Jump to content
nesha taxista

Istorija: 2 svetski rat u Jugoslaviji

Recommended Posts

nesha taxista

Do pre oko 20 godina u vezi naslovljenog događaja bila je u opticaju samo jedna verzija, ona zvanična. U međuvremenu se desilo svašta, tako da sad raznih priča ima, ali su se u osnovi izdvojile dve:PartizanskaPartizani su oslobodili zemlju uz malu pomoć saveznika, a svi drugi su bili izdajnici i pravedno su streljani, ako nisu poginuli u saobraćajnoj ili nekoj drugoj nezgodi.ČetničkaČetnici su se borili protiv Nemaca, a partizani uglavnom nisu radili ništa dok nisu došli Rusi i doveli ih na vlast. Svim osuđenima je proces bio namešten.Izvinjavam se ako sam sve ovo prikazao previše pojednostavljeno, ali u osnovi razmišljanja funkcionišu baš tako. šta vi dragi moji kolege i koleginice mislite o svemu ovome? Kakva su vaša saznanja?

Share this post


Link to post
Kelt

Pre par dana je izašao novi udžbenik u Hrvatskoj sa potpuno drugačijim konceptom nego dosadašnji. Pisan je timski, istoričari, sociolozi, ... ali je tim bio i internacionalno sastavljen. Udžbenik više nema jedinstven prikaz iz vizure neke zemlje posebno, već su se u jednom udžbeniku našli različiti pogledi. Potpuni presedan, ne verujem da će je igde dobro prihvatiti, mada bi trebalo.O tome je bila neka sitna vest kod nas, potpuno marginalno propraćena. Ne mogu da izguglam trenutno ...

Share this post


Link to post
nesha taxista

Sećam se da je jedan korisnik iz Hrvatske nešto pisao o tome, videću s njim.

Share this post


Link to post
mioba

verovatno se misli na četiri istorijske čitanke

Veliki projekat o nastavi moderne istorije na kome je radilo 60 istoričara iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, pretočen u četiri istorijske čitanke, na nov način govori o najbolnijim balkanskim temama: Osmanskom carstvu, nacijama i državama u jugistočnoj Evropi, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu... klik za više
nije to tako nov projekat, kod nas na vreme zaustavljen gromkim usklikom by radoš ljušićedit, preciznije, nije zaustavljen - knjige su napisane, samo je min.prosvete povuklo svoju podršku (pošto se u međuvremenu drastično promenila administracija) Edited by mioba

Share this post


Link to post
Kelt
verovatno se misli na četiri istorijske čitankenije to tako nov projekat, kod nas na vreme zaustavljen gromkim usklikom by radoš ljušić
e, jeste. To je to.U decembru bi u Varšavi trebalo da se nastavi priča o ovome, ali se tiče EU istorije. A za Ljušića nemam komentar. Edited by Kelt

Share this post


Link to post
Yossarian

živimo u vreme jednog masovnog bacanja prašine u oči, koje je počelo krajem osamdesetih.Istorija koju sam pre tog perioda učio u školi u potpunosti se slaže sa onim što sam potražio u engleskim i holandskim knjigama koje sam o tom razdoblju potražio. Verzija u tim knjigama je uglavnom da su partizani oslobodili deo teritorije gerilskom borbom, a severni deo od sremskog fronta pa nadalje, zajedno sa Rusima. Kada su buduće ratne političke garniture u Srbiji i Hrvatskoj počele da se penju na vlast, tamo krajem osamdesetih, oslonile su se na podršku po svetu razbežanih ustaša, četnika i ekipe (uglavnom zbog $$$ donacija) i ovo je posledica. Poptpuna rehabilitacija i nova alternativna istorija u kojoj su gubitnici postali dobitnici ili im je učinjena nepravda.Druga stvar je pokušaj uticanja na mentalitet. Srbi su 200 godina saveznike videli u Francuskoj, Britaniji i SAD. Te zemlje su nam pomogle (a i mi njima) i u sticanju nezavisnosti, i u balkanskim a i u I i II svetskom ratu. Kada su se usprotivile Miloševićevim avanturama, trebalo je smanjiti kolebanje koje je to izazivalo u narodu i stvoriti teoriju po kojima su nas te zemlje uvek potajno mrzele: Tada njihovo suprotstavljanje Miloševiću nema nikakvu racionalnu osnovu, nikakvog razloga, već eto oni sve te gluposti zbog "mržnje". Onda slede i priče o tome kako smo i u prvom i u drugom svetskom ratu zapravo bili žrtve "navlakuše" koju su nam smestili Britanci, Francuzi i ekipa... naravno, ničim neizazvani, već zato što nas "toliko mrze da prosto više ni ne znaju šta da nam rade". To je neka istočnoevropska bolest, eno i u Baltičkim zemljama nešto koketiraju sa svojim fašistima.U zapadnoj evropi zasada nikome ne pada napamet da rehabilituje svoje kvislinge ni da preslavi da slavi dan oslobošenja, dan pobede nad fašizmom, polaže vence žrtvama i odaj počasti još živim veteranima.Mi 2005 nismo znali koga da šaljemo u Moskvu na veliku svetsku proslavu oslobođenja od fašizma, a samozvani veliki rusofili hladno menjaju imena ulicama koje su nosile ime velikih ruskih vojskovođa. Mora da se Rusi jako obraduju kad to čuju.

