Leaderboard

Ispostavilo se da sam dosta dobra barikada između nas i dna, ko bi reko, još sam i vizionar ispala. Ali ovo nije tema o meni, pa neću smarati sa sobom i o sebi. Dakle, redeem team nas je redeem definitivno, uzeli smo dva trofeja, i iako sam bila zagovornik da se iskulira KLS, drago mi je da nismo i što smo misli na decu () i nadam se da ćemo sa tim nastaviti. Ove sezone bi bilo lepo (i trebalo bi) da se redeem team uz male dorade (i ostanak Bonga balls-a fak jea) transformise u dream team i da se pokažemo i iskazemo i na najvećoj i najbitnijoj sceni. Očekujem opet da se mega nerviramo,brainfartujemo i sve što i inače radimo, ali da ipak ultimativno prevaziđemo sve to jer Partizan. Arena ce da bude prepuna i da gori, a mag iz Prislonice ce da ošuri sa cenama karata,ali šta da se radi kad je čovek na čelu 1 atrakcije Nemam sta dalje pametno da dodam, da se ne rasplinjavam i ne smaram, nastaviću da bacam žarkovački spell (by Hooya) i idemo sta?? Pakao

Samo bih se upisao ovde sa mini rantom kako ljudi koji vode reprezentaciju, znači ne savez čak, nego trofejni selektor i njen najbolji igrač nemaju nikakav problem da promovišu kocku u bukvalno 24/7 reklamnim kampanjama na sportskim kanalima. I dok je prilično jadno što dva najveća kluba, svaki klub iz aba lige sem Spartaka i više od pola KLS-a imaju naslovne sponzore kladionice, što je glavni sponzor KSV-u takođe kladionica, gledajući Jokića koji promoviše bukvalno neku opskurnu kladionicu za koju pre toga nisam ni čuo i tek sada Pešića kako poziva na odgovornost u klađenju izaziva jedan mučan osećaj pre svega na to gde se kao država nalazimo. Činjenica da ni Pešić sa 70+ godina svog života, gde je osvojio maltene sve što ima da se osvoji, zaradio novac kojim verovatno može da obezbedi tri pokolenja nije imun na ovo sranje je baš onako jadno.

Reservoir Dogs actor Michael Madsen dies at 67

Uini pred spavanje, kolorizovano...

Vidi - tu gde sam imao sam prilike da se sretnem i sa Irancima (ne "Persijancima" rodjenim i odraslim na zapadu ciji su roditelji izbegli 1979. jer su bili uvezani sa prethodnim rezimom nego likovima koji regularno putuju tamo-vamo, posecuju familije koje su jos uvek tamo itd) i sa Saudijcima i mogu da ti kazem da su za Saudijce Iranci pojam kulture, otvorenog uma i duha. Ne ljube ajatolahe preterano ali kazu kapiraju kako su ovi dosli na vlast, jer je ono pre toga bilo toliko sranje da su i ajatolasi znacajan napredak. Nadaju se da ce doci do promena i demokratizacije ali kazu da bi Iran kojim upravljaju stranci kao kolonijom bio milion puta gore od ovog danas. Medju tim mojim poznanicima ima iz raznih etnickih grupa, Azera, Kurda, niko ne pominje nekakvu zelju za separatizmom. A mene je iznenadilo to da - ako lazu mene i ja lazem vas - u Iranu mogu da imaju seks van braka i da ne budu automatski kamenovani kao u ovim zapadu saveznickim drzavama u regionu. Od svih ljudi sa svih strana sveta koje sam sreo Iranci su mi mentalitetom, humorom i pogledom na svet najblizi nama Balkancima. Medju Saudima koje znam ima jedan otvoreno gej, koji kaze da vise nikada nece moci da se vrati kuci jer ce odmah da ga uhapse i ubiju. On kaze da su elite u Saudijskoj Arabiji - oni sto testerisu novinare - ustvari tamo najnormalniji i najumereniji, da politiku zapravo vode zatucane plemenske vodje koji kontrolisu vecinu zemlje i zbog kojih su na snazi striktni islamisticki zakoni. I da to populacija zapravo podrzava, da ideje o demokratiji, ravnopravnosti i slobodama zapadnog tipa podrzava postotak na nivou statisticke greske. Ovi drugi Saudi koji nisu gej kadgod su bile neke situacije u restoranima ili vec nekim ugostiteljskim objektima su svaki put bili vise nego neprijatni prema zenskom osoblju a kad im se na to skrene paznja kazu "da nisu kurve sedele bi kuci kod muzeva". E da, i kamenuju za svaki seks van braka, pa i za mnog trivijalnije stvari npr. zena vozi auto.

