Španija i Katalonija

[Bojan]

To nisu mali troškovi i nisu uračunati. Gledajući samo ekonomiju, Kataloniji će biti mnogo gore van EU i što je još gore, to stanje će moći da se veoma postepeno popravlja tokom dugog niza godina. Uzmi npr. potrebu za stručnim osobljem koje vrši pregovore o trgovinskim ugovorima. EU ima oko 600 pregovarača, UK ima možda 2-3% te sume a mora da sklopi ugovore koji zamenjuju postojeće koje uživa kao članica samo da bi bila na pozitivnoj nuli. Za stvaranje takvih ljudi je potrebno vreme a privredi su potrebni juče. Valjda samo Mauritanija trguje po vanila WTO pravilima, svi ostali imaju bar neki trgovinski ugovor. 

 

Ne mora uopšte da bude ekonomskog rata. Sama činjenica da je za dupliranje EU institucija na nacionalnom nivou potrebno vreme će loše uticati na privredu. Kao što najavljuju kilometre kombija u južnoj Engleskoj u slučaju da ne bude dogovora tako ih može biti i na eventualnim budućim graničnim prelazima. Sve kompanije podizvođači/komponentaši koje su deo nekog većeg lanca proizvodnje (SEAT npr. ) će se ili preseliti u druge delove EU ili propasti jer neće biti u stanju da učestvuju u lancu proizvodnje sa tarifama i carinskim pregledima svaki put kada deo neke većeg proizvoda prelazi granicu. Sa uslugama je lakše ali usluge po pravilu nisu deo trgovinskih ugovora, tj. ti ugovori pokrivaju samo robu.

 

 

Ne znam zaista koji su to troškovi. Ali sva potrošnja države mora biti predviđena budžetom, a prihodi se uglavnom generišu od privrednih aktivnosti pa se odatle vrše transferi i za EU budžet. Opet, kažem, ne znam, jesu li to neke agencije, komore, administracija? Koliko bi to imalo udela u budžetu - 1%? Više? Oko štete po ekonomiju se slažem. Samo koliko bi Španija pretrpela štete? Ostala bi bez 21% budžetskih prihoda, što je jako puno u odnosu na kilav budžet kakav imaju. Naravno, pametni ljudi uvek u takvoj situaciji sednu pa se dogovore. Ali, eto postoji i taj bitan momenat da čisto ekonomski interesi nisu uvek ono najbitnije što pokreće ljude.

 

 

 

Nema ništa od ideje o više brzina. To izroni s vremena na vreme i podjednako brzo potone.

 

EU može da se umeša samo ako se obe strane slože, kao u Severnoj Irskoj. Potrebna je amnestija ali i uzdržavanje od jednokratnih poteza. Katalonija ne može da dobije to što hoće, da izađe iz Španije i ostane u EU. Kada se ljudima objasni da to nije opcija onda može da se sedne i priča o opcijama koje su makar u teoriji ostvarive.

 

 

 

Što se tiče Evrope u više brzina to su skoro promovisali lideri najvećih EU zemalja (Nemačka, Francuska, Italija i Španija). Ideja je od ranije poznata kao core-europa. Čitao sam nešto o tome, ali zaboravio sam ko bi još u to ulazio. Predviđa se federalizacija na tom nivou najviše u smislu fiskalne politike.

 

Tačno je da EU formalno može da se umeša samo ako se obe strane slože. Ali sigurno postoje i neki drugi mehanizmi. Oko ovog poslednjeg bolda je zaista bitno ko će i na koji način da im to objasni. Sigurno im se to ne može objasniti tako što se udara na njihov integritet.

