pa zavrsilo se, barem za danas(posto imam sastanak sutra sa njima), tako sto sam napisao mejl direktorici skole. napisao sam, da joj (mojoj maloj) je veliki broj daljne familije mucen i ubijen u hrvatskim nacistickim logorima i da joj je drugi dio familije bio u pokertu otpora i partizanima, neki cak od spanskog rata. kod nas u familiji je to ozbiljna tema i da je ovaj performans danas napravio jednu vrstu vakuma izmedju moje kcerke i mene. nije mi jasno da skola to radi na takav nacin. rekao sam joj da necu da komentarisem politicka desavanja sa skolom vec me interesuje ko je dozvolio da se uradi ta vrsta info predavanja i ko je pravio program. (u danskoj je inace pravilo kada su anonimni moze sve da prodje. cim se mora staviti ime na nesto odma je druga prica). obavjestio sam je da sam takodje poslao mejl ministarstvu obrazovanja (kao sto jesam) sa zahtjevom da mi se objasni razlog i poenta ove politicke prezentacije. dobio sam odgovor u roku od pola sata. izvinjava se zbog svega i da joj je zao sto je tako ispalo. navodo je idiot nastavnica imala zelju da djeci objasni i priblizi znacenje globalne opasnoti i da se napravi kao neka vrsta diskusije, jer ovo sve ima efkta na djecu i treba da se prica o tome.. nisam jedini roditelj koji se javio i reagovao i nada se da cu imati sutra vremena, sa jos par roditelja, da dodjem na sastanak. zali jos jednom i da se vidimo sutra. vidjecemo sutra sta i kako a do tada nastavnica neka jede govna.
    58 points
  8. tata je jos na kiseoniku, stabilan al tesko je. svaki put kada ga pitam kako je kaze da je dobro, nosi masku. cimam ga po nekoliko sekundi jer nam znaci oboma. brat ga redovno obilazi jer radi tamo al sad je i on pozitvan, rastavlja se - juce bio lose danas bolje, zena mu bila lose(ona ima tromb, nosi carapu regularno), nadamo se da nece korona da se mesa sa svojim trombovima, on je fajzerovan al kaslje, nisam ga ni pitao za pluca oni si tamo sibaju interno podatke i pricaju nekim njihovim jezicima, mene stave u cosak i reknu mi da se bavim zicama i da odem da ucim nesto. oba smo se angazovali da pomognemo caletu pre nego sto je saturacija postala losa. danas sam i ja pozitivan, obostrano pocetno zapaljensko diskretne senke, krv dobra, crp mi je 5.4, ddimer 119 necega napisacu detaljnije kad prodje, dosta me pomerilo i jako sam zabrinut, za sebe nisam, malo me cimnulo danas jer su izvadili konacno ispravan brzi antigenski, nisam jos ni svestan, malo me boli u grudima i ne mogu da si objasnim upalu pluca, idem na kontrolu za 3. kaze sestra evo jel vidis crvenu liniju, ja reko ne vidim ajd zdravo.lol. mnogo su dobri tamo, spustilo se dole pa su uhvatili nesto malo roze boje al ja stvarno ne vidim, tako smo cupali latice jedno pola sata, dok nije stigao rengen. sta je vazno, nemojte se previse opustiti ako ste vakcinisani, cak i trecom, to se meni desilo, uzeo sam da cistim i ribam kod caleta, sa njim sam nosio masku al po mom strucnom misljenju dobio sam prvo od sincine pa odbio napad a kasnije od tate il buraza preveliku kolicinu tako da sam poklekao. sve je doslo iz skole, make no mistake sorry, suvise mi je konfuzno da rasclanim bitno od nebitnog, ovo je jedno opasno djubre a neki nisu radili kako treba da nas paze. sad, kad sam osetio koliko je virus prodoran, dolazi mi da neki gore imaju bolje informacije od nas, ne znam da li potpuno odgovorno ponasanje od strane vlasti i od strane nas moze da nas zastiti, to su mi sumnje i teskobe danas, mislim na vreme sad i na vreme ispred nas. drzite se, drzi se dzumandzi dok ste zdravi krecite se, imajte kondiciju, uzimajte vitamine redovno umereno najbitnije je po meni da cim osetite da nesto nije u redu ili ste imali kontakt da se umirite koliko je moguce, zbog pluca last update - pomaze serbe
    56 points
  9. 20.55 Osnivač Nove Zoran Živković novinarima je rekao da su dobili informaciju da je „Vučić izgubio na biračkom mestu Beograd na vodi“.
    55 points
  10. Stigao mi je negativan nalaz, došla je dr lično da me obraduje i da mi kaže da će me danas otpustiti kući Uradiće mi sad još jedan rtg i to je to. Hvala svima što ste bili podrška, kome treba plazma (ne daj bože) - tu sam!
    55 points
  11. Glasao... Glasanje sam posvetio pokojnoj majci i njenom poslednjem glasanju kada je maltene zahtevala da je vodim na glasanje i ja kažem za koga da glasa, jer je njeno "završeno" ( mislim da sam i ovde pisao o tome). Kevo ovo je za tebe! ... Shiit has hit the fan
    54 points
  12. Otvaram temu prvi put posle mesec dana, nisam mogao nikako da citam jer mi je keva bila u bolnici sa obostranom upalom, znaci usro sam se bio ko grlica, no evo izasla je pre nedelju dana, sve je ok za sad. Ali,bila je zesca jebada, prvo je lezala kuci jedno 4-5 dana, kasalj i otprilike nista vise od toga, i neki zamor, reko ajde u lab da izvadimo krv, sve manje viae ok ali crp 210. Brzi test negativan. Ok, aj odma u medi group da vidimo sta je, slusanje pluca, rentgen, obostrana upala pluca, gospodine vasa majka je za bolnicko lecenje, idite u infektivnu. 8 sati uvece, mi u infektivnoj, taka i taka stvar, ajde baba lezi ovde, uzmu krv, uzmu bris za pcr test, saturacija 92, ajde kiseonik. Kaze ona dobro sam ja, idi ti kuci.... Znaci... Vec mi se roje scenariji po glavi. Dolazi dezurna doktorka, pregleda je, nista ne govori, dolazi opet posle sat, opet vade krv, kazu zasto pada hemoglobin ovako brzo, pre 2 sata bio 108, sad 98, sacu da vam napisem uput za vma, mi to ne mozemo ovde da proverimo. To je negde oko pola 1 ujutru, mislim se prosla ponoc, srecan ti jebeni rodjendan vukoticu na dan kad vodis majku u bolnicu... Cekamo ambulantu, jer vec su je tamo zaveli, ne daju da je ja vozim, oko pola 2 eto njih, aj na vma, ona u amb. kolima, ja za njima. Tamo uz abdomena, kazu nema krvarenja, ne vidimo nista, ajte vi nazad. Reko da cekam ambulantu, ma jok vozi je ako imas kola. Dobro, odemo nazad na infektivnu, kazu oni dobro sacemo da je primimo, samo da vidimo gde, posto nemamo potvrdjen kovid dok ne bude gotov test, mora u neku izolaciju. Nadju oni krevet za nju i oko 4 ujutru smeste je kod njih, uz "smatrajte se vrlo srecnim sto smo je primili".... Ne znam, nisam bio u stanju da kazem bilo sta. Zovem je sutradan oko 10, kaze pcr negativan, ponovo uzeli bris. Prekosutra stigo i taj rezultat, opet negativan, ne znaju gde da je stave, jer testovi negativni a u medjuvremenu uradjen skener kaze klasicna upala od korone... I tako, ni tamo ni vamo, 7 dana sama u sobi. Al dobra je keva, kaze nas kako lepa soba, mir i tisina, imas na krevetu i onaj kao preklopni posluzavnik da jedes u krevetu, super je klopa.... Tu mi vec bilo lakse, a bio sam tih 7 dana unezveren totalno. I onda oni nekako, ne znam kako, odlucise da je to korona i aj sad u drugu sobu sa jos tri zene, no vec je tad bila mnogo bolje, skinuli kiseonik i kad je okrenula drugu nedelju ajde ti baba lepo kuci, treba nam taj krevet... Vadili krv pre neki dan, ddimer pao skroz, crp 5, reko odlicno baba, cista petica. Rekli ovi u bolnici posle mesec dana kardiolog i jos svasta nesto i da se vidi sta je s tim hemoglobinom, oa cemo i to za koji dan. Keva je 1946-o, trostruki kinez. Dobro je prosla. I ja vadio krv i antitela, sve ok, antitela 40 000 (na granicu 50). Cuvajte se svi!