Malone je verovatno u fazonu napusim vam se ja svima kurca

ali ovo "znamo gde je ajatolah ali ga necemo jos ubiti".. pa jbt, koji odron, koliko smo otisli nepovratno dodjavola kao civilizacija... mislim, sve da je najcrnji djavo na svetu, da je Hitler "Ante" Musolini, zaista na taj nacin komunicirati? nista sudjenje, nista podizanje bilo kakve optuznice? nego rokaj razbijaj jebi kevu. bukvalno gledamo kriminalce i mafijase na pozicijama najmocnijih svetskih vladara

Šta je ovo, umro Diogo Jota

Miloš Teodosić je završio izuzetno bogatu klupsku i reprezentativnu karijeru. „Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji i poznavaoci košarke, Pre svega hvala vam na 30 godina zajedničke borbe, uživanja, radosti i tuge. Došao je trenutak da se oprostim od jedne faze svoje ljubavi prema magičnoj igri pod obručima. Iza mene, iza nas, je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala. Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih – opet isto! Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku. Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života. Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice… Jer, svaki od tih „detalja“ (treneri, saigrači) bili su važni za moju karijeru. Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu… Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji. Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: „Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to“. Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji. I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto. O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija. Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa“, saopštio je Teodosić

Nije nas bilo neko vreme...u međuvremenu napunismo 7 leta...kao tren proleteše

Moneke je stalno nešto u hajpu, razdragan, veseo, naložen... ići će na kurac Kalini već vidim.

To je ta osovina, Rusija/Iran/Srbija Ja mislio zajebava se covek, suvise je stereotipno: em putinoguz, em arabofil, em mrzi sčiftare, em pravoslavac koji dudla polumesec pa kako da ti se ne polomi mozak Evo nedavačkog vlažnog sna na izvolte (valjda nije neki od nikova sa foruma)

😁

Osim nekoliko notornih budala na ovom forumu niko to nije ozbiljno mislio, niti je priroda rezima u Iraku u bilo kojem trenutku imala bilo kakve veze sa invazijom i razvaljivanjem te zemlje. Ovo sto su Amerikanci juce uradili i ovo sto Izraelci rade od prvog dana napada na Iran je drzavni terorizam po definiciji. Sama cinjenica da mi uopste razglabamo o tome da li neka drzava ima pravo da odredjuje drugoj drzavi da li ce ili nece da razvija nuklearni potencijal, narocito drzava koja vec ima nuklearno naoruzanje, sama po sebi dovoljno govori o tome u kakvom ludilu mi zivimo i koliko su ljudi generalno postali glupi kao tocilo. Postoje medjunarodne konvencije o nuklearnoj energiji koje je, gle neizmernog cuda, Iran sve potpisao i pod stalnom je prismotrom medjunarodnih inspektora a SAD i Izrael nisu potpisali nijednu ili su potpisali pa odustali, niti ikome dozvoljavaju da baci pogled na njihov nuklearni potencijal. SAD i Izrael nemaju nikakvo zakonsko, ugovorno, politicko i moralno pravo da uopste komentarisu sta Iran radi sa svojom nuklearnom energijom a o ovim teroristickim akcijama koje sprovode u poslednje vreme necu ni da govorim. Sto se "zabrinjavajucih" rezima i zablude o tome kako su neke drzave pristojne pa imaju neko pravo u odnosu na one nepristojne tice, dovoljno je pomenuti da svi ti rezimi zbog kojih venu i uzdisu bele i debele ljudske dusice u "demokratskom svetu", ako izuzmemo uticaj Irana na Hezbolah, nijedan od njih se nije angazovao ni u kakvim regionalnim ratovima, nikog nije napadao i nijedna susedna drzava (osim Izraela ali to i nije drzava nego rasisticki koncept) nije prijavljivala nikakav strah od toga da ce im ti rezimi doci glave. U isto vreme su bele i debele demokrate na razne nacine napale i unistile nekoliko desetina drzava od zavrsetka hladnog rata. U ovom trenutku bih se sto puta bezbednije osecao da teheranske mule imaju nuklearku umesto Netanijahu ili ovaj narandzasti fasista koji sedi u Vasingtonu.