[Bojan]

medjunarodni ugled zavisi i od javnog mnjenja u drugim drzavama koje moze imati uticaj na "temperaturu" odnosa stranih vlada prema spaniji. ako se nemackim gradjanima ne svidjaju slike koje dolaze iz spanije, to automatski narusava spoljni ugled drzave, istina ne mnogo, ali efekat moze da se akumulira. zamisli kako je opao ugled amerike zbog nepopularnosti trampa u recimo eu zemljama. da je tramp blago reganoliki harizmaticni populista sa relativno povoljnim odjekom na kontinentu, makar bio slicno uzasan sam po sebi, temperatura odnosa bi bila drugacija

+1

To bi bio i moj odgovor na pitanje koje je postavio assignment.

 

Taj ugled ne utiče uvek na real politiku. Ali, naravno svaka demokratska zemlja vodi računa o javnom mnenju kada preduzima određene korake. Nekada su odluke uslovljene nužnostima real politike. Sa Turskom se sarađuje zbog nužnosti, ali joj se nekad neće izaći u susret zbog loše reputacije. Takođe, takva loša reputacija je u budućnosti može dosta koštati.

 

Kakav ugled može imati španski sud koji traži izručenje svojih državljana, izabranih predstavnika u parlamentu, kada pre 3 godine nisu pozitivno odgovorili na zahtev Argentine da im izruči ljude koji su optuženi za zatvaranje i mučenje. Zašto su se oglasili belgijski političari i zvaničnici u kritičkom tonu. Između ostalog i zato što javno mnenje ne gleda blagonaklono na poteze Španije.

 

Ima gore i izjava Daniela Hanana, britanskog konzervativca, u okviru BBC Question Time, gde govori da je ovakvo hapšenje u Britaniji nezamislivo i da je to preneo i kolegama iz PP sa kojima ima kontakte. I da je stav Španaca iz PP da Katalonija treba da se hispanizuje takođe nezamisliv u Britaniji.

[Bojan]

Što im članice EU ne izruče te "pobunjenike"?

Da li ih podržavaju, ili misle da isti neće dobiti fer i pravično sudjenje u jednoj demokratskoj zemlji, takođe članici EU?

 

Ovo što sam prethodno napisao - problematično im je da se uz navedene optužbe hapse izabrani članovi parlamenta i vlade. Za izručenje bi trebalo da je stvar jasna, ali opet ovakav slučaj se ipak može uzeti kao nešto specifično.

[Bojan]

Evo, recimo kako Ustavni sud Španije stiče reputaciju kod svojih građana.

 

Prošle godine, negde u ovo vreme, ovaj sud je poništio odluku katalonskog parlamenta iz 2010. godine kojom se u Kataloniji zabranjuje korida. Slučaj je naravno podgrejao političke tenzije. Gradonačelnica Barselone je izjavila da se bez obzira na ovu odluku u gradu neće održati nijedna korida.

 

Čitava stvar je i dodatno opterećena činjenicom da su Kanari ovakvu odluku doneli još 1991. godine, ali da tu odluku sud nije poništio.

 

Ima i dobar osvrt Colma Toibina, u Gardianu iz 2010, na odluku katalonskog parlamenta da zabrani koridu u Kataloniji.

 

Bullfighting ban is sweet revenge for Catalonia

Edited November 9, 2017 by Bojan

[hazard]

 I da je stav Španaca iz PP da Katalonija treba da se hispanizuje takođe nezamisliv u Britaniji.

 

S druge strane, katalonski jezik je daleko ,,zdraviji" u Španiji nego irski, velški, ili škotski (obe varijante) u Britaniji, i u moderno doba postao je priznat i institucionalizovan pre nego li ovi drugi jezici u UK. Npr. Scots (germanski škotski), koji bi bio najbliži pandan katalonskom u UK, nema ni izbliza status u Škotskoj kakav katalonski ima u Kataloniji. Da ne spominjemo susednu Irsku koja govori engleski zbog...politika anglicizacije iz prošlosti. Hoću reći, lako je trtljati kad nemaš istu situaciju. To je kao kada ti Francuzi i Nemci drve o neophodnosti zaštite manjina, a oni su svoje manjine odavno asimilovali.

