Jump to content

All Activity

This stream auto-updates

  1. Past hour
  2. Caligula

    Pronađi me/Amber Alert

    Cim se vrhovni lesinar ne ukljucuje u slucaj, ne zna se sta je jos uvek. A tabloidi ko tabloidi - prave sadrzaj za marvu.
  3. Michael Krueger

    Survivor za sva vremena

    Užasno selektiran crveni tim, toliko da prosto teram sebe da navijam za njih... Ovaj Vojo je toliko šupalj i bezvezan, da je to strašno. Sirovina bez mozga. Aprijatno za gledati... ako ih taj obrlati nadalje, ovi ostali da provere svoj IQ kad se vrate...
  4. goofs

    Euroleague (sve sezone)

    In other news - TJ Parker tuži Toni Parkera za neke novce
  5. uini

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    melo, srbija, nikad jugoslavija :/
  6. Milošica

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Egzum, Bogdan, Melo, Aron Gordon, Jokić
  7. Caligula

    Vicovi

    Ja sam kožni lekar
  8. uini

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    @Jimmy Kowalski, @"neki racunali da ce ga vredjanje poremetiti" - upravo to je momenat koji je u mojoj vizuri nedopustiv; ako ti je kli sale dj, doneo takav bericjet, takvim potezom u takvoj sezoni, onda samo aplaudiras & vices hvala sale, trpaj jos. to je recimo plastican primer kako partizanovci misle da su "entitled" na neke stvari ali okej, to each his own, ili kako vec kazu drevni ameri.
  9. mire

