Leaderboard

Pojeo mi forum post, ubiću se.

Ako digraju nereseno, a Poljska dobije Svedsku ispadaju kao poslednji u grupi.

Uzburkalo se u UK, nesto se desava i u Izraelu. Videcemo sta ce biti. Mi mozemo samo gore da prodjemo, nemamo nikakve mere, vakcinisani manje i imamo kineza. Jedino sto smo se mozda dobro prokuzili. Opet nekako deluje da pola Evrope kao da ignorise delta soj (to je samo moj utisak)

Moglo je i krace: pobedilitm smo NATO... Ili je ovo, bez ironije, novi narativtm, pogled na istorijutm? Ono, izdrzali smo protiv najmocnijeg vojnog saveza, itd, itd... Koje su se to linije odbrane odrzale? Ko ih je napadao? Ili cemo kako je bilo, a bilo je: Srbija je pregazena kao plitak potok, igrala 78 dana na selektivnom bombardovanju koje ni izdaleka (kontrolisano, ma koliko mitm mrzeli NATO) zestoko/ciljano koliko je moglo da bude i kakvo bi bilo da je taj isti NATO zaista imao za cilj da linije odbrane isprobija? A sve u svemu, na svu itekako opravdanu ali ipak malo preteranu kritiku politike jermenskog vodjstva, mozda ne bi bilo lose da po nekad ubacis i sledeci - vrlo bitan - element: da se Jermenima, narodu ratovalo - ratovali bi. Sa ili bez S-300, kompletnih ili nekompletnih. I samo tu, u toj tacki mogu da se povlace paralele Srbija - Jermenija: od pocetka akutne kosovske krize, uzmimo za to pocetak aktivnog delovanja UCK, pa do danas, nije bitno ni pitanje priznanja/nepriznanja Kosova kao cina koji bi imao ovakve ili onakve posledice na politicke prilike u Srbiji sa sve padom vlasti koja bi to uradila nego pitanje koje se niko ne usudjuje glasno da izgovori. Pitanje koliko bi to gradjani Srbije, bez obzira na aktuelnu vlast, zalegli glavama, uzeli pusku u ruke i krenuli u odbranu/povracaj Kosova? Odgovor, bojim se znas ti, znam ga ja, a bice da ga zna i 99% gradjana Srbije. Onih 1% sacinjavaju oni koji se pozdravljaju sa dogodine u Prizrenu, a nesto nisam siguran ni u njihovu spremnost da se dohvate puske i krenu dalje od ostrog tvita... Sve drugo je smuti pa prospi... +1 Sucim bre uletela? S kim? Gde uletela? Sa kojim ciljevima? Samo Vukovar ili, mozda do onetm linije? BTW, ne bi Milosevic trepnuo ni na koliko 'oces puta vise izginulih, samo je stvar u tome sto je cak i on odlicno znao da nema ni promil sansi da u Srbiji postoji minimum motivacije da se ratuje i da je zato pribegao paravojskama, sluzbama i fukari kao materijalutm za bijenje, sa sve ono zivotinjski, zlocinacki zloupotrebljeno prisilno mobilisanje izbeglica... Inace? Mislim da se JNA nije povukla? Ne shvatam bas najbolje: za koga je ovo komplimenttm, olaksavajuca okolnost? Za JNA? Za Krajinu koja je toliko dugo izdrzala u jednoj, malo je reci, karikaturi, apsurdu od drzave, sa korupcijom i manipulacijama svim i svacim u meri kojoj nema ravne cak ni na Balkanu poslednjih 200 godina? I cije je stanovnistvo na kraju, posle svih zloupotreba, manipulacija, prevara i mahinacija bilo toliko ubijeno u pojam, napusteno od svih i svakoga, bukvalno prodato, demotivisano cak i za odbranu sopstvenih kuca...