    54 points
  13. Da se upišem i ja, sad kad je sve prošlo kako treba. Nisam hteo ranije, pošto nisam od onih koji vole baš sve da dele sa forumom, ali sam na kraju prelomio. Početkom decembra javljaju mi roditelji iz Bora (70 i 66godina) da su pozitivni. Prvo je zakačio otac kojem đavo nije davao mira da sedi kući, nego je lofrao po gradu, Lindi i stranačkim sastancima, i negde je pokupio virus (kapiram da je delta u pitanju, pošto omikron tad još nije aktuelan u nas), onda je zarazio i majku. Naravno, oboje su bili nevakcinisani jer ne znaju oni kakve su te ne neproverene i zapadne vakcine , a oboje magistri prirodnih nauka u penziji i redovno se vakcinišu protiv sezonskog gripa. Nisu pomagale ni svađe, ni molbe, ni ucenjivanja, tako da sam na kraju digao ruke od ubeđivanja da se pelcuju. Matori prvih nekoliko dana nije ni priznavao da je u pitanju korona, nego obična prehlada koju je pokupio na protestima. Kad je majka posle 2 dana počela da oseća simptome, testirali su se brzim antigenskim testom i - naravno, dve crte. Prvih nedelju dana imaju povišenu temperaturu, na vezi smo tri puta dnevno, mene nervoza i briga izjedaju u N. Sadu, ali rekoh dobro su za sada, nema potrebe da se cimam do Bora. No, prolazi par dana, ćaletu je sve gore, ne može bukvalno da ustane iz kreveta. Đavo je odneo šalu kad je pao u kupatilu u nesvest, zovi hitnu, on odbija da ode sa njima, zovi majku, ona ne može da ga ubedi. Istovremeno, i njoj je sve gore, odlazi na kontrolu u Dom zdravlja, oni joj odmah pišu uput za borsku bolnicu, saturacija 87. Na kraju posle ne znam koliko poziva, kumljenja i moljenja, on se nekako spakuje, seda u auto i odlazi u bolnicu zajedno s njom. Ja brzinski zatražim godišnji (sva sreća da je šefica letos jedva preživela kovid, pa je imala razumevanja i preskočila ustaljenu proceduru), zapalim za Bor, ulazim u stan, dezinfekcija cele gajbe, provetravanje i jebeno čekanje. Oni su oboje u bolnici na kiseoničkoj potpori, zovo bolnicu, nosi im potrebne stvari i lekove koje koriste kao redovnu terapiju. Majci je malo bolje posle nekoliko infuzija, ali matorom je sve lošije, i posle par dana ga transportuju za Kruševac (imao je saturaciju 85 na 40l kiseonika) pošto u borskoj bolnici nemaju centralni kiseonik niti potrebne terapije za teže slučajeve. I sad, prepodne svakodnevno vozim do Kruševca i nazad, nosim odeću, vodu i ampule kortikosteroida Lemod-solu, pošto je u kruševačkoj kovid bolnici nestašica istih, a popodne nosim majci šta joj sve treba. Nju otpuštaju iz bolnice posle par dana, dovodim je kući, jedva se popela uz stepenice. Aj sad polako, brini o njoj, kupuj šta treba, kuvaj, peri, teraj je da uzima redovno terapiju, srećom pa je ona bar razumna i bila srednje težak slučaj. Nosimo maske po stanu, ona se poluizolovala u mojoj staroj sobi a ja u dnevnoj, al džaba. Posle 4 dana od njenog otpusta mene hvata temperatura 38 i po, trese me celu noć (2x atrazenekovan, taman je trebalo da se bustujem ali nisam zbog hitnog odlaska u Bor). Sutradan odlazim do kovid ambulante - i pozitivan. Kreće drkanje po ambulantama, laboratorijama, rendgenu, krvna slika i prvi snimak pluća su mi čisti, crp u granicama normale. Imao sam temperaturu 4-5 dana i prestala je, sporadično kašljem, izgubio miris, i osećam neki gadan metalni ukus u ustima. Od terapija dobio pancef, vitamine, cink, kardiopirin, probiotik, nolpazu - nikad u životu nisam pio toliko tableta i kapsula. Na prvoj kontroli posle 7 dana krvna slika mi je odlična, ali na plućima mi se se vidi senka i začetak pneumonije. Što je najgore, ja se sve vreme od prestanka temperature osećam relativno dobro, osim što imam suv kašalj. Sad sam na pojačanoj terapiji do nedelje, pa ćemo videti kakvo je stanje. U međuvremenu, matori doživi infarkt pluća u krušavačkoj bolnici, jedva je pretekao, i posle toga mu se stanje postepeno poboljšava. Ali tih nekoliko dana je bio pakao dok mu nije krenulo na bolje. Danas su ga skinuli sa kiseonika. Sad čekamo da ga otpuste za nekoliko dana ako sve bude kako treba. Naravoučenije, čim osetite prve simptome, ne časite nego odmah na testiranje da bi dobili terapije, ovo sranje je podmuklo do bola.