[Bojan]

S druge strane, katalonski jezik je daleko ,,zdraviji" u Španiji nego irski, velški, ili škotski (obe varijante) u Britaniji, i u moderno doba postao je priznat i institucionalizovan pre nego li ovi drugi jezici u UK. Npr. Scots (germanski škotski), koji bi bio najbliži pandan katalonskom u UK, nema ni izbliza status u Škotskoj kakav katalonski ima u Kataloniji. Da ne spominjemo susednu Irsku koja govori engleski zbog...politika anglicizacije iz prošlosti. Hoću reći, lako je trtljati kad nemaš istu situaciju. To je kao kada ti Francuzi i Nemci drve o neophodnosti zaštite manjina, a oni su svoje manjine odavno asimilovali.

Jeste tačno.

 

Hanana sam više naveo u kontekstu kako britanski konzervativac koji tvrdi da ima bliske odnose sa španskim konzervativcima gleda na poteze španske konzervativne vlasti. Sad možda misli tako, a možda je hteo da se dopadne publici. Škot iz publike je postavio pitanje "da li Španija može da se smatra fašističkom".

[Tribun_Populi]

Jeste tačno.

 

Hanana sam više naveo u kontekstu kako britanski konzervativac koji tvrdi da ima bliske odnose sa španskim konzervativcima gleda na poteze španske konzervativne vlasti. Sad možda misli tako, a možda je hteo da se dopadne publici. Škot iz publike je postavio pitanje "da li Španija može da se smatra fašističkom".

 

:D

 

Devoluciju u UK i autonomiju za Škotsku i Vels su sproveli Bler i laburisti 1996. godine.

Tačerka i konze su to uporno izbegavali, za njih je u tom smislu i najkonzervativnija španska vlast miljama ispred. Ovo je ona priča o gloginjama i spolovilu.

[Bojan]

Britanskog konzervativca Hanana sam pomenuo više u kontekstu priče o ugledu.

 

I ova teza da Katalonci nisu asimilirani jer su imali dovoljno prava ili nisu dovoljno bili pod pritiskom je naprosto netačna.

 

Španija je u XX vek zagazila sa zaostalim feudalnim odnosima. Tanak sloj okoštale oligarhijske strukture sačinjen od aristokratije, vojske i sveštenstva vodio je državu u dobrom delu istog veka. Većinu je sačinjavala sirotinja - uglavnom seljaci.

 

Katalonija je uspela u jednom periodu da razvije jedan srednji sloj koji su uglavnom činili preduzetnici i taj srednji sloj je predstavljao širu bazu za očuvanje identiteta.

 

Ono što je zanimljivo mogu navesti jedan tekst od juče iz Guardiana koji ide u prilog ovoj tezi, iako su autori, savetnici Ciudadanosa, imali ideju da kompromituju Katalonski pokret za nezavisnost.

 

 

 

Catalan nationalism isn’t the progressive cause you might think

 

...

 

Although regional institutions were suspended from 1938 to 1977, Catalan bourgeois elites have displayed remarkable survival instincts, entering into alliances with the forces of the Spanish right whenever they deemed it necessary to maintain order. Catalan conservative nationalists have ruled the region for more than three decades in the democratic period. These same nationalists have voted in favour of about half of the national budgets during this period. If changes are to be made in Spain’s federal structure, they shouldn’t be based upon the false assumption that Catalonia has had no role in national politics.

 

It is worth reminding ourselves of which Catalans have had a role in Spanish politics. It has been, overwhelmingly, the Catalan elites, which brings us to another important detail: Catalan nationalism is neither inclusive nor progressive. Catalonia is inhabited by two cultural communities, each representing about half the population. But in terms of income, social status and influence the difference is stark. The Spanish-speaking population, immigrants or descendants of economic migrants who arrived in the 20th century, is, on average, less wealthy, less educated and less politically mobilised.

 

...