Tek sada nije Da su Jermeni imali motivaciju da ginu za njihov Vukovar - ginuli bi: ovako su progutali batine na koje su delegirali neku vojsku: mislim da vi ne pravite raziku - takva su vremena - izmedju drustvenog konsenzusa da se svi daju u bijenje, drzava cela presaltuje na ratno stanje u stvarnosti, a ne samo na televiziji i bijenja neke tamo nase vojske... To ne moram da objasnjavam, moraces sam. Prvi bold: cemu, kome su odolele? Drugi bold: sta Albanija? Pokusala kopneni napad na linije odbrane? Prvi put cujem, dozvoljavam da sam neobavesten, da je SRJ imala Albaniju za protivnika: ovo sto pises lici mi na trazenje posto-poto necega sto bi se moglo da poturi kao pobeda, pa ma i protiv Albanije. Koliko znam ni u jednoj prilici, ni pre ni posle konflikta/bombardovanja nije se racunalo sa albanskim kopnenim napadom. Nije niko, NATO sigurno. Ako znas nesto vise - daj da cujem(o). A, da te pitam onako medju nama: zar zaista mislis da je NATO-ov ulazak na Kosovo - posledica potpisivanja dokumenta? A ne jedna od najsramnijih kapitulacija u srpskoj istoriji, uvaljena generalu cijeg se imena danas niko ne seca, po toliko nadmenom i nadmocnom diktatu da je to bilo strasno za gledati i slusati: ako se onako ponasaju drzava/armija cije linije su odolele, onda... Mislim, kada odolis necemu, onda se i ti barem malo nesto pitas, imas argument, makar slab par karata, ali ipak par .... Ono, jeste Srbija odolela to tacke iza koje bi sledovale - prave batine. One libijske na primer, koje doduse sruse diktatora, ali ne ostave kamen na kamenu. I da, daj mi objasni ovo, malo mi je nejasno: Koliko razumem napisano, u Srbiji su zaista brinuli za Knin? Da je zaista vecini gradjana Srbije bilo do Knina, mobilizacija i pritecanje u pomoc Krajini bili bi izvodljivi i to efikasno, u svakom slucaju da ako ne sprece, ono bitno uspore hrvatsku, ometu operaciju... Niti je vlast bila za to - ona je Krajinu davno bila otpisala, niti se populacija zahtevima za efikasnu pomoc Krajini, nesto bas pretrgla, ako je uopste. A nije: da jeste, odziv na mobilizaciju bio bi 100%. Srbija je cutala i ocutala pad Krajine, probudila se malo kada su pocele da pristizu kolone traktora, ali je cuteci gledala kako te iste kolone (mal)tretira vlast. Osim retkih izuzetaka, naravno. Ili je mozda trebalo da napises, ustedeo bi tastaturu i sebi i meni: Srbiju je boleo djoka za Knin, bilo bi jasnije. Edit: i, aman, poceli ste da prodajetetm narativ da je NATO davao vazdusnu podrsku Albaniji. NATO je bombardovao Srbiju/SRJ, kakva Albanija, kakvi bakraci....

Covek od krvi i mesa, Markes i Rosi su vec kiborzi, najveci ikada.

Modrić Navijao sam za Tierneya, ali kapa dolje Hrvatima. Puni značaj Perišića će se skontati tek kad se pridruži Mandži u repstativnoj mirovini™.

Ne kazem... Ali je korisno ne da se zamisliti... Ne znam, ako se covek oprema/privodi kraju verovatno je zaokruzio. Onaj reflektor trazilac (Searchlight) je za reku mnogo korisna naprava, sto se ostale navigacijetm tice kazes da ima sve pa, ako sam dobro razumeo, i preko toga. Kvalitetniji brisaci, komplet sa motorom, dobre, kvalitetne postavljene gumene cizme (nisu jeftine, da znas) ima toga onoliko, nepropusni radni kobinezon, onaj za jedrenje, itd, itd..., problem je sto se sve te andrmolje sakupljaju, nabavljaju godinama, postepeno... Padaju mi na pamet ukrasne/polukorisne andrmolje, replike starinskih mesinganih brodskih satova, barometara, onih za na zid, brodsko zvono na koje biste ugravirali ime bele ladje, onaj koturtm sto glumi pojas za spasavanje takodje sa imenom bele ladje, ima toga...

Ove Škote bi Srbija odučila od fudbala

Da, postoje i oni koji su navijali za Lorenca. Jja sam taj. a navijam i za Vinjalesa.

Upravo preslusavam i mogu da kazem da sam dosta prijatno iznenadjen pre svega iz razloga sto nisam mnogo ocekivao kada je u pitanju kvalitet zvuka . Deluje mi da zvuci malo mekse i prijatnije nego CD mada nisam uporedjivao. Dinamika solidna, basovi pristojni, gitara zvuci sjajno, publika i atmosfera savrseno uklopljeni . Za nekog ko je fan (a ja to jesam) ovo je obavezna kupovina.