    52 points
  14. a jel nama ne pada na pamet da im mi to finansiramo? ono shto mene sve vreme chudi, od pochetka, mi njih samo merkamo, da sluchajno ne uzmu pare od nekog, da se ne prodaju, al svoje pare ne pominjemo? mi nishta ne kupujemo? ali ochekujemo da se tabana po srbiji, ako moze masovno, da se imaju desetine hiljada kontrolora, pa gde su im odbori, da se odradi sve, da budu simpatichni, da nam se svidjaju dok to rade. od chijih para? da ne uzmu od vuchica, a da ne uzmu ni od viole fon neshto. da se snalaze oko kosova i srebrenice, ali tako da se svide i svim ostalima, ali da nama ne prestanu da se svidjaju, to je vazno. da se kurvaju. da ostanu poshteni. kako? zashto bre? daj boze da se iko uvali i u parlament i u gradsku skupshtinu, marinikini, patkini. da sebi povecaju vidljivost, uzmu neki dinar, zasluzili su, pa da vide kako ce da shire prichu, jer mi braco i sestre - ne damo nishta, mi ne nudimo nishta, nama je nash dinar ko kuca i nash glas ko kuca, mi ne bismo rizkovali nishta, ali ochekivanja imamo. i da bude ideologije, mnogo ideologije, i da se pogine, i neko da dobije batine i to sve, da svi budu spremni ko komandosi. ja ovde vidim identichnu situaciju kao posle sashe jankovica, i umirem bukvalno od srece shto sam preskochila 200 strana eskalacije od - uzecemo sve, do ove samodestruktivne katastrofe. a poshli smo samo da uzmemo beograd i malo da ljuljamo kavez oko drugog kruga? helou. i to sve preko nechijeg rada i entuzijazma. nemate bre pravo, nemam ni ja pravo nishta. meni je partija u ponoc dete kontrolora vratila kolima sa birachkog mesta, jer nije smeo da izadje i zove taksi sam, jer se motaju neki silosi u chetvorkama oko dechjeg vrtica dok se broje glasovi i pishu liste. ceo dan je slikao skupa vozila bez tablica parkirana oko birachkog mesta, likove koji sede na spiskovima u parku i prave se da nisu tu, slao i prijavljivao policiji. svadjao se posle 8 sati da ostanu ljudi da se ne zatvara birachko mesto. ne ja. on sa tom drugom decom likovima, koji su i do danas i danas istabanali ovu stvar. u ovom svinjcu koji svi zajedno trpimo 10 godina. znachi kolko god procenata. i ako se raduju, neka se raduju, od nechega mora da se pochne, oni su pocheli. nama ionako vishe nishta nece biti dovoljno. ne mogu ni da se setim kako smo tachno doshli do toga. nego ce sve dobrica da odnese kuci i da kupi zute kaputice. jebali vas kaputici
    51 points
  15. U lovu na ljude sa spiskovima po bloku... ... Shiit has hit the fan
    51 points
  16. Neprijatno je u seriji tragedija koje su zadesile neke nama drage ljude napisati pozitivan post. Sa epilepsijom se fajtam tamo negdje od 15. 16 godine. Ni sam ne znam koliko puta sam se potpuno dezorijentisan budio u bolničkim sobama sa amnezijom na prethodni dan, polomljenih zuba od čvrstog stiskanja, sa upalom svakog mišića u telu od grčenja u napadu. Danci su svojevremeno radili neko istraživanje na čitavoj svojoj epileptičnoj populaciji. Temeljni ljudi. 90% obolelih je patilo i od depresije a stopa samoubistava je bila 10 puta veća nego u zdravoj populaciji. Ko da ti pomogde oko tih stvari u Krajini za vreme rata ili u Beogradu u izbeglištvu dok si srećan što imaš redovno da jedeš. Jebi ga, guraš ili prestaneš gurati. Šibnu ti jedini lek koji imaju i nadaju se da ti smanjuje broj napada a na to što smeta u svakodnevnom životu se ne obziru mnogo. Beskrajno sam zahvalan mom kninskom doktoru, sada pokojnom, Dušanu Opačiću, koji se zaposlio u neurološkoj klinici za decu i omladinu i jedno vreme me tamo pratio dok nije našao terapiju pod kojom više nisam imao napade. Mislim da sam bio najstariji pacijent te klinike. Sa novom terapijom sam se sastavio, izvukao iz depre, završio faks, pokrenuo svoj posao i imao svega jedan napad i to nakon neke serije stresnih situacija. U februaru je bilo 10 godina kako nisam imao napade. Juče sam imao solidan EEG. Doktorka je rekla da sam izlečen čovek i da mogu polako prestati piti lekove. Zatvorio sam se u sobu i krenule su mi suze na oči. Moći ću popiti pivo sa društvom, dobiti vozačku dozvolu, otići solo na more ili bilo gde. Jebem li ga, lijepo je.
    51 points
  17. Evo me u Bataji, sigla oko ponoci. Jebo hitnu, dzakove krompira neznije prevoze, strasno. Zezaju me T skace do 38.8 i kasljucanje. Kad zaspim umem da se prosto davim sve dok ne uspem malo da izbacim sekret i bolovi u ceonom delu (fakun sinusi moji). No ovde se sve uvrizgava u venu, osim ako neko ima neku svoju terapiju nevezano za ovo sranje, tako da paracetamol deluje a nije ni istekla flasica, preznojavam se i bol u glavi nestaje, sto iskreno ne znam da li je ikada od paracet.tableta kod kuce pomoglo. Primila sam Levoxu, nesto za razredjovanje krvi i neki kortikosteroid+za zastitu zeludca Za sada to.
    50 points
  18. meni ovde nista nije jasno. umiru ljudi na sve strane, bolnice pune, sve vise zarazenih, lekari skapavaju na nogama i sve vise ih je bolesnih a cim se pomenu neke mere krene pobuna kako kome treba i odgovara. sto teretane, sto decji treninzi, sto kafane, sto prodavnice patika i tako redom... po principu mogu mere al da mene ne kace. a ovamo uglas - umiru ljudi, mnogo na aparatima, nema mesta u bolnicama, nema lecenja ostalih bolesti, lekari listom bolesni i iznemogli, drzava duradi nesto. mislim - aj da mi uradimo nesto? hocu reci - ako se vecina ne odrekne neceg sto je bas njemu/njoj bitno, nema sanse da se ista uradi. nezavisno od drzave na koju se ne moze racunati od proslog veka. jednostavno, zdrav razum govori da se usred ovog sranja ne ide u teretanu nego se vezba kuci s tegovima i malo trckara i sheta okolo. i da se ne igraju ekipni sportovi zarad rekreacije. zdrav razum govori da se ne ide s drustvom u zatvoreno jer se zna da maske i distance nece funkcionisati kako treba. zdrav razum govori da se ne ide na rasprodaje pa sve dzabe da dele. zdrav razum govori da deca ne moraju na trening s drugom decom. govori jos kojesta al se cuje selektivno. jebiga, mogu i ja da se bunim i kukam sto nema zivih svirki a mogle bi se lepo organizovati bez guzve i uz distancu i maske a teretane da se zatvore jer tamo ne zalazim. al kapiram da je ok da i meni zatvore klub i nekom teretanu ne bi li razni roditelji pretekli. al ni to nije bitno. nek moja aktivnost ne ugrozava bas nikog, ja cu je se odreci jer ne zelim da neko upire prst u mene i krsi svoje jer ja, eto, mogu pa sto bi se on odricao. ovo se moze kolko-tolko dovesti u red samo uz vise solidarnosti i manje sebicnosti. i nikako drukcije.