 

Guardian - November 8 2017

 

Aurora Nacarino-Brabo and Jorge San Miguel Lobeto are political scientists, serving as advisers to the Ciudadanos party in the Spanish parliament

 

 

 

[Tribun_Populi]

I ova teza da Katalonci nisu asimilirani jer su imali dovoljno prava ili nisu dovoljno bili pod pritiskom je naprosto netačna.

Ouvaj, nije. Mera za poređenje su bili Irci i Škoti. Once again, Škotska je autonomiju dobila 1996; Katalonija 1978. a pre toga ju je imala i u doba republike kratko. Dakle institucije i škole na svom jeziku. Činjenica da su formirali građanski sloj koji je bio nosilac kulture, jezika i razvoja je fina stvar za njih, samo što opismenjavanje nije stvar 10% koji čine buržoaz-elitu već institucionalizovane akcije kroz masovno školovanje.

 

Imali su i Škoti i Irci buržoaziju, ali nisu imali škole na svom jeziku, you know what I mean.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

[Bojan]

Ouvaj, nije. Mera za poređenje su bili Irci i Škoti. Once again, Škotska je autonomiju dobila 1996; Katalonija 1978. a pre toga ju je imala i u doba republike kratko. Dakle institucije i škole na svom jeziku. Činjenica da su formirali građanski sloj koji je bio nosilac kulture, jezika i razvoja je fina stvar za njih, samo što opismenjavanje nije stvar 10% koji čine buržoaz-elitu već institucionalizovane akcije kroz masovno školovanje.

 

Imali su i Škoti i Irci buržoaziju, ali nisu imali škole na svom jeziku, you know what I mean.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

Nismo se razumeli možda.

 

Nebitno je kada je ko dobio autonomiju. I Katalonski je bio zabranjen za vreme Franka pa eto ga opet živ.

 

Katalonska krupna buržoazija je sigurno i sarađivala sa španskim oligarsima, ali srednji sloj je ipak malo više od 10% i to je ono što kreira društvene obrasce.

 

Britanija je znala da nađe saglasnost oko jezika. Znala je i da proceni protivrečnosti i kako da ih prevaziđe. Upravo zato što je imala modernu državu.

[Tribun_Populi]

Pa u doba o kome govoriš nije bilo srednjeg sloja u današnjem smislu reči, to je proizvod post-New deala. Ne verujem da je igde po južnoj Evropi građanija dobacivala više od četvrtine, a Španci su u to doba bili sirot'nja raja, negde egal sa KSHS. U tom smislu, tek je institucionalni okvir tj. autonomija (i svoje škole) mogla biti ta koja je mogla očuvati posebnost, kulturu i jezik. Kažem, Katalonci su je imali još početkom prošlog veka, pa je izgubili pa opet dobili u drugoj polovini. Škoti pak uz svo englesko političko umeće tako nešto dobili na kraju XX stoleća, iako je politički pokret koji je to tražio bio sve vreme poprilično živahan. Nadam se da se sad razumemo bolje.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

[hazard]

to je taj progresivni levičarski antikapitalistički separatizam

 

 

Catalan nationalism has featured clear appeals to ethnicity, and any reader can search on the internet for dog-whistle or outright supremacist statements. Common messages have included “Spain steals from us”, “Subsidised Spain lives off productive Catalonia”, or posters showing ragged kids from southern Spain living off the taxes paid by the Catalan middle class.

[bigvlada]

Ti zapadnjački separatisti najčešće u tom ,,da se jebu a da im ne uđe" fazonu. Tako Salmond priča tokom referenduma kako će Škotska nastaviti da koristi funtu kao svoju valutu (i ako mu iz Vestminstera i BoE poručuju: ne i ne), a kvebečki separatisti trabunjaju nejasno o nekakvoj "sovereignty-association" (mi da se odvojimo i budemo nezavisni politički ali da i dalje budemo u monetarnoj i ekonomskoj uniji s ostatkom Kanade). A u tom su fazonu jer u principu žive svi u uređenim, dobro-funkcionišećim, bogatim državama i znaju da na čiste emocije (nacionalizam i sl.) ne mogu da motivišu većinu birača, jer će većina ipak da gleda svoj džep i finansijsko i materijalno stanje svoje porodice i da odluči da ne vredi rizikovati u suštini fin život zbog zastava i grbova i himni. Zato se u priču ubacuje i ,,di su naši novci" momenat (dakle udarac na taj finansijski aspekt: ,,oni" vas pljačkaju i bili bi bogatiji da smo samostalni) i ,,biće sve super, biće sve ok, mi ćemo se otcepiti a bivša matična država će biti super kul prema nama" momenat.