Бићемо као Новопазарци пролше године. Сви се праве луди. Код мене у фирми у Дивостину већина радника је слинава, промукла и кашљуца неки се жале и на темпреатуру, али нико од њих не помишља да стави маску или да бар држи дистанцу. Имамо од прошле недеље колегу са короном и пар њих на боловању због прехладе. Не сећам се за ове 4 године колико радим овде да је оволико људи одједном било овако болесно. Од 30-так радника можда је трећина вакцинисана. Једини носим маску, па чак и долазим у ситуацију да морам да се правдам што је не скидам, иако сам вакцинисан. Данас рекох колеги са којим радим а који једва говори да стави маску, а он ми рече да неће то случајно да му помогне. Ја му рекох да мени хоће, а он се наљути. Други колега исто болестан носи платнену маску око врата месецима као портиклу. Још и Арсенал фест па да се опет понови јул од прошле годние.

dada, kako to da takozvano nezavisno rio tinto nije sveta srpska zemlja dugorochno lukavo

Bio bio Gheorghe Muresan.

Eurostep.hr o Aytonu: Kada je Mychal Thompson, otac danas planetarno poznatog Klaya, 1978. izašao na NBA draft - vjerojatno ni on sam nije mogao predvidjeti s koliko će poštovanja rezultirati njegova dugogodišnja košarkaška karijera. Naime, odabran 1. izborom od strane Portland TrailBlazersa Mychal je utjelovio prvog stranca ikada koji je ostvario tu najvišu, inicijalnu čast. I premda svojom igrom nikada nije u potpunosti opravdao očekivanja kojim ga se zadužilo s one individualne strane, vlastitu ulicu u rodnom gradu Nassau zavrijedio je uz pomoć dobrog, starog, prokušanog sportskog recepta - pobjeđivanja. Kao član 'Showtime' Lakersa, Mychal je čuvao leđa Kareemu Abdulu-Jabbaru na putu do dva naslova prvaka ('87, '88) Mychal Thompson je time prisno upoznao Bahamce s čarima narančaste lopte, a to mu država sastavljena od 700-tinjak otoka (i gotovo 400 000 stanovnika) još uvijek nije zaboravila. Od Mychalovog doba na Bahamima je stasalo nekoliko NBA igrača (umom sijevne Hieldova utrpana trica ili barem njezin pokušaj, npr.), ali samo jedan se prometnuo u pravog nasljednika kultnog otočnog 'trailblazera' - samo jedan dolazi iz istog grada, tegli istu visinu te je s istog mjesta biran na draftu. Deandre Ayton. "Nitko se nije nadao ovome", kazat će poslije Silverovog nedoraslog stiska ruke i povodom svojih prvih utisaka, misleći na one kod kuće koji su već naveliko slavili bahamski 1. pick nakon punih 40 godina. Na prvi košarkaški kamp otišao je nevoljko kao dječak, po nalogu očuha koji je čvrsto, čvršće i od Deandrea - vjerovao kako će to biti konstruktivno iskustvo za malenog, velikog. Kad je došlo vrijeme za novo, sparno kampiranje u reketu - Deandre nije imao lipe, takoreći. No, imao je plan. Zamolio je očuha Alvina, kojeg inače naziva tatom - da mu nađe ulogu u svojim vodoinstalaterskim gažicama, obećavši kako će raditi kroz čitavo ljeto. Međutim, čim je nakupio stotkicu dovoljnu za upad na kamp, prekršio je dogovor te objavio da želi postati košarkaš. Očuhu je možda bilo krivo, ali tati Alvinu drago - ako se beremo. S dvanaest godina je Deandre bio na letu za San Diego. Plaćena školarina, pristojna srednja škola, ma idealan cjevovod za konačni transport njegovih talenata ravno među profesionalce - rekao bi očuh. "Što se mene tiče, ne mogu reći da je bilo bogzna kakvog djetinjstva. Od rođenja do 12. godine života, okej, no to je završilo odlaskom s Bahama. Čisti biznis, jasan cilj - tako mi je oduvijek.", zaključuje Ayton. Sa sveučilišta stiže jedna zgodna priča. U Arizona Wildcatsima postoji običaj, tj. dragocjeni predmet - takozvani 'zlatni dres'. Njega se po završetku svakog tjedna treninga, uručuje na čuvanje onom igraču koji se sveukupnim djelovanjem iskazao kao najbolji. Deandre ga je osvojio u prvom tjednu bivanja na Arizoni, a potom taj dres nije ispuštao narednih 19 tjedana - impresionirajući trenere, suigrače. Izgubivši posjed na dva tjedna (drčni Alkins!), ekspresno je vratio to malo zlata natrag Bahamima, ne opraštajući se do