    50 points
  19. Popularno mišljenje po kojem je čitava Rusija one man show pod mikrokontrolom jednog čoveka, pa uz to kliničkog ludaka, ne mora nužno da bude tačno. Ako stvari tako funkcionišu u Srbiji, ne znači da je to slučaj u najvećoj zemlji na svetu, gde postoji bogtepita koliko interesnih grupa u političkim, ekonomskim, vojnim i špijunskim krugovima. Putin je pre 22 godine bio bukvalno doveden na vlast. Koja tačno ekipa se dogovorila da ga isturi napred, to do danas nije jasno. Nisu danas carska vremena, nije ovo ni Petar ni Katarina. Ni Lenjin ni Staljin nisu bili one man show, pa tako nije ni ovaj. Više ljudi se tu pita, neke vidimo a neke ne. Na granici nemogućeg je scenario u kojem je ovo sve Putinova fiks-ideja koju niko ne podržava ali, eto, moraju da klimaju glavom. Za ovo što su pokrenuli prekjuče mora postojati konsenzus u širem krugu ljudi jer ovakvo prelaženje Rubikona i spaljivanje svih mostova ja u svom životu nisam video i ne verujem da ću ikada više videti. Stavili su na kocku bukvalno celu zemlju, ako pobede imaju čemu da se nadaju a ako izgube sa Rusijom je gotovo. Tako drastična odluka je morala biti doneta u širem krugu ljudi koji nisu debili i koji su dobro izračunali šta sve može da se desi i koja je minimalna cena koja će morati da se plati. Da skratim, Rusiju u svim varijantama čekaju teški problemi koje će na duži rok ili nekako pregurati ili će prestati da postoji. Posledice ovoga će se osećati godinama na svim nivoima, mnogim ljudima će se životi opako iskomplikovati a među njima će biti i moćnih i uticajnih. Teorije nema da bi svi moćni i uticajni krugovi u Rusiji dozvolili da se to sve desi zbog fantazija jednog čoveka. Ovaj rat je odluka većeg broja mozgova. Ne želim da ulazim u to kakvi su to mozgovi i čime su se vodili, samo kažem da nema preterano smisla posmatrati bilo kog vrhovnika u Rusiji kao najobičnijeg Vučića na steroidima koji mikromenadžuje onoliku zemlju i njene kompleksne interese.
    49 points
  20. Htedoh prvo da iščitam sve postove od nedelje ujutru, pa da onda napišem par zapažanja sa biračkog mesta, al ne vredi, produktivnost na ovom topiku je takva da ću sve zaboraviti dok pročitam sve postove. U svakom slučaju je za mene sjajna stvar što sam ceo dan proveo na biračkom mestu, pa sam bio svestan da izlaznost na njemu ne garantuje neke sjajne rezultate. Da nisam bio, odstajao bih sat, sat i po po hladnoći da bih glasao, pratio PPP, primio se kao mlad majmun da je svanuo dan za promene i ne bih se još čupao iz postizborne depresije. Ovako, jesam više očekivao u glasovima i mandatima za Ujedinjene i Moramo, ali ni ovi rezultati mi nisu baš toliko šokantni. DSS i Zavetnica su prošli kako sam i očekivao. Nestorović je ubacio Dveri, a srušio suvereniste. SPS sam očekivao na maksimalno 7%, a oni osvojiše dosta više. Tadić je odigrao svoju ulogu, a i SNS je dobio par procenata više nego što sam se nadao, ali ne nešto previše. Biračko mesto na kome sam proveo izborni dan je apsolutno opoziciono. To je jedno od ukrupnjenih mesta. Do sada su u toj školi bila 4 BM od po hiljadu glasača, a za ove izbore smo dobili dva mesta od po 2000 glasača. Taj strateg u SNS-u koji je ovo smislio im je napravio fenomenalnu stvar. Na stranu što je izmrcvario birače i članove odbora, što njih dva posto ne dotiče, uspeo je da smanji izlaznost na ovakvim mestima za bar 50, a verovatno i preko sto birača. To su sve birači koji ne glasaju za SNS i SPS, već mahom za građansku opciju, a delom i za ove desne manje liste. Smanjenje izlaznosti bi statistički moglo i preciznije da se utvrdi upoređujući izlaznosti na tim BM u prethodnim izborima, kao i izlaznost na ovim izborima na onim BM mestima koji nisu pretrpeli ukrupnjavanje. Zanimljivo je i to da su BM sa 1600 birača imala istu ili približno istu izlaznost u apsolutnim brojevima, kao i ova mesta od po 2000 birača. Što se samog izbornog procesa na biračkom mestu on je bio u potpunosti regularan. Izbore je sproveo stalni sastav, koji je uglavnom ili ceo iz SNS-a, kao i nas četvoro opozicionih posmatrača, po dvoje iz Ujedinjenih i Moramo. Na BM smo proveli sve vreme. Nismo odlazili sa BM koleginica iz koalicije Moramo i ja. Atmosfera među samim članovima biračkog odbora je bila apsolutno korektna i to samog upoznavanja u 6h ujutru, pa do završetka prebrojavanja glasova. Na spisku je bilo još po dvoje iz ujedinjenih, radikala, Dveri i drugih, ali se niko nije pojavio na BM. Imali smo sve vreme posmatrače iz Crte koji su pratili šta se dešava i jednog posmatrača iz CESID-a koji je bio prisutan deo dana, uključujući brojanje glasova. Nekako su nama zapali i oni zgubidani iz OEBS-a. Bili su od 08h do negde 10 i od 19h do završetka brojanja prve kutije. Moram priznati da su mi bili poprilično iritantni. Bili su glasni, a svi mi iscrpljeni, da smo ih par puta umoljavali da budu tiši da bismo čuli ime i prezime glasača. Glasanje van BM je odradila komisija koju su činili jedan član iz SNS-a i jedan član iz koalicije Moramo. BM smo zatvorili nešto pre 21h. Na kraju balade izlaznost je bila tek preko 50%, uz ubedljivu pobedu Ujedinjenih na svim izborima (za parlament: Ujedinjeni 35%, SNS 17%, Moramo 16%, SPS 7% (posle toga nisam imao dilemu da nije dobro), DSS 6%, Radule i Boško nešto preko 4%, Tadić 3%, a Zavetnica i Šešelj manje od 2%. Ponoš dosta bolji od Vučića, a za gradske izbore je SNS čak pao na treće mesto, iza Moramo. Zanimljivo je da se dvoje od prijavljenih birača za glasanje van BM nije nalazilo na tim adresama. Po otvaranju kutija i podeli listića po stolu, se može zaključiti nešto što smo i znali da su većinu od osvojenih glasova SNS i SPS su dobili u prvoj polovini izbornog dana. Sve u svemu obnevideo sam od gledanja u birački spisak, ali mi je najveća satisfakcija bila strpljenje birača, posebno ovih na kraju dana. Niko prigovorio ništa nije, već su strpljivo ulazili u učionicu i odrađivali svoj deo posla. To bio neki moj izveštaj PPP-u sa mog biračkog mesta. Sad što kasni par dana, vidite da ni RIK nema još sve zapisnike .
    48 points
  21. Pratim s vama. Podrška iz Rijeke!!
    48 points
  22. Jebote koliko si jebeno dosadan i providan i davežan i gde se koju pičku materinu isključuješ i kada?!
    48 points
  23. Sreća da je tromboza lečena odmah nakon preležanog kovida,tj od Septembra 2020.Pa smo brzo reagovali.Znala je noga da boli,ali taj bol tog dana je bio intenzivniji i jači pa sam odmah alarmirao hitnu.Da nije tako ne bi me ni bilo. Malo je sve ovo postalo psihički naporno,ali šta da se radi.Prvi put na ivici,drugi put se zadržao rukom,treći put nek sačeka bar još 20-ak godina.