 

A kada se ispostavi da ovo drugo neće da može, praktični efekti toga se ignorišu i samo se trtlja o, recimo, zlom Madridu koji hoće da muči Katalonce. E sad, možda su Španci drkadžije, ali kao što kažeš to je nešto s čim mora da se računa, i da se objasni biračima, OK, ovo je najgori scenario i u tom slučaju biće XYZ. No to se naravno izbegava.

 

 

Ma cela priča je suluda. Jedina pozitivna stvar je u tome što mi se čini da je Kataloncima jasno da će najebati van EU dok se deo Engleza i dalje tripuje da će sve biti ok. 

 

Evropa u više brzina faktički već postoji jer imaš države koje su u evrozoni i one koje nisu, države koje su u šengenu i one koje nisu. Sada, većina tih što nisu imaju zakonsku obavezu da se pridruže (,,nove" istočnoevropske članice) ali imaš i države koje su jednostavno sebe izuzele iz tih procesa trajno (npr. Danska iz evra). Tako da zavisi šta se misli o Evropi u više brzina, mene ne bi čudilo da sada neke članice bliže sarađuju u vojnom domenu, dok će neke druge članice ostati izvan toga.

 

Misli se pre svega na dalju političku integraciju i strah istočnoevropskih zemalja da će opet biti građani drugog reda na kontinentu. Zajedničku vojsku će biti lakše progurati. 

 

 

Ne znam zaista koji su to troškovi. Ali sva potrošnja države mora biti predviđena budžetom, a prihodi se uglavnom generišu od privrednih aktivnosti pa se odatle vrše transferi i za EU budžet. Opet, kažem, ne znam, jesu li to neke agencije, komore, administracija? Koliko bi to imalo udela u budžetu - 1%? Više? Oko štete po ekonomiju se slažem. Samo koliko bi Španija pretrpela štete? Ostala bi bez 21% budžetskih prihoda, što je jako puno u odnosu na kilav budžet kakav imaju. Naravno, pametni ljudi uvek u takvoj situaciji sednu pa se dogovore. Ali, eto postoji i taj bitan momenat da čisto ekonomski interesi nisu uvek ono najbitnije što pokreće ljude.

 

 

 

 

Što se tiče Evrope u više brzina to su skoro promovisali lideri najvećih EU zemalja (Nemačka, Francuska, Italija i Španija). Ideja je od ranije poznata kao core-europa. Čitao sam nešto o tome, ali zaboravio sam ko bi još u to ulazio. Predviđa se federalizacija na tom nivou najviše u smislu fiskalne politike.

 

Tačno je da EU formalno može da se umeša samo ako se obe strane slože. Ali sigurno postoje i neki drugi mehanizmi. Oko ovog poslednjeg bolda je zaista bitno ko će i na koji način da im to objasni. Sigurno im se to ne može objasniti tako što se udara na njihov integritet.

 

 

Vidi, taj prikaz je baziran na pretpostavci da Katalonija izađe iz Španije i postane nova članica EU. Zamisli da ti ja objašnjavam koliko je fantastičan projekat gradnje naseobine između Zemlje i Meseca, kako će se obavaljati poljoprivreda i stočarstvo, kako će funkcionisati javni transport i komunalne usluge, koji će biti oblik stanova i kako će ta privreda da funkcioniše prodajući električnu energiju matičnoj planeti. Problem sa tim planom od pre četrdesetak godina je što je uzeo za premisu kao zdravo za gotovo da će biti normalno da bude 100+ letova Šatla godišnje (maksimum je bio 7 ili 8). Cela konstrukcija se ruši usled loših početnih parametara. 