kraja svojih studentskih dana. Zlatna guska, u zlatnom dresu... Deandreov plan i dalje je u punom jeku. Od hiperaktivnog klinje kojem se ništa svijetloga nije pretkazivalo, kako sam kaže - do čovjeka u čije se ime 2018. brže-bolje upraznila sjedalica bahamskog premijera Minnisa. Da je osjeti: "Jer ne znaš što budućnost nosi.", šarmantno će s druge strane stola tada 65-godišnji Hubert. Luckaste, male države! Ayton je jedna od neopjevanih zvijezda ovog playoffa. Na terenu provodi 35,3 minuta, zabija 15,6 koševa uz bezobzirnih 71,6% šuta i hvata pouzdanih 10,5 skokova. Zakucava što god stigne te pritom odrađuje one maksimalno fizičke aspekte igre. Aktivnih je nogu i ruku (4. po contested shotsima s 14 u prosjeku) te vertikalno uspravnog tijela u obrani, dok kontre istrčava nemilosrdno brzo, kažnjavajući spore. Treći je u kategoriji screen asista (5,9), varljivom statu poena koji su proizišli iz napravljenog bloka - i to treći ukoliko uračunamo Valanciuanasa te Adebaya koji se nisu baš naigrali... Varljiv je stat, ali ne i trud. Ovaj Bahamac trenutno tvori jedno ogromno klupko energije... posve pozitivne. Daje Sunsima sve što im treba, zato što Phoenix napokon zna što od njega traži. "Deandre, ovo će biti izvrsno za tebe.", tim je riječima novokrunjeni Dužnosnik godine, James Jones, Aytonu najavio akviziciju Chrisa Paula. Zidovi šapću da je Paul, snimivši svog gorostasa, izjavio kako Ayton nije naučen košarci usprkos svom svojem dekoriranom, desetogodišnjem opusu. Paul je znao za ono manjkavo (suspenzija od 25 tekmi iz prošle sezone propušten Covid test i važan meč u bubbleu, nedosljedna obrana, loše primanje lopte), no ipak - vidio je dovoljno za potruditi se oko grdosije. Good call. Deandre zacijelo nije pomišljao da će u svojoj trećoj godini biti cijenjen kao majstor kojekakvog wide rolla, hvaljen na račun strpljivosti i volji da 'plesucka' s Paulom i Bookerom, čekajući da mu jedna od te dvije zmije izruči loptu u reket... U pravom času - na pladnju, a la djetetu. Svoje postojane post-up poteze definitivno nije mislio zamijeniti provokativnim kretnjama bez lopte, bilo da razbije zonu, prevari svog čuvara ili primi pravovremeni 'dunk-it-home' pas. Maštao je o naslovnicama, o dominantnim tridesetačama, ne zanoseći se previše true shooting postotcima. Defenzivno, teško da je vizualizirao sebe kako opsesivno brine da protivnika spriječi pri dubokim postavljanjima, da mantra vjerovanje svojim stopalima, ostavljajući srce u obrani pick 'n' rolla, da izbjegava glupe prekršaje (nijednom nije počinio četiri faula tijekom doigravanja, što nije pi*kin dim) i nada se najboljemu. Onako, zdravoseljački - s obzirom na to da urođene obrambene instinkte jednostavno nema. Blokade su za posebnjakoviće, na njemu je da stalno i beskompromisno bude - tu. Učeći se strpljenju, naučio se košarci. Prepustivši kontrolu, stekao ju je. U prvom susretu finala Zapada Ayton je obranio svoju rolu. U prvom poluvremenu postigao je 14 poena (šut 7-8) i natjerao Luea da odbaci small-ball. Od ukupno deset ubačaja, devet je došlo putem asistencija, kako Bookera tako i Paynea (još jedan od brojnih leptirića iz redova Oklahome). Nije se blesirao, inzistirajući na 'leđaku s Batumom'. Ostao je vjeran konceptu i viziji Montyja Williamsa. Obavio je svoje kao veliki dečko, okončavši partiju s 20 poena i 9 skokova te, najvažnije - pobjedom. Pored Devina Bookera, Aytonovo osobno sunce neće blještavo zasjati. Mada, moguće je da ni ne mora. Moguće je da će Ayton, prije svega, nastaviti pronositi ultimativnu baštinu Mychala Thompsona - sunarodnjaka velikana. Pobjednika! Pa ne bi da je takvo što za baciti... "Upamti da gdjegod otišao, ti predstavljaš nas - Bahame. Drži se pri vrhu, kako bi podsjećao javnost da si sin naše zemlje.", dobacio je premijer Minnis po završetku spomenutog mitinga. Luckaste su male države, ali imaju naročitu draž. Njeguj pobjedničke navike, Deandre... Imaš za koga! https://www.facebook.com/2644681698878904/posts/6215223861824652/