    48 points
  24. Nezgodno mi je da otvorim ovaj topik jer prosto nisam siguran odakle da počnem. Možda najbolje tako što bih konstatovao - stanje u srpskom ITu je jako malo posledica lokalnih specifičnosti, a više posledica globalnih trendova. Kada sam ja počinjao pre skoro 20 godina bila je mantra da strane kompanije dolaze u Srbiju jer "good value for the money". Dakle, dobri inženjeri po pristupačnoj ceni. To više nije slučaj. Globalno smo u sred nove industrijske revolucije. Digitalne ovaj put. Ranije neautomatizovani procesi, nedigitalizovane delatnosti, sada dolaze na red. Jer najzad imamo alate (procesorska snaga, broj dostupnih servera, obrade petabajta podataka…) potrebne za rešavanje nekih ranije nesavladivih problma . Neke industrije, ranije digializovane, sada dobijaju novo lice. Dakle - novi softver. Multimedijalna eksplozija gde svaka medijska kuća, prodavnica, influenserka… ima svoj sajt, svoj app.. Demand za ljudima je neverovatan. Moji inženjeri (i ja ) dobijaju pozive iz Amerike, Danske, Singapura, Emirata, Brazila… Svima fale ljudi. Sada firme dolaze ovde jer traže ljude bilo gde. A više nismo jevtini, o ne. I pitanje je da li smo isplativi? Jesmo, jer ako nema ljudstva onda firma nema nikakv profit. Dakle, nikakva eksplozija domaće srpske pameti, katedri na univerzitetima, škola i kurseva, stimulansa vlade… Jok. Globalni demand. Čuo sam teoriju da eksplozija rasta industrije ovde kreće sa početkom krize u Donbasu 2014/15 kada dosta firmi odlazi iz Ukrajine. Ali iskreno mislim da je samo koincidencija. Potreba za ljudima je dovela do toga da se broj ljudi globalno duplira na 5 godina (pogledati predavanje Bob Martina - https://www.youtube.com/watch?v=ecIWPzGEbFc). U istom ovom predavanju Bob lepo konstatuje i sledeće: broj seniora u industriji koji mogu da apsorbuju broj juniora koji ulazi je neadekvatan. On ima celu priču o efektima ovog trenda. Ukratko, suština je - strašan pad kvaliteta. Prosto je nemoguće da izdržite ovakav upliv a da kvalitet, globalno, ne bude na gubitku. Kod nas u Srbiji ovo rezultira poplavom škola, školica, kurseva… za programere. Uglavnom proizvode krš kadar. Tu i tamo ispliva neko sjajan, ali je to zaista mali %. Dodatno u Srbiji imamo ogroman broj prekvalifikacija. Ljudi ulaze u IT bukvalno da bi imali bilo kakav posao. Ja sam do sada radio sa farmaceutima, političarima, vajarima, tehnolozima, ekonomistima… Ima sjajnih ljudi tu, koji naprave i respektabilne karijere. Ali… Ali to prosto ne može da nosi posao. Rešenje koje je, globalno, industrija smislila je apstrakcija programiranja. Dakle, sve je lakše i lakše. Nivoi apstrakcije su veći. Programeri danas ne moraju, a većina zaista i ne zna, kako suštinski radi HTTP, čemu služe indeksi na bazi, kako threadovi dele CPU… Njima to ne treba, slažu blokove apstrakcije i proizvode savršeno (ovo "savršeno" uzeti s rezervom) proizvode koji zadovoljavaju potrebe klijenata ili im omoguću da izađu na tržište. Problem? Pa čim treba nešto da se napravi za šta mora da se siđe ispod sledećeg nivoa apstrakcije njihove mogućnosti nestaju, ljudi prosto ne umeju da reše takve probleme. Dodatno, scale (ono kad ti raste broj korisnika) uglavnom se postiže tako što moraš da rešiš nešto komplikovano. Ima zanimljiv tekst generalno o kvalitetu inženjeringa, koji spominje i šta su moderni frameworks doneli kao side effect - https://tonsky.me/blog/disenchantment/ Dakle, potreba za ljudima raste, kvailtet opada… Rezultat? Šizofreno stanje gde (određeni) ljudi znaju da ne moraju da se trude, da ne moraju da se ponašaju po pravilima, a da ne možeš da ih zameniš. Ovo je vrlo primetno kod mlađih generacija, čak i ovih koji izlaze sa respektabilnih fakulteta. Čim ih pritisneš oni napuštaju posao. A zašto i ne bi kada prekoputa ih čeka i širi ruke druga firma koja nudi relaksiranije okruženje i veću platu. Prosečan boravak u firmi u Srbiji (ne mogu sad da nađem link) je, i to pre početka pandemije, bio 2 godine!!! 2 godine!!! Dakle, ti uzmeš nekog, realno treba mu bar 3-6 meseci da se onboarduje i postane full funklcionalan, da može samostalno da radi jer je najzad savladao domen… i imaš oko godinu dana njegove efikasnosti pre nego što on uđe u mod da želi da menja i uđe u otkazni rok. To je smrt za kvalitet rada. Ja mojim inženjerima pokušavam da objasnim koliko je krucijalno za njihov rast kao inženjera, za karijeru, da ostanu i izdrže teške trenutke u firmi. Ali čim krene stres - recimo, proizvod najzad ode live i krenu problemi sa kodom, krenu korisnici da kukaju, customer support da zatrpava tiketima, a sales tim da vrišti - oni prosto odu. Kao što rekoh, odu prekoputa da za veće pare rade na greenfield projektu gde nema problema jer još uvek nema ni korisnika. Kažu sebi da idu da rade na najnovijoj tehnologiji i time ostanu relevantni na tržištu, ali… Pravi programer/inženjer se ne meri po broju tehnologija koje zna. Moj subjektivni osećaj je da se početkom pandemije i fluktuacija ljudi ubrzala. Imam utisak kao da u Srbiji, a bogami i globalno, u stvari postoji iluzija da ima ljudi a u stvari tu je jedna velika rupa koja šeta u suprotnom smeru od ljudi i firme samo prebacuju te deliće rupe jedna drugoj. Ako već imamo manjak kvaliteta (zemlja jednog Tesle, hej!) zašto onda firme ostaju ovde kod nas? Ok, da dođu ali zašto ostaju? Opet onaj famozni demand. Ali ima i više od toga, po meni. Probaju firme i da rade sa Indijom, Pakistanom, Argentinom, Nigerijom… I vrate se nama. East to the West, and West to the East. To je jedna od stvari koja nam je prednost. Kulturološki mi pripadamo Zapadu. Nismo gledali sinhronizovane filmove. Glupo zvuči, ali jeste bitna stvar. Meni se dešavalo da UK/Canada menadžment muku muči sa timom iz Ukrajine, i onda njih daju meni. Tako ja uradim brifing i planiranja sa Ukrajincima, i to na engleskom jer nit ja znam ruski/ukrajinski nit oni srpski, pa onda idem kod Engleza i Amera da "prevedem" dokle su ovi stigli. Indijci i ostali nesvrstani uglavnom imaju kulturološku barijeru, kriju probleme na projektu i slično. Plate rastu bez prestanka već godinama, malo linearno a malo u skokovima. Poslednji skok je vezan za odlazak firmi, pre sve USA firmi, iz Rusije i Ukrajine koje sada traže zamenu za ljudstvo koje su imali tamo. Ne pitaju šta košta samo da nađu ljude koji mogu da im završe započete projekte. Dodatno, ruske firme se sele kako bi mogle da nastave poslovanje za zapadnim partnerima. Za sada dovode svoje ljudstvo iz Rusije, ali i kreću polako u hiring