Ovo je kao sa Vucicem - dosegli smo nivo kada mogu da uradim i izjavim bukvalno sta hocu. I - pa sta? Slom mozga i bilo kakve zdrave logike. Sve moze.

Bruno dosta apstraktno shvata te ugovore koje potpisuje

Posle skoro desetogodišnjeg loženja na Giuliu i Stelvio i neprestane priče o njima, entuzijastične test vožnje i razoračaranje enterijerom, uz sporadične probe drugih automobila i vožnju BMW petice kao auta u kojem sam najčešće u poslednjih godinu dana, kupio sam Volvo XC60, kao suštu suprotnost sportskim automobilima. Slike za neki dan, kad ga preuzmem.

Kako kome, evo ovom npr ne mogu ništa:

specijalna majica za danas

Springsteen pokidao. Pojavio se Majami Stiv... Sve što želim u ovom životu...

Inače, grad je pre nekoliko meseci raspisao očigledno namešten tender za kupovinu tramvaja u vrednosti od 360.000.000 evra. Na dan kad je isticao rok za postavljanje pitanja, objavljena je odluka o obustavi zbog potrebe da se tehnička rešenja dodatno usaglase radi omogućavanja maksimalne konkurencije, efikasnosti, ekonomičnosti... Pravi razlog je taj što je bilo očigledno da je tenderska dokumentacija formulisana tako da uslove ispunjava jedan ponuđač iz Rumunije i to je bilo vidljivo onima koji se razumeju u tramvaje i beogradske šine. Onima koji nisu baš upoznati sa tim detaljima, dovoljno je bilo to što su moroni u tehničkoj dokumentaciji deo teksta slučajno ostavili na rumunskom jeziku. Rumuni im poslali šta da ubace, a ovi nisu bili sposobni čak ni da prevedu sve kako treba.

Pocecu sve svoje poslovne mailove da zavrsavam sa "Thank you for your attention to this matter"

Ne znam šta kaže RT, ali ako kažu da je danas kod mene 25 stepeni onda su u pravu. Ako kažu da EU piša po sopstvenim vrednostima jer se plaši da genocid nazove genocidom, onda su isto u pravu. To vidi svako ko nije vezao svoj identitet za najbolji od svih mogućih svetova, pa mora da se kljuka copiumom da mu se ne bi raspao svet. Da, vrednosti za koje se EU deklarativno zalaže su moje vrednosti. Njih ne predstavljaju mi Putin ni Vučić ni Erdogan. Ali ih ne predstavljaju ni ovakvi beskičmenjaci koji prvo gledaju gde su oni tu dobri.

Kad bi mogli da im nadjemo svima zajedno neku livadu, podelimo buzdovane i live streamujemo za celu planetu. Mogu da skinu haljine i perike ako hoće, može da se glasa ko na evroviziji, nek se mažu govnima medjusobno, sve može. Ženevska konvencija stop.