    Survivor za sva vremena

    eto ti voje
  10. Misko

    Pronađi me/Amber Alert

    Iskreno, par dana sma pratio sta se desava(na RTS i N1, negde moram,a oni makar nisu tablodini, ili su manje od ostalih, i Nova S je tabloidni sajt, ove druge necu ni spominjati), ali sam malo citajuci i ovde komentare razmisljao o tom fenomenu, tabloidizacija i senzacionalizam koji se pravi od tragicnih dogadjaja, pa sam guglao ima li tekst o tome, i nasao sam jedan svez, sajt je izgleda neki desnicarski, i ocekivao sam neku drugu krajnost , medjutim, meni je bas dobar prikaz..i jedan je, od ne i jedini razlog zasto sam veliki cinik kada su mediji i novinari upitanju, i ovde to ne krijem, pa zvucim i zlurado, i mozda sam i imao zlurade epizode Медији су још давно добили статус „седме силе” и то са разлогом, јер њихов утицај и улога у друштвеном животу је велика. Суштина њиховог дјеловања је да буду својеврсни корективни фактор и важан друштвени чинилац који извјештавањем треба да упознаје јавност са свим важним информацијама које су од интереса за јавност, детектује проблеме и на тај начин, по потреби, да имају како истражни, тако и образовни карактер. Због свега тога, медијска дјелатност морала је бити уређена одређеним правилима и кодексима, како се од важне полуге друштва не би претворили у опасно оружје ако се нађе у погрешним рукама. Ријеч може бити опаснија од мача, а једна информација може покренути лавину, па је одговорност новинара и радника у медију итекако велика. Ипак, либерална капиталистичка доктрина – која доминира данашњим временом – неминовно се одразила и на медије. Кренула је трка за сваког читаоца, за клик, квантитет је замијенио квалитет, а тржиште је постало важније од сваког постулата. У тој трци и на том путу срушена су сва професионална начела, а медији су се претворили у све оно против чега су се борили. Од чувара до лешинара Од некадашњих чувара вриједности медији су постали лешинари над тренутним догађајима. Мјера квалитета некад је била вриједност информације – а данас је број кликова и прегледа. Тако смо се нашли у ситуацији да до коначног циља не требамо стићи тиме што ћемо публици пружити корисну информацију, већ је постао довољан звучан наслов. Сваки догађај претворен је у ријалити, а свака вијест у сензацију. Оправдање је увијек да медиј даје оно што публика тражи. А да ли треба тако? Или медиј има одговорност да публици пружи оно што је корисно? Усљед утицаја који има на публику – медиј мора имати одговорност. Када би нпр. образовне институције давале ученицима или студентима оно што желе, не би постојали ни контролни, ни колоквијуми, ни усмени одговори. Школа и факултет су ти који одређују шта је корисно, а не студенти или ученици. Тако би требало бити и са медијима. Међутим, овдје се треба поставити и питање ко је новинар и шта је медиј? Свједоци смо да данас новинар може бити било ко, а да се медијем назива свашта. Оваплоћење „баналности зла” Све то урушавање вриједности и одговорности медија може се видјети на трагичним случајевима који изазову пажњу јавности. Капиталистички приступ у медијима препознао је чињеницу да је рубрика црна хроника увијек међу најчитанијим, ако не и најчитанија и одлучила је да материјализује тај податак. ovo je tako tacno, i jezivo na vise nivoa..Тако добијамо ситуацију „што већа трагедија – више прегледа”. Тамо гдје су медији требали имати највећу улогу у погледу одговорности према јавности – доживјели су морални суноврат. У тој бјесомучној трци за прегледе и кликове, новинари (односно извођачи новинарских радова) изгубили су осјећај за људскост, саосјећајност, па је свака трагедија постала само још једна прича и посао који требају објавити. Нису битне жртве, њихови сродници, битно је да они испуне задатак који им је наметнут за неколико сребрењака. Баналност зла о којој је писала Хана Арент овдје се оваплоћује у пуном сјају. Новинар скида са себе одговорност тиме што објашњава да је „само радио свој посао”, а медиј се правда „потребама публике”. И у том вртлогу скидања одговорности и оправдања настају многе жртве сензационалистичких вијести, u нико се не осјећа кривим. Где је граница? И често се поставља питање гдје је граница? Одговор би био – тамо докле може ићи људска безосјећајност и одсуство поштовања за друге људе и ситуације. Ко је крив? Је ли новинар који ради за плату од које живи? Је ли уредник који мора власнику медија донијети резултате? Је ли власник који жели да заради? Је ли публика што такав садржај прати? Нико потпуно, и сви помало. Трагични и тешки догађаји попут убиства пјевачице Јелене Марјановић, нестанка дјевојчице Данке Илић, трагедије у ОШ Владислав Рибникар су испити на којима су медији пали. Жеља за сензацијом и трка за кликовима у други план су ставили жртве, тиме обесмишљавајући тешку судбину жртава и њихових најближих. Они су постали небитни, а једино важно је постала публика која је жељна информација. У тренутку када информација може буквално да значи живот или смрт, медији су је претворили у сензацију и још један ријалити који ће публику држати приковану за екране. Све оно што би могло бити корисно ће бити таблоидизовано, тиме стварајући спиралу теорија и лажних вијести које ће у коначници само отежати истрагу. Жртве ће бити поново убијене или отете, а публика ће почети да тражи нови „занимљив” случај у којем опет неће урадити ништа како би помогли или спријечили да нам се такве ситуације више никад не понове.
  11. Milošica

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Teo, PSD, Kalinić, Novica, Rebrača Madar, Lojd, Naneli, Zek, Bolomboj
  12. Jimmy Kowalski

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Imas navijaca i navijaca. Neko sebe zove navijacem, a napusava igrace svog tima kad promase otvoren sut (ili npr penal, whatever). Navijacke strasti, u rangu kao kad se ortaci popickaraju na malom fudbalu/basketu, pa posle najnormalnije odu na pice. Neki ljudi imaju potrebu da se prazne, takav im karakter. Konkretno, Sale je docekan ovacijama kada je prvi put igrao protiv nas, a bio je i transparent u fazonu "nemoj mnogo da nam das Sale prijatelju". I nije dao previse, mi pobedili, svi zadovoljni. Sledeci put nam je pravio decu, neki racunali da ce ga vredjanje poremetiti, ali po pravilu samo izaziva kontra efekat i igrac bude jos motivisaniji. Ali sve to prodje, voda ispod mosta, kao i pickaranje tokom basketa...
  13. Braća Strugacki

    DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

    nadam se da znaš na šta reaguješ
  14. Heaviside

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Dobro, to je već patologija i nema veze sa klubom za koji se navija nego sa širim društvenim kontekstom i strukturom ličnosti, a samo su simptomi malo drugačiji u zavisnosti od navijačkog folklora grupe sa kojom se oboleli identifikuje. Najlakše ih je prepoznati baš tome što veruju da postoji neka suštinska razlika između njih i onih koji se lože na neki drugi klub.
  15. Braća Strugacki

    DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

  16. Milošica

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    @Heaviside Ok, to o "prolaznom" stilu je legitimno razmišljanje. Sve dok se od toga ne pravi big deal, toliko da se neko hladne glave udubljuje u to, i previše zamera ili hvali, ima smisla pa je čak i simpatično. Problem je kad se to prenese u svakodnevicu pa postane hronično, al valjda tako ljudi lakše idu kroz život i ispunjavaju neke lične nedostatke
  17. Midgeta

    PPPictionary

    Ne, greska
  18. Heaviside

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Van usko navijačke kulture svakako ne, a unutar naravno da da. Prosto postoje razlike u folkloru čiji elementi nekome mogu biti pozitivni, nekome negativni. To Zveza-Srbija recimo je meni negativno, gotivniji mi je jugoslovenski partizanski gas, ali je to i dalje sve samo folklor i kad prođe dva sata skandiranja iz mase i krene se kući sve to prestaje da postoji i neki jugosloveni se vraćaju u svoje prirodno stanje srpskih nacionalista i obrnuto. Tako i je tpotenciranje posebnosti navijača KKP samo deo navijačkog folklora i ništa više, prosto se neguje taj odnos prema klubu što nije slučaj sa navijačima svih ostali klubova. Ne verujem tj. nadam se da niko ne misli da vas taj osećaj prati kroz život generalno.
  19. Mindaugas Žukauskas

    PPPictionary

    Artista je od onih za kojim žene vriskaju, ali kad pusti glas shvatiš da bi bio jednako uspešan i da je Lav Pajkić
  20. uini

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    to svakako ne govori nista dobro o navijacima partizana; nakon sto je doneo jedinu titulu prvaka evrope na onaj nacin, ja bih mu nudio ruzin ratluk & rakiju, nakon svakog kosa, pa makar mi ubacio 105 i pevao "tuzno je biti navijac partizana..", nskon svakog 5og zgoditka.
  21. Milošica

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Eto. Pravi sportista razume taj duh kad su navijači u trenutku isfrustrirani i neće da zameri.
  22. Djuro

    DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

    Jel’ zvao neko policiju?
  23. Jimmy Kowalski

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Saletu je skandirano picka celava dok nas je natrpavao u dresu Barse, pa to nije uopste uticalo na status koji ima kod navijaca, jedini je zapravo i napravio oprostaj ovde..
  24. uini

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    izuini, stize mi notifikacija kad god neko otkuca moralna gromada, jer, niko nije birao svoj krst :p mene jedino & iskreno zanima, zasto ona crvenokosa zena-zmaj iz tima zapisnickog stola, sada prisustvuje iskljucivo vasim tekmama ili kamerman ne haje na zvezdinim?
  25. Filozof manijak

    KKPFC u epizodi 23/24 “It’s coming home” part two

    Kao u onoj Mrtvo more priči, čim je neko poseban svi se zdaju da ga povuku nazad u glib u kom najlepše plivaju.
  1. Load more activity
×
×
  • Create New...