Share this post


Link to post
Kelt
Mi 2005 nismo znali koga da šaljemo u Moskvu na veliku svetsku proslavu oslobođenja od fašizma, a samozvani veliki rusofili hladno menjaju imena ulicama koje su nosile ime velikih ruskih vojskovođa. Mora da se Rusi jako obraduju kad to čuju.
2005. niko nije došao na godišnjicu oslobođenja Buhenvalda, a bilo je i srpskih interniraca i naše zastave, samo su falili zvaničnici. Premijer Poljske i mnogidrugi su došli.

Share this post


Link to post
Pontijak
Pre par dana je izašao novi udžbenik u Hrvatskoj sa potpuno drugačijim konceptom nego dosadašnji. Pisan je timski, istoričari, sociolozi, ... ali je tim bio i internacionalno sastavljen. Udžbenik više nema jedinstven prikaz iz vizure neke zemlje posebno, već su se u jednom udžbeniku našli različiti pogledi. Potpuni presedan, ne verujem da će je igde dobro prihvatiti, mada bi trebalo.O tome je bila neka sitna vest kod nas, potpuno marginalno propraćena. Ne mogu da izguglam trenutno ...
pa naravno da je bila sitna vest ali tek da napisem da su takvi udzbenici napisani i u Srbiji, napisane su i istorijske citanke u istom kljucu. postoji mala sitnica da je drug Ljusic sve ucinio da ti udzbenici ostanu u magacinu Zavoda za izdavanje udzbenika i da ne dodju do djaka da nam se ne kvari omladina sa drugacijim konceptima. ako te vise interesuje o ovome obrati paznu na Dubravku Stojanovic recimo, ona je bila deo tog internacionalnog tima istoricara koji su radili na tim udzbenicima za, hajd' da tako kazem, Jugoistocni Balkan (smorila me ona formulacija "prostori bivse Jugoslavije" jer je suvise uska)edit:ja sam stoka lenja koja nece da procita prethodne postove nego otpisujem a mioba vec sve lepo napisala, neka ovo ostane kao moj blam nepazljivog pracenja topika :D Edited by Pontijak

Share this post


Link to post
kgmr

ne znam gde je sad radoje kad nam treba. u didaktici istorije postoje neke pravilnosti (ne znam cime uslovljenje, ali uklopive sa razvojnopsiholoskim aspektom), a to je da politicka istorija, vojna istorija (strategije i taktike) i antropoloska (kulturoloska) istorija imaju svoj redosled ucenja u obrazovnom sistemu. dakle, ova poseldnja, koja nam opisuje kako su ljudi ziveli tada, trebalo bi da predstavlja temelj istorijskog obrazovanja, a i jedino je sto mladji uzrast moze adekvatno da isprati kognitivnim aparatom. u takve kosture znanja treba umetati vojne i politicke cinjenice prilagodjene uzrastu. da bi se jasno razumelo sta je anektiranje teritorije, u kakvoj je vezi sa promenom drzavnog uredjenja tamo negde daleko, i sto sve to ima veze sa izdajom izvesnog ministra, potrebno je veliko znanje, drzanje mnogih cinjenica u glavi, sposobnosti apstrahovanja razlicitih aspekata situacije, diskriminisanja po bitnosti i uocavanja glavnih faktora. sve to dete nema sanse (vecina) da shvati pre nivoa formalnih operacija.kod nas je potpuno obrnuto i deca se, cim istorija belezi prvog vojskovodju, odmah bacaju na strategiju i politiku, i po jedna (obicno poslednja, i cesto neobradjena) lekcija o kulturi i nacinu zivota u to vreme. potpuno suludo, neefikasno i paradoskalno. tako npr. u petnici (u kojoj sva deca uce napredne stvari iz predmeta koje rade) mali istoricari rade tu kulturolosku istoriju, mada bi trebalo to da rade u skoli, a da se u petnici bave strategijom, npr.