u lokalu. Prethodni skok plata je bio 2021. nakon što su USA investicioni fondovi odmrzli sredstva prethodno blokriana zbog COVID19 pandemije. Pare moraju da se plasiraju negde, a nisu se okretale godinu dana. Sveukupno, stanje sa platama je šizofreno. Ima firmi koje preplaćuju, ima firme koje nekim magijama uspevaju da održe jevtin a dobar kadar na okupu. Meni se dešava da u istom recruitment procesu imam ljude sličnih kvaliteta koji traže i do 2k EUR neto razlike za istu poziciju. Srbija ne bi bila Srbija da dodatno ne zakomplikuje stvari. Pričam, naravno, o odluci od pre 3 godine kako će biti tretirani oni koji prelaze sa paušalnih agencija na regularan ugovor u radu (da smaram ovde o toj temu, ona ima zaseban topic na forumu). Tako sad imamo ljude koji sede jedni do drugih u istoj firmi, rade isti posao, i isto koštaju firmu, dakle imaju isti bruto, a primaju ozbiljno različite neto plate na kraju meseca. Šizofreno skroz. Uticaj plata na ljude? Ovo može u zaseban topik lagano. Naročito mlađi su odlepljeni od realnosti. Primati platu višestruko veću od prosečne u državi proizvodi taj efekat. Sve mogu da priušte (high tech oprema, besan auto, letovanje na Maldivima...). Problem za koji sam nedavno saznao, od prijatelja psihijatra, je da se sve više tih inženjera javlja njima za pomoć. Oni prosto ne umeju da prenesu taj uspeh, meren u parama pre svega ali i tome da su globalno priznati kao skilled radnici, u svoj privatni život. I onda to izaziva ozbiljne frustracije. Dodatno, već par godina srpsko društvo ih generalno osuđuje i prezire zbog tih istih para koje zarađuju. Uobičajen je stav "šta ti, tebi je lako kad radiš u ITu". Druga, i mračna, strana medalje. Šta će dalje? Pa big tech otpuštaju ili zamrzavaju hiring, na nivou kakav nije viđen od 2008. a možda ni tad. Videti neke detalje ovde: https://newsletter.pragmaticengineer.com/p/the-scoop-big-tech-joins-the-tech . Neki rezon je da se svi spremaju za recesiju koja se očekuje na jesen. Crypto je maltene pukao. Startapi imaju problema da u trenutnoj atmosferi podignu ozbiljan novac, pa ili se gase ili smanjuju obim posla i otpuštaju ljude. S druge strane neke firme su u shark modu i koriste ovu situaciju, i činjenicu da imaju štek ili su u indisutriji kojoj i dalje dobro ide, i zapošljavaju masovno i, neverovatno ali, i dalje preplaćuju. Dakle, još jedan kontrast i šizofrenija. Mislim da je nemoguće sad proceniti konačan rezultat i efekat svega ovoga. Kao ni da li će ovo masovno "opametiti" i "spustiti na zemlju" neke ljude. Meni su neki sad rekli da su u agoniji jer ovo im je već 2. ili 3. put u par godina da ih otpuštaju kao višak. Da, oni lako nađu posao ali šok je svaki put veliki. Oni mrze ovu industriju, iako dobro žive od nje. Sve ovo gore je vrlo uopšteno. Uvek može da se pokaže na neku firmu i kaže "pa nije baš tako. kako onda oni?". Ali to je tako zato što se IT kao termin koristi široko i za različite vrste poslova, različite industrije, markete… Ima određenih niche marketa ili sprecifičnih industrija (SAP, gaming…) gde je situacija nešto drugačija. Ali ne verujem da se drastično razlikuje.
    47 points
  25. Pejsmejker i ko nov čudili se kako sam preživeo,al eto da i ja budem čudo Da je bilo naivno nije,al eto neke koristi od malog fudbala subotom uveče.Kaže lekar redovna fizička aktivnost je spasila stvar,neke njegove brojke su da se u 20% slučajeva preživi takav tromb.
    47 points
  26. Pregrmeo posle 20ak dana ozbiljne borbe i neizvesnosti. Definitivno mogu da kazem da nikad u zivotu do sada nisam bio ovako bolestan. Evo ukratko hronologija: - Pozitivan PCR polovinom marta - blagi simptomi prvih pet dana - poseta kovid ambulanti, RTG pluca, krvna slika - dosta blagi znaci infekcije. Prepisan Pancef + vitamini - sestog ili sedmog dana krece temperatura i opsta malaksalost, ukus miris out, kasalj umeren i povremen. Temperatura najcesce iznad 38, max 39.1 parcetamol itd. I tako sest dana mucenja. -Sedmog dana temperature (a jedan dan pre zakazane kontrole) odem do kovid ambulante i naravno razvoj dogadjaja jako negativan. Na RTG pocetak upale pluca, CRP 90 itd. - nova terapija Levoxa +Pronison. Mislim odmah sledeci dan da mi je bilo bolje ali disciplinovano sam popio svu terapiju, vitamine, probiotike itd. - u ponedeljak ddimer ok, od juce krvna slika i RTG dobri. - Danas zvanicno izlecen i srecan! *nevakcinisan iz sopstvene gluposti i nemara. E da mi je ova pamet. Moja pateticna poruka svima: 1.Vakcinisite se 2.Ako obolite pratite stanje i ne cekajte ni sekund ako se iti malo pogorsa, jedan dan cini razliku 3. Visednevna temperatura nije normalno stanje borbe organizma - reagujte na vreme 4.Kljukajte se vitaminima, posebno D, ne moze da skodi.
    47 points
  27. draga, zato i jeste inicijalna ideja vakcinacije bila da bez izuzetka primi svako ko moze, ma kako superiornim smatrao svoje zdravlje i sposobnosti. na velikoj populaciji se po pravilu pokaze da je onih koji ne smeju manje nego onih koji iz bilo kog razloga ostanu nevakcinisani ili ne odreaguju imunitetom u procesu masovne vakcinacije. kolektivni imunitet koji se formira masovnom vakcinacijom sluzi da se fizichki preseku putevi prenoshenja. nema prenoshenja jer je kratka putanja i nema ko, vecina je vakcinisana/imuna, nema masovnog zarazavanja, nema opstanka virusa, nema mutacije, cao zdravo. mi jaki i zdravi kojih u nashem plemenu ima mnogo, chuvamo svoje slabe, zato shto mozemo da izaberemo i odluchimo tako. odlukom da se ne vakcinishesh jer necesh, ugrozavash onog ko ne moze. sent from bubamoto
    47 points
  28. Mali update 1) Poslednji put sam imao temp u subotu oko pola 10 uvece, malopre je bila 36.5, tako da sam to mozda i resio 2) Promenili su mi antikoagulant, od sinoc dobijam injekciju Fraxiparina u stomak 3) Saturacija jutros 98. Inace sam dobro, ovih dana cu vrv raditi kontrolni rtg pluca Kad krene CRP I ddimer da padaju, to ce biti napredak ovo je bejbistep
    47 points
  29. Prvi put u životu, da sam poželeo srpsko državljanstvo, podrška iz Ljubljane!
    46 points
  30. ja vredim ko 500 naprednjaka a u kamilama da ne pričamo. edit: gospodin koji drži kišobran da ja ne kisnem baš mnogo je moj otac. da parafraziram Nikodija, ne znam kako sam ja ovako zločesta s obzirom ko me je napravio
    46 points
  31. kako me ova najava prenosa veceras vraca u mladost kad sam sa babom svako vece geldao sudjenje seselju. ona navijala za seselja, ja za tuzilastvo, napravi mi palacnike pa krenemo da se svadjamo kao ljudi.