Potpuno je nebitno gde su se ti likovi skolovali. U ovom trenutku ljudi poput Netanijahua ili Trampa nisu nista manje opasni i radikalni od ljudi poput Hamneija ili onog korejskog Kim Dzong Nesto Nesto a vise nema ni funkcionalnih korektivnih mehanizama u demokratskim drzavama koji bi sprecili Trampa da napravi neko tesko sranje da bi ispao frajer na X-u. Demokratija nikada nije bila igrac u medjunarodnoj politici ali demokratske drzave su nekada unutar sebe imale te korektivne mehanizme koji su politicare drzali pod kontrolom. To je vreme odavno proslo, demokratska kultura je temeljno kompromitovana i unistena opstom degeneracijom, decenijama negativne selekcije i ustolicenjem politickog marketinga kao vrhovnog boga u panteonu politickih bogova. Sve te price o ovakvim ili onakvim rezimima koji su sa razlicitih strana politicke racionalnosti su odavno postale besmislene i sluze samo kao opravdanje za svinjarije kakva je ova poslednja koju nam ovih dana priredjuju Izrael i SAD. Nema vise dobrih i losih momaka u medjunarodnoj politici, svako od njih bi ubio milion ljudi za jednu busotinu ili procenat od neke korporativne mahinacije da ne trepne.

Pitali ste zašto ne pišem na ovom topiku, pa hajde da ga podignemo za jutarnju kaficu nedeljom FAJRONT SONG (do novog susreta sa vama) Ako zatvoriš oči i pomisliš na bolju prošlost - Đuza je uvek tu negde na nekoj od slika. Nikad nije bio komičar, nije bio ni superstar; bio je samo Gospodin Normalnost onda dok su se prijatelji još često viđali s prijateljima. Ne da bi gledali utakmice, već da se zajedno smeju i lepo završe dan. Prilično redovno sam ga viđao u sporim crvenim trolejbusima: ja bih sišao kod Čuburskog parka, a on nastavljao ka Krstu. Nikad mu se nisam ni prijateljski nasmešio, niti pozdravio sa #kakojemajstore, bilo je nekako normalno da je tu, među nama. Uostalom, tako smo viđali i Petra Kralja i Ružicu Sokić, svi su oni stanovali negde oko Beogradskog Dramskog; Batu Životinju nismo viđali, premda je i on bio u kraju, ali je bio filmski glumac pa je išao autom. Prvaci drame su se posle predstave klatili noćnom trolom u pola jedan. Pera Kralj nosio je preširoke farmerke, svesno i namerno smucan kao da želi da potone u hladnoću između mutnih stakala lenjih i sporih vozila GSP; niski i mršavi Đuza je i na liniji br.29 blistao kao na Brodveju; samo smo čekali da kao Keri Grant raširi ruke i počne song, recimo Ljubav i moda. Prezirao je svaku afektaciju i zato se izvođenje činilo tako laganim. Dečko iz Kruševca je kroz sving i džež gazio kao kroz mekanu mladu travu, snimajući klasike koje slušamo i danas. Ali jedan od njih, poseban je slučaj. Bila je obična, najobičnija muzika za odjavnu špicu sitkoma. Tako je i objavljena, kao singl PGP. Na a strani, Sedmorica mladih su snimili šaljivi song koji je tiraž ploče trebao da rasproda rutinski, koristeći popularnost serije; na b strani, kratki odjavni song, minut i dvadeset četiri,reklo bi se, tek da popuni prostor. Možda bi tako i bilo da početak songa nije obeležio sugestivan Đuzin bariton, i nežan i energičan u isto vreme: 'Još jedan prođe dan…" Ne bi to bila prva sjajna pesma koju je b strana poslala u prašinu, ali Pozorište se repriziralo u proseku jednom godišnje i svaka nova repriza činila nam je vreme u kom se snimalo sve boljim i romantičnijim; pa je tako i Još jedan prođe dan dobijao svaki put dublje značenje. Taj sveprolazeći dan polako smo gubili i osećali da nam izmiče negde u trci između kredita za automobil, skijanja i dijeta. ‘Još jedan prođe dan’ zapravo je klasik Ljuba Kuntarića iz filma ‘Pukotina raja ’ iz 1959. U originalu,zvala se Zamagljen prozor, a originalni tekst pisala je Blanka Čudoba: https://youtu.be/p8fDFUYp3o0?si=bVrq080yx7kJzsHd Snimljena je kasnije bezbroj puta, ali nijedna moderna orkestracija nije prišla originalu koji je pripao mladom Džimiju Staniću pod kontrolom džez vukova i koji takvu interpretaciju nije nikad ponovio. Šjor Ljubo i veliki srpski glumac imali su nešto zajedničko - bili su ljudi kojima talenat nije bio teret. Svoj dar nosili su lagano... njima je trebalo malo: Ljubi mir i jedna kamena staza Lungomare od Voloskog do Lovrana, Đuzi gradska rutina Crvenog Krsta. Nikad se nisu upoznali. Nije čudno da su Rale Grajić, autor muzike za Pozorište u kući i Đuza, verovatno u hroničnoj vremenskoj iznudici, odlučili da prilagode tekst i iz školjke izvade Kuntarićev biser za odjavnu špicu Pozorišta, da se na brzinu završi posao uz dobro društvo i maligane. Fini glenmilerovski aranžman Šjor Ljuba razlio se kao tamjanika po kariranom stolnjaku bifea u Aberdarevoj. Ostalo je malo vremena da predaju odjavni song Pozorišta u kući, pa su napravili jedan vinski brejnstorming. I šta je uz gitaru, razgovor i dva prijatelja pa moglo da izađe sem ruskog štima? Pesma tužna kao prazna ljuljaška. Stajala je tako crno-bela godinama, a onda, negde sredinom osamdesetih, u prvom naletu prostakluka I lošeg ukusa na Televiziju Beograd, u samoodbrani smo se počeli vraćati reprizama Pozorišta u kući i stari refren je postao deo repertoara svakog kombo sastava sklepanih brod restorana. Gitara, harmonika i kontrabas počeli bi sporo, a pevač, konferansije i vođa orkestra najavio bi fajront: Još jedan prođe dan Nekako se taj gitarski foršpil sa početka neprimetno provukao kroz dim pravo među muzikante. Oni bi ga prosviravali dok se društvo svađalo koju novu da naruči; ge mol - de sedam - uzburkan ko more. ’El to ona iz Pozorišta u kući?’ Pravo preko pepeljara i karafingli sve tajne stihova iz bifea u Aberdarevoj sekle su plavi dim; svaka senka u kafani izdužila se i dobila ime. Grlo bi pred jutro već bilo dobro podmazano, neko bi viknuo - alal ti organ, brate - a zora nas pekla prebelom belinom. Oštar vazduh je treznio, trebalo je nekako preći klimave mostiće od broda do svete zemlje Beograd. Možda je za televizijsku seriju završna crtica #donovogsusretasavamadoviđenja bila zgodan kraj, ali svako pijano jutro davalo joj je novo značenje - kao da Đuza u njoj glumi malu smrt. Slušajući tek probuđene ptice oko sebe, puštali smo pogled niz Savu, zaleđeni trenutkom. Možda se sledeći put rodim kao galeb.