 

Taj scenario je nemoguć. Dva scenarija koja jesu moguća su Status Quo i nezavisna Katalonija van EU. 

 

 

Uzmimo scenario da Katalonija postane nezavisna država. Granica sa Španijom če biti spoljne granice EU. Katalonske banke neće imati pristup EU tržištu, aviokompanije takođe. Svaki proizvod će morati da prođe carinu i testiranje svaki put kada kontigent neke robe žele da izvezu u EU čime su u startu hendikepirani u odnosu na kompanije unutar tržišta. 

 

Gube se povlastice svih trgovinskih ugovora koje je EU sklopila do sada. Katalonija mora da obuči osoblje i ispregovara sopstvene ugovore pri čemu će njena ekonomska snaga u tim pregovorima biti mnogo manja od pregovaračke snage EU. Čak i da EU bude voljna da da Kataloniji njen deo kvota u različitim ugovorima to druge strane u tim ugovorima neće prihvatiti (što je takođe probano sa UK, neuspešno) To će trajati godinama pri čemu će BDP nastaviti da pada. 

 

Prestaje slobodan protok ljudi i kapitala, Uvode se vize što smanjuje broj EU građana koji bi mogli da rade u Kataloniji i obrnuto. 

 

Evo kakve su projekcije LSE-a o uticaju na bankarski sektor u VB

http://www.lse.ac.uk/fmg/dp/discussionPapers/fmgdps/DP762.pdf

 

Gubitak od 10-30% radnih mesta (u slučaju eurkliringa to ide do 90%) i odgovarajući pad prihoda i poreza. 

 

Nemci imaju detaljniju analizu koja pominje i uticaje na nemačku privredu. Ispada da članstvo u uniji  donosi +20% na BDP. 

 

global economic dynamics - Costs and benefits of a United Kingdom exit from the European Union

https://www.bertelsmann-stiftung.de/fileadmin/files/BSt/Publikationen/GrauePublikationen/NW_BREXIT_EN.pdf

 

O agencijama. Opet moram da pominjem Britaniju. Evropska EMA agencija za račun država članica odobrava i vrši monitoring lekova. Nakon bregzita njen posao mora da preuzme britanska UK Medicines Health and Regulatory Agency. Potreban je drastično veči broj ljudi za povećan obim posla. Ako ne bude dogovora o priznavanju lekova to će biti dodatni trošak, plus carinske inspekcije. To je slučaj i sa svakom od valjda četrdesetak EU agencija iz kojih VB izlazi. Bez članstva u npr. Euratom agenciji neće biti moguć izvoz radioaktivnih izotopa za potrebe medicine. Nedostatak Erazmus programa koji pokriva studente, članstvo u European Research Council-u, institucije koje neće moći da učestvuju u programima finansiranja naučnih istraživanja tipa Horizont 2020 će dovesti do toga da strani naučnici promene institucije a lokalne katalonske izgube na značaju jer neće imati pristup EU finansijama niti moći da učestvuju u zajedničkim projektima kao do sada. 

 

Ovo je samo jedna oblast. Koje god da se dohvatiš država će ili morati da mnogo više ulaže kako bi nadoknadila EU finansiranje uz smanjene prihode ili da jednostavno prihvati činjenicu da je smanjenje životnog standarda i privredne aktivnosti na duže staze cena nezavisnosti u ovakvom svetu. Prednosti katalonske privrede će se jednostavno polako topiti dok na kraju više ne bude konkurentna najboljima. 

 

 

 

Rekao sam Hazardu gore, to jednostavno ne bi prošlo u istočnoj a verovatno ni u južnoj Evropi. Potegnu to svakih par godina pa ga vrate u fioku. 