Tačno 3 meseca nakon revakcine, antitela 222 na referentnu vrednost od 0.80. Još radi

u svim ovim tvojim postovima od pocetka rata mislim da si previse strog prema pasinjaninu, covek nije izveo nikakvu akrobaciju, uradio ono sto bi vecina uradila da je bilo na njegovom mestu, uradio ono sto se ocekivalo od njega. cak i da je znao da su dobre sanse da krajnji rezultat bude katastrofalan (a nije, kao sto nisu znali vecina) opet nije imao mnogo izbora, logicni izbor je bio da proba i da se nada jer se to ocekuje od njega, narod to ocekuje. zamisli da se predao bez borbe, e tad bi sigurno visio u nekoj banderi a i narod mu ne bi sigurno bio srecniji iako bi bili spaseni na hiljade zivota. znam da zvuci iracionalno ali it is what it is

uff jbt tamo gde je srbija ratovala protiv tog saveza pregazena je avijaciju maltene nije ni stigla podici, a i ono sto je dignuto bolje da nije protivazdusna odbrana gotovo da nije postojala, gubici saveza su zanemarljivi, a od prvog do poslednjeg dana su gadjali kako i sta su hteli sa linijama odbrane stvar je drugacija, ali tamo srbija nije ni ratovala protiv tog saveza zaista ne znam cemu ovakav narativ, ovo je na korak od onog da smo bacili nato pakt na kolena sa druge strane krajina je pala za manje od tri dana nivo javasluka je bio iznad svake zamislive mere, nemogucnost koriscenja dalekometnih oruzja se maltene podrazumevala, zlato je pokradeno mnogo ranije, mnoga vojna vozila nisu pokrenuta jer su pandami tog nesrecnog jermena krali ne pozlacene delove vec naftu, na kraju na litre i milosevic je iz toga prosao neokrznut maltene pad krajine je bila trecerazredna vest samo koju godinu ranije, mozda i mesec, krajina je bila srpska zemlja, a nasa vojska 5,4,3 sila evrope, sveta, vasione, za koju je pitanje dana kad ce izbiti do trsta i da li ce mozda i nastaviti dalje poredjenje krajine i nagornokarabaha mozda nije najsretnije, ali kosova i nk je to jos manje jermeni jesu izgubili rat i mnogo sta kod njih skripi, vojno,politicki, ekonomski su u teskoj situaciji ali ovaj pogled koji ti nudis, posebno u drugom delu posta mi deluje kao posledica azersko/turske propagande jer da je to bas tako fatalno i da su azeri toliko nadmocni, pa nisu imali bolji momenat od sadasnjeg da nastave dalje, pa su iz nekog razloga ipak stali

A jel možeš ti svoju psihodramu kako Vučić nema nikakve veze sa zvezdom i kako je zvezda sve sama postigla i postala nekakav gigant, da furaš na nekom drugom topiku, a ne ovde. Ne samo da je neukusno, već i jako iritantno.

vucic da nije predednik pisao bi komentare po portalima po ceo dan

Odgledao sam Shetland. Odlična! 3 sezona mi najbolja, ali sve valjaju! .... Shiit has hit the fan!

Paprike punjene leblebijama i pirinčem (crni i beli luk, paradajz, so, biber, safran, mlevena paprika, jaja i peršun). Rp

Ma kakvi, eno Lečić u Blicu sa novom devojkom u provodu... Bole ga za medijsko blato, jer ovde to traje par dana...