Smara

napravio mi moj prijatelj chat gpt

Sinoć bio na SanSiro stadionu... Springsteen pokidao. Kojegod droge koristi, nadam se da će da uvedu i za nas sirotinju...

Apsolutno sve si napisao pogrešno. N1 i Nova nisu prodate, one su i dalje u vlasništvu United Grupe. Prodat je kablovski operater SBB, i to emiratsko-češkom konglomeratu e&PPF koji nisu neke posebne cvećke, ali su hiljadama milja od toga da ih posebno boli đoka za Vučića. Pogotovo je netačno da ih Vučić kontroliše, jer su u pitanju za klasu veći igrači od Vučića koji više od 95% svog prihoda generišu van Srbije. Oni će sarađivati za vlastima koliko je potrebno da se ne ugrozi njihovo poslovanje u Srbiji, ako Vučić sutra zglajzne sarađivaće i sa kim god ga bude nasledio, od ZLF-a do POKS-a, kao i svi biznisi uostalom, svuda na svetu. Šolak je svoj većinski paket u UG prodao odavno britanskim investitorima, ali je nastavio da neuspešno menadžuje kompaniju godinama posle, uvodeći je u ozbiljne gubitke koji su doveli do toga da moraju da deinvestiraju deo biznisa da bi opstali uopšte. Pravo je čudo da nije bio smenjen i ranije. Ni ovog investitora ne kontroliše Vučić, jer je u pitanju ekipa sa zapadnim kapitalom i sedištem u Londonu koja radi u različitim jurisdikcijama, i njih u principu boli dupe za lokalne političare dokle god im oni nisu problem za poslovanje. Ako jesu, onda će gledati da pronađu neki modus vivendi sa njima, i ponašanje i izveštavanje N1 i treba posmatrati u kontekstu toga da oni gledaju da ne ruiniraju skroz to što imaju u Srbiji, i da ga makar u nekom trentuku mogu prodati nekome, ako već ne bude ispunjavao poslovne i druge ciljeve. Ne vrti se sve u svetu oko Srbije i Vučića, a naročito ne u poslovnom svetu. Ne znam koliko puta mora da se ponovi da bi se primilo.