    46 points
  32. Još uvek sam živ Lepša polovina imala više sreće,dva dana temp 37,7 i to je sve.Vakcinisana inače.
    45 points
  33. Update: Malo je bolja situacija, još uvek je na kiseoniku, ali se subjektivno bolje oseća. Drugi dan po dolasku u bolnicu je bio baš neprijatan, nije imala snage ni poruke da kuca, prilično smo se uplašili. Kovid i dijabetes su prilično gadna kombinacija, to smo znali i pre, i dobili smo još jednu potvrdu. Još jednom hvala svima na podršci!
    45 points
  34. upoznajte kiru, parts unknown. nađena sa sestricom negde na avali. portret iz oglasa kada smo je udomili i skoro dva meseca sa nama
    44 points
  35. Kaze skvo, vozio je do BGD-a dalji rodjak, nalozeno mu u sluzbi da glasa za SNS a on sav ponosan, ''nasao sam nacin da ih zajebem...'' Pitam, za koga je na kraju glasao. ''Za SPS'' idupickumaterinu.
    44 points
  36. Uspeli su jutros da se izvuku iz Kijeva i stigli do sela na jugozapadu gde ima neku rodbinu. Najveci problem bio da se uopste izadje iz Kijeva od potpunog saobracajnog kolapsa.
    44 points
  37. Rapidno se oporavljam, da ne ureknem. Fizičko stanje daleko daleko bolje, glavobolje više nema, kao ni bolova u mišićima, zglobovima i kostima, još malo bolucka grlo i nos povremeno zapušen. Dakle, ćelijski imunitet šljaka. Sutra radim laboratoriju, pa ćemo videti da li je ovo što osećam potkrepljeno rezultatima.
    44 points
  38. Đe ste, ljudi. Apdejt: posle 23 dana u bolnici danas puštaju ćaleta kući. Pretpostavljam da će nastaviti sa uzimanjem lekova i kod kuće, videćemo šta piše u otpusnoj listi. Lekari zadovoljni njegovim stanjem, on zadovoljan što ide kući. Kašlje još uvek pomalo, videćemo šta će da bude sa tim... Ristepak i zahvalnost do neba medicinskom i nemedicinskom osoblju. Carevi najveći ste svi. Čuvajte se.
    44 points
  39. Pustili me na kucno lecenje. Fraxiparin nedelju dana, razni lekovi nedelju dana, probiotik mesec dana, 14 dana izolacije. Sam radim kontrolnu laboratoriju za 10 dana. Posle izolacije kovid ambulanta ako je potrebno... To je prepricana otpusna lista, sigurno sam nesto zaboravio Hvala svima na brizi I podrsci. Ako nekome nisam odgovorio na PP, ne zamerite.
    44 points
  40. Opet mi ne da forum da stavim svima peharčiće, hvala vam. Idem večeras na skener pluća privatno. Temperatura mi šeta, imam spazme u grudima, ume baš jako da me stegne a posle popusti i ništa. Sve mi izvesnije deluje da ću morati u bolnicu a kad pomislim na to da ostavljam decu (bebu posebno) još mi se više sloši Javiću vam se nakon skenera, nadam se da će dati jasniju sliku od rtg-a.
    44 points
  41. Evo da se prijavim samo. Dobio sam rezultate skenera pluća, nema embolije, a uradio sam danas i d dimer opet i pao je sa 5000 na 1350, tako da očekujem da će mi hematološkinja ujutro reći da samo nastavim s fraksiparinom još malo. Ne znam kad ima smisla ponavljati dopler krvnih sudova, pretpostavljam da će mi i to reći.
    43 points
  42. Sesti dan od pojave simptoma, sve OK, grlo popustilo, temperature nema od prekjuce, ostao samo dosadni kasalj. Dete danas OK, zenu jos uvek malo bole ledja i to je to. Radicemo laboratoriju za nekoliko dana. Hvala vakcinama i omikronu:) drzte se ljudi, mislim da je sunce negde tu iza coska, mada sa ovim govnetom od virusa se nikada ne zna
    43 points
  43. ajde gazela i brankov ali divim se mudima ovih ljudi iz manjih gradova ili varoshi gde njih 50ak bukvalno vs lokalni sherifi mogu da ih poubijaju i nikom nista. rispekt za muda do poda!
    43 points
  44. Uf, bre, prevrcem po glavi gde sam ga sve slusao i kad, pa ko da mi se ceo zivot odmotava pred ocima. Neke druge sam slusao intenzivnije, cesce ih gledao uzivo, ali niko mi nije bio na "plejlisti" toliko dugo. Slusao se Djole kod kuce u predskolskim danima (slika omota singlice Snase mi jedna od najranijih uspomena), pa onda kroz osnovnu skolu - Boza Pub i kompanija, pa kasnije Samo da rata ne bude, prva ljubav s kojom sam ga preslusavao do iznemoglosti, pa ratne godine i mracnije pesme kao uvod u odraslost. I dan danas imamo u autu dva cd-a. Jedan je komplet Balasevica u mp3. Godina 1996, pocinje studentski protest, prvi dan. Zovemo na sve strane, trazimo neku podrsku. Meni neko doturio Djoletov broj. Javlja se Olivera, objasnjavam joj stidljivo u par reci da bi nam svaka podrska nesto znacila, pa ako mozemo da ga stavimo na neku listu javnih licnosti koje podrzavaju protest. "U redu", kaze, "svakako hoce, na vasoj je strani. Dajte mi broj faksa." Ja u cudu, trazimo nekoga ko ima faks. Sat kasnije stize na taj broj faks s njegovim potpisom koji i danas cuvam medju licnim relikvijama. Studentima (Bez prava da se uplićem, ali sa punim pravom da verujem u vas, kao što ne verujem ni u koga drugog) To više nije stvar pacijenata Prerušenih u stranačke Lidere Dosta Histeričnih, Klimakteričnih Sami su stekli Duhovne Midere To više nije pitanje Gadosti Profita, prevare i Mutne Vode Ne, deco, To su Kradljivci Mladosti Za vas je to već problem Slobode Svakom svoj tropar. I svoji gresi Dosta se brukala ova Nacija Krajnji je čas da se Srbiji desi I jedna čestita generacija *** Đorđe Balašević – Studentima / Novi Sad, 1996. godine A da je ovo postala neka zemlja kakva je trebalo da postane, Samo da rata ne bude bila bi jedini kandidat za himnu. Ali to je neka druga prica. Umesto toga dobili smo Ziveti slobodno - himnu svih nas osudjenih na vecitu ilegalu i traganje za licnim slobodama po plocnicima Toronta i drugih vukojebina.