 

Ljudi koji su političku platformu zasnovali na tome da može da se izađe iz Španije a ostane u EU su ili nekompetentni ili korumpirani, oni su deo problema a ne rešenja. Političke partije nisu zabranjene, mediji takođe, uprava traje par meseci do novih izbora. Predizborna kampanja je dobar način da se ukratko objasni ovo što sam pisao do sada pa se pusti ljudima da odluče šta im je važnije, nezavisnost ili životni standard. 

[Bojan]

Pa u doba o kome govoriš nije bilo srednjeg sloja u današnjem smislu reči, to je proizvod post-New deala. Ne verujem da je igde po južnoj Evropi građanija dobacivala više od četvrtine, a Španci su u to doba bili sirot'nja raja, negde egal sa KSHS. U tom smislu, tek je institucionalni okvir tj. autonomija (i svoje škole) mogla biti ta koja je mogla očuvati posebnost, kulturu i jezik. Kažem, Katalonci su je imali još početkom prošlog veka, pa je izgubili pa opet dobili u drugoj polovini. Škoti pak uz svo englesko političko umeće tako nešto dobili na kraju XX stoleća, iako je politički pokret koji je to tražio bio sve vreme poprilično živahan. Nadam se da se sad razumemo bolje.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

 

Samo pokušavam da izvedem zaključke na osnovu nečega sa čime raspolažem kao činjenicama. Ali možda i oko tih činjenica nismo u saglasnosti pa onda i naš razgovor ide teško.

 

Katalonija konzumira autonomiju od 1979. Pre toga su to bili neki veoma kratki periodi, najčešće u vanrednim okolnostima - od proglašenja republike 1931. do ukidanja autonomije od strane desničarske (CEDA) vlade 1933. i hapšenja i suđenja Kompanjsu; pobedom Narodnog fronta 1936. vraćena autonomija i oslobođen Kompanjs, ali iste godine izbija građanski rat.

 

Izvan ovoga (u okviru poslednjih 100 godina) imamo dve diktature - Primo de Rivera i Franco - kada, ne samo da nije postojala autonomija, već je Katalonija bila izložena represiji.

 

U tom kontekstu se i nameće zaključak da je katalonski srednji sloj (možemo to zvati i sitna buržoazija), formiran usled industrijalizacije, u kontrastu sa okoštalom španskom oligarhijom, aristokratije i veleposednika, uspeo da u Kataloniji očuva jedan kulturni obrazac koji je sadržavao jezik i identitet.

 

 

 

Početkom XX veka od 11 miliona Španaca, koji čine aktivno stanovništvo, ima osam miliona siromašnih čiji rad zadovoljava najnužnije potrebe: milion sitnih zanatlija, 2-3 miliona seljačkih radnika, 2-3 miliona radnika u industriji i rudnicima, dva miliona napoličara ili sasvim sitnih zemljoposednika. Između ove mase i miliona privilegovanih koje Rasaseir naziva "parazitima" - činovnicima, sveštenicima, vojnicima, intelektualcima, krupnim zemljoposednicima i krupnom buržoazijom - smešta se manje od 2 miliona pripadnika srednjih klasa od kojih su polovina imućni seljaci, a polovina sitnoburžoasko stanovništvo koncentrisano u najrazvijenijim centrima: Barseloni, Valensiji, Bilbaou, Santanderu...

 

Henri Rabasseire - Espagne, creuset politique

 

 

 

Kada poredimo ovu situaciju sa Škotskom zanima me kada se taj Scottish-Gaelic govorio u Glasgovu?

[hazard]

Kada poredimo ovu situaciju sa Škotskom zanima me kada se taj Scottish-Gaelic govorio u Glasgovu?

 

Scottish Gaelic jako davno ili možda i nikad, ali se govorio (i govori se i dalje) Scots koji je neki najblaži pandan katalonskom, tj. on je otprilike u odnosu na engleski ono što je katalonski u odnosu na španski (kastiljanski)