Mene nervira licemerje, kad tvoja strana roka onda se gleda strogo iz real politik ugla. Kad tudja strana roka onda se gleda iz moralnog ugla. To smo na ukrajinskim topicima gledali onoliko, a sada gledamo od najviših evropskih zvaničnika. Suština je da nema nevinih, a navijanjem se može samo zaprljati. Ja protiv principa nemam ništa, imam protiv šokiranja i kmečanja, a onda kad se obrnu uloge - šta oni tu mogu, da objave rat Americi? Pa ne, eto nek ostanu samo na Tviter jecanju, ali umesto toga imamo izjave zahvalnosti na prljavo obavljenom poslu. Zato su svi ovi topici nečitljivi u poslednjih 5 godina, čast nekolicini izuzetaka. edit: typo

moralni gmizavactm u pioniru

Mislim da masite fudbal sa ovim nadgornjavanjem i poredjenjem ko je gori/bolji, Malo mi, prastajte, zvuci kao ko je manje ili vise zasluzio da se nadje u ovakvoj situaciji. Nisam neki fan ni zakljucivanja o citavoj naciji na osnovu licnih iskustava i susreta sa pet ljudi, ali to je bar uvek zanimljivo procitati i pokusati stvoriti neku sliku. Ako vec pricamo na tu temu, bio sam u vezi sa irankom iz Shiraza nekih 5-6 meseci. Jako zanimljiva osoba, citala me je kao knjigu, ali svaki put kada bih ja pokusao da skrenem paznju na neke stvari koje vidim kod nje, uglavnom se zavrsavalo sa "dont throw your bullshit on me". Jedna jaka defanziva i konstantna mesavina osecaja krivice i superiornosti. Neverovatna ljubaznost pomesana sa pasivnom agresijom. Generalno sam u svetu filma upoznao nekoliko zanimljivih Iranaca, ali ono sto mogu da kazem da im je zajednicko je taj neki samodovoljni i donekle bih rekao dobrovoljni egzil i zatvorenost u svoj svet. Jako tesko sam uspevao da dekodiram neke simbole u filmskom jeziku koji koriste. Dosta su ponosni, ali taj ponos nazalost uvek ide sa odredjenom dozom nacionalizma, koji nije previse toksican ali ja sam skroz operisan od toga i onda ne mogu bas da se snadjem. Ne podnose mule, neki od njih imaju i tihu zabranu ulaska u Iran, neki se jednostavno samo boje da se vrate jer su bili aktivni na protestima protiv mula i na drustvenim mrezama i pojma nemaju sta bi se desilo sa njima. To su strasne stvari koje mi do kraja ne mozemo da razumemo jer ipak u iskustvu nemamo taj nivo represije. Takodje mislim da ovo moje iskustvo ne znaci mnogo u dekodiranju mentaliteta nacije od 80+ miliona ljudi. Ono sto je jasno i vidljivo golim okom je da su rezimi u Iranu i Saudijskoj Arabiji brutalni prema svojim gradjanima. Da li to znaci da zasluzuju ovakvo divljacko mafijasko izivljanje? Pa naravno da ne