    43 points
  45. https://a-sada-olja-kuva.blogspot.com/ https://www.instagram.com/a_sada_olja_kuva/ https://www.coolinarika.com/profil/miloolja
    42 points
  46. Sve mi je objasnio. Prođemo Sarajevo, Ilijaš i Podlugove, i piramide su prva levo
    42 points
  47. Primili me u KBC ZVEZDA-ra Radili su mi na BK sken pluca, bio je 11 od 25 po tezini. Saturacija 94, trojica u sobi, lavabo, wc na kraju hodnika
    41 points
  48. Imamo neki kamper koji je mobilni umetnički centar pa smo radili radionice sa klincima po karton naseljima gde se ljudi bave sakupljanjem sekundarnih sirovina jer oni nemaju nekog da ih dovede negde na radionicu ili obuću npr. Prva je muka bila da nađem naselje u kom može da se radi (naravno meni su uvalili terenske poslove). Drugi ortak vodio Centar za integraciju mladih koji radi s njima pa mi je zajmio volontere. Prvo Bežanija - to je vrlo klasno raslojeno naselje u kome te asemblaže dasaka plastike cigala i ko zna čega u kojima oni žive neki imaju pa drugima iznajmljuju ali vrlo je podeljeno ko ima više ko manje i ovi što imaju više biju ove što imaju manje ovako preda mnom (paradoksalno u tom naselju mačke i psi žive zajedno po 'ulicama', to u životu nisam video). Sve su to Romi izbegli s Kosova, gde su ih terali da kopaju grobnice masovne ili kakve već u ratu. Svi su ih terali i Srbi i Albanci a i teli da ih ubiju, nekad usput a nekad iz nekog razloga, smetao im dim il štajaznam. Ovde se dosta njih naselilo ispod Gazele pa kad ih je policija izbacivala pendrečili su i decu to sam gledo na telefonu milina je. Jednom liku je došao brat koji je uspeo da zapali u Belgiju, pa mu je ovaj pokazivao taj snimak. Njegov brat je pokazivao meni i plakao i pitao me jel to u redu (?!) ja sam reko nije. Imaš naselja gde samo kradu te kablove i svašta, u njih niko ne može da uđe. Recimo ono između Banjice i Kanarevog brda i kažu volonteri to samo nikne. U šumi, na livadi, negde gde nikog nema. Tu ispod Banjice sigurno pale kablove jer su tu i neke divlje 'radnje' za otkup, imaju i vrlo opasne pse koji noću pređu Borsku da bi te napali ako šetaš (zbog njih sam prestao da pešačim noću). Na kraju smo se odlučili za Revu, gde smo radili npr dva meseca. Odnosi su ok, tamo deca rade fer poslove - prose prostituišu se. skupljaju na fer način i već šta ko može. Prvo su nas gledali čudno i imali mnogo pitanja. To je ok. Nemaju WC mnogi i neke te kuće unutra jako smrde. Projekat je bio za 10-20 dece al tamo ih bude 40 a ne mož sad reći 'vas 20 odjebite' pa je bilo veselo jer je nas trojica. Čipsevi, sokići, bojice papiri to se deli iz kampera i bojice su svi uzimali duplo i sve su nestajale ali nije cim da se kupe nove, samo moraš uvek da ideš da kupuješ to ništa nismo predvideli. Sedelo se na gajbicama i stolicama, oni sve donesu nameste nam jer i oni se valjda nekad okupljaju tu da slave nešto nije baš da samo prose i kopaju po kontejnerima. Kad su videli da ćemo dolaziti opet bojice su prestale da nestaju, vraćali su uredno. Kontam da je to strava. Roditelji bi mnogo voleli da deca idu u školu i pošalju ih u Zagu Malivuk ali nemaju patike nego u papučama pa im se svi smeju pa se deca vrate kući. Učiteljica ih bije, to su mi deca pričala, al njima je to normalno njih svi biju od malih nogu. Meni je najteže bilo da se naviknem da deca trče pod kamper (ima samo jedna kao ulica u Revi tj jedan prolaz između zgrada i svi polude kad ulazimo a kamper je veliki ne vidiš dobro da li je neko podleteo a oni svi trče okolo ili pretrče ispred, na kraju sam skontao da oni znaju šta rade kao oni kučići kad love točkove al ja nisam navikao da radim s tim rizikom). Ili da crtaš s detetom od 5 godina a za par minuta to dete te gleda s ivice krova neke trospratnice koja im je centralna kuća tu na kraju naselja. Da se to desi u školi ukinuli bismo školu, ćao. Pokazali su nam vozila motorna ona za skupljanje što ih budže od drugih vozila. To je hit! Izgleda ludo i baš nabudženo i dobro, pola sela pravi i vozi na volan a pola na ram - to su dve škole i tu razgovora nema. Jedni ovako, jedni onako, rasprava šta je bolje je večna. Kad ih pitaš da li imaju neku muziku (jer smo im na kraju pravili izložbu tamo, a posetioce dovozili autobusima, bilo nam sigurnije nego da vodimo decu autobusom na Vračar i mislimo dal će neki treš romantičar da ih napadne) gledaju te čudno. Svi imaju instrumente tj mnogo njih, to se začas nakači na banderu i pičvajz. Deca se neviđeno raduju svemu, otvoreno kao što nikad nismo videli, svima nam je bilo mnogo teško kad se to završavalo jer smo tek počeli da se upoznajemo i jedna devojčica mi je poklonila mobilni telefon nacrtan na papiru. Al smo crkli za ta dva meseca, dogovorili smo se da se ne čujemo mesec-dva da se odmorimo od stresa i tako je i bilo. Enivej, posle par godina sam blejao s Romima na reciklaži u Višnjici- to je skroz druga priča. Oni su ljudi zaposleni za stalno, ulažu u sebe, peru se non stop imaju tamo tuševe, rade svoj posao a posle idu zidaju kuće sebi, skupljaju prekovremeno, idu na žurke druže se, kako ko neki su stariji neki mlađi ali to sa ovim raseljenim veze nema, niti se oni ikako poznaju. Drže do sebe, što bi se reklo. Ima tamo jedan čika-Bane, svi se podjebavaju non stop a njega niko jer će Bane da te odrobija i generalno ni on nikog ne podjebava nije taj tip. Njemu život nije zezanje, meni je prekul lik bio. Ne priča mnogo, ali oće da razgovara. Enivej, kad je Bane čuo da sam radio u Revi malo je ćutao, pa je reko: Sine, iz kog tanjira jede to dete, iz tog jede pacov. Ti ljudi nemaju šta da izgube. Oni često biju decu, muče životinje, muče jedni druge, jer njih u životu ništa drugo ni ne čeka. Niko se za njih ne brine nimalo i niko neće. Neće živeti dugo kao mi, ne žive u istim uslovima kao mi, nemaju gde da pobegnu od svega toga, to je paralelni svet koji niko ne poznaje jer retko ko dobro poznaje i Rome koji mu žive u komšiluku i to se sve zapatilo kroz vekovni rasizam i sad ga je teško otpetljati ali tim smradovima što ih koriste da skupljaju klikove po fejsu (tačno mogu da zamislim kako broje lajkove stranice i računaju s kim novim sad mogu da se utale) mogu samo da poželim sve najgore u životu. Za mene oni nisu ljudi, iako su građani. Eto.
    40 points
This leaderboard is set to Paris/GMT+02:00
×
×
  • Create New...