Edited by kingmaker

Share this post


Link to post
Kelt
kod nas je potpuno obrnuto i deca se, cim istorija belezi prvog vojskovodju, odmah bacaju na strategiju i politiku, i po jedna (obicno poslednja, i cesto neobradjena) lekcija o kulturi i nacinu zivota u to vreme. potpuno suludo, neefikasno i paradoskalno. tako npr. u petnici (u kojoj sva deca uce napredne stvari iz predmeta koje rade) mali istoricari rade tu kulturolosku istoriju, mada bi trebalo to da rade u skoli, a da se u petnici bave strategijom, npr.
potpuno se slažem. A da i ne govorimo o činjenici što masa istoričara smatra da je bitnije da nabubaju datume, nego da npr navedu šta se paralelno dešavalo u svetu u to doba.Ili što se istorija prirodnih nauka uopšte ne izučava, ni na fakultetima.

Share this post


Link to post
notenoughreasonsforclaire
verovatno se misli na četiri istorijske čitankenije to tako nov projekat, kod nas na vreme zaustavljen gromkim usklikom by radoš ljušićedit, preciznije, nije zaustavljen - knjige su napisane, samo je min.prosvete povuklo svoju podršku (pošto se u međuvremenu drastično promenila administracija)
Ovde možete sami steći uvid u famozne knjige zbog kojih je onomad Radoš Ljušić dizao toliku paniku sprečivši da se iste pojave u nastavi...+još dva teksta o istima...

Share this post


Link to post
Kelt

ok, to što mi se Ljušić ne svidja ni kao čovek ni kao profesionalac ne znači da ne može da uputi i razumnu kritiku pored šizoidnih, koje su mu češće.Na mestu stoji primedba što nije pomenut Jasenovac, ali u knjizi koju je Ljušić odobrio su nemački logori pomenuti u jednoj (1) rečenici, bez navođenja Aušvica, Majdaneka, Buhenvalda, ... što je isto stvar od tolikog značaja da je potpuno bespredmetno uopšte komentarisati.Poenta priče je da zamerke na obe strane mogu da se upućuju stalno, ali ono što je bitno jeste da se perspektiva polako menja, niko nije ni mislio da će odjednom sve to ispasti kako valja. I mnoge druge zemlje osim Srbije imaju problema sa prihvatanjem ovakvih knjiga.Najlepši primer (zlo)upotrebe udžbenika mi je bila istorija iz druge godine, kada se obrađuje Osmansko carstvo. Na kraju lekcije stoji slika Starog Mosta u Mostaru, neka užasna rezolucija, a ispod piše "srušili ga hrvatski separatisti".

Edited by Kelt

Share this post


Link to post
vinska musica

Iz danasnje stampe Kurir ? Kustos muzeja iz Kragujevca Staniša Brkić objavio knjigu o žrtvama streljanja u Kragujevcu.. Navodi da je streljano 2.796 gradjana... ?U knjizi sam, umesto mitskog broja od 7000 streljanih rodoljuba, dao imena svih žrtava...?. Politika ? Text ?Nova saznanja o Jasenovcu? ? intervju Antuna Miletića, istoričara, dugogodišnjeg načelnika Arhiva oružanih snaga SFRJ, autora 20 knjiga. ?I posle 62 godine ne zna se tačan broj ubijeih u Jasenovcu... Procene o broju stradalih idu od 20.000 do 1.400.000. Najčešće je pominjana procena o 600.000-700.000 žrtava. Tokom 30 godina rada, ja sam uspeo da utvrdim imena i prezimena više od 80.000 ubijenih..?.

Share this post


Link to post
olivapopajevic

Juče je bio 20. oktobar, dan kada 1944. godine je pri oslobađanju Beograda poginulo 3000 partizana. Da li je moguće da je to postao tako nevažan datum, da ga niko više ne primećuje? Da li je bilo neophodno da se promeni ime ulice Generala ždanova? Samo zato što ove činjenice povezujemo sa komunizmom?Ne znam, meni je to baš gorko...

Share this post


Link to post
nesha taxista

I meni. Idemo iz jedne krajnjosti u drugu. Nego, kad već pričamo o žrtvama, da vidimo ukupne brojke. Godinama se ovde baratalo podatkom od 1.700.000. To međutim zapravo nije broj poginulih, nego ukupan demografski gubitak. Poginulo je nešto preko milion ljudi ukupno. Kako je došlo do razlike, neka objašnjenja demografa imate ovde.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×