rodna ravnopravnost

[fonTelefon]

Zbog gagorderkine opsednutosti internetom raspravljate o krajnje bezveznom tekstu sa jadnim idejama, a pored njega u stampanom izdanju nalazi se zilion puta bolji i vrlo slikovit igora simica o poraznom unistavanju srbije od strane demokrata gde su sad mrka i velja feudalni gospodari i odlicna argumentovan tekst u medju nama protiv novog ministra kulture od strane prof dr velimira abramovica, a ne ono dzibersko pominjnje poslasticarske delatnosti. na jednoj strani jadno sirenje ideologije i kulturtregerske frazeologije koja davi sve zivotno, a oko toga tekstovi koji to sahranjuju. Glodur sigurno nije svestan sta mu je promaklo.

[Turnbull]

cemu gorcina, vidis smajlija, ugasila sam se u 11 (zenski dan je uvek kratak -_-) ...ne znaci da necu da citam, svasta, pa ja pokrenula temu i trazila da me neko razuveri.

Ma nemoj bre da čitaš, šta će ti to, kome uopšte trebaju humanističke nauke kad Stiven Pinker i ekipa sve mogu da objasne nekom evolucionističkom pričicom. Zašto danas ima manje žena u parlamentu? Pa zato što u Pleistocenu žene sa političkim ambicijama nisu imale kad da održavaju vatru, pa su im deca umirala od hladnoće. Čiča-miča i gotova priča.

[kim_philby]

Zbog gagorderkine opsednutosti internetom raspravljate o krajnje bezveznom tekstu sa jadnim idejama, a pored njega u stampanom izdanju nalazi se zilion puta bolji i vrlo slikovit igora simica o poraznom unistavanju srbije od strane demokrata gde su sad mrka i velja feudalni gospodari i odlicna argumentovan tekst u medju nama protiv novog ministra kulture od strane prof dr velimira abramovica, a ne ono dzibersko pominjnje poslasticarske delatnosti. na jednoj strani jadno sirenje ideologije i kulturtregerske frazeologije koja davi sve zivotno, a oko toga tekstovi koji to sahranjuju. Glodur sigurno nije svestan sta mu je promaklo.

daj linak na velju. ne mogu da nadjem.

[fonTelefon]

Ma nemoj bre da čitaš, šta će ti to, kome uopšte trebaju humanističke nauke kad Stiven Pinker i ekipa sve mogu da objasne nekom evolucionističkom pričicom. Zašto danas ima manje žena u parlamentu? Pa zato što u Pleistocenu žene sa političkim ambicijama nisu imale kad da održavaju vatru, pa su im deca umirala od hladnoće. Čiča-miča i gotova priča.

Pre ce biti da zene imaju ugradjen mehanizam za izbegavanje direktnog sukobljavanje. Pre ce nagovoriti svog skrbnika da to obavi za njih. Edited July 31, 2012 by fonTelefon

[kim_philby]

Pre ce biti da zene imaju ugradjen mehanizam za izbegavanje direktnog sukobljavanje. Pre ce nagovoriti svog skrbnika da to obavi za njih.

znao sam da si izmislio to za velju.

[MayDay]

pa daj nam link fontelefone, ili barem koje su novine u pitanju.

[Turnbull]

Kaže vam bre čovek - štampano izdanje Politike. MayDay - nemoj da nas huškaš na konflikt, kao što žene inače rade!

[kim_philby]

pa daj nam link fontelefone, ili barem koje su novine u pitanju.

ma politika. vidis da pominje medju nama. samo ne znam da li medju nama opstaje na online izdanju kada kazem novine.

[kim_philby]

mislim steta prijao bi mi cup of velja otprilike bas sada.

[MayDay]

@ Syme:) stvarno sam budala.a za ovo drugo...bezi tamo.

Edited July 31, 2012 by MayDay

[Turnbull]

Osećam da je njegov argument protiv prebacivanja muzeja u zgradu Glavne pošte, to što se na tom mestu nalaze podzemne vode, ili nešto slično. Atlantis ultra.

[Turnbull]

@ Syme:) stvarno sam budala.a za ovo drugo...bezi tamo.

ma aludirao sam na ovo:

Pre ce biti da zene imaju ugradjen mehanizam za izbegavanje direktnog sukobljavanje. Pre ce nagovoriti svog skrbnika da to obavi za njih.

:) Edited July 31, 2012 by Syme

[kim_philby]

Osećam da je njegov argument protiv prebacivanja muzeja u zgradu Glavne pošte, to što se na tom mestu nalaze podzemne vode, ili nešto slično. Atlantis ultra.

abramcik mora da je ispizdeo oko tesle i one sumanute ideje da se muzej tesle izmesti u zgradu narodnog muzeja. verovatno veruje da je braca deo neke aum shinrikyo zavere.

[Quince]

Drugim recima, ekonomisti su silent u vezi pravde/nepravde, a to su upravo zbog nemogucnosti agregiranja rpeferencija na taj nacin da niko ne bude povredjen. To jeste poziv na status quo u brutalnom kapitalizmu, ali ne zato sto je status quo bolji ili gori od nekog drugog stanja vec zato sto ne postoji mogucnost da se do drugacijeg ekvlibrijuma stigne a da neko ne zavapi "Nepravda!". To jeste paradoks, i ogranicenje ekonomije kao discipline, ali barem je to ogranicenje vrlo transparentno i jasno definisano.

Preciznije, radi se o socijalnoj pravdi i mislim da je manje nejasno na sta se ona odnosi, a od raznih znacenja i dimenzija koje ona ima, ja pre svega mislim na onu koja se tice jednakih sansi. Kao ideal. Ne postoji u prirodi, ali je kao pravac itekako legitiman jer se manifestuje kao protivteza sveprisutnoj sili reprodukcije nejednakosti kroz generacije (daleko prirodnija pojava, I'd say), u nekakvom Burdjeanskom (se tako kaze u nas?) smislu.U drustvu u kome nemaju svi slicnu startnu poziciju, meritokratija tezi da postane jedan rastegljiv koncept, do izopacenosti (pravac: drustveni Darvinizam). I u mom skromnom vidjenju, neupotrebljiv. Redistribucija je u tom slucaju neophodna kako bi vratila smisao meritokratiji.(Inace, podsetio me tvoj post na na tekst Menkjua u NYT od pre par godina i pricu o ponasanju pojedinaca (posebno onih u gornjem delu skale prihodovanja) u sistemu progresivnog oporezivanja i na njegov zakljucak da je ovakav sistem za njih podsticaj da rade manje, te da budu manje ekonomski produktivni, jer manje dobijaju. U toj situaciji gubi i "raja" jer je usled smanjenje proizvodnje, smanjena i konzumacija. Te zakljucuje da je redistribucija losa stvar. . Al ovo mozda za neki drugi topik :))

Tačno tako. Ali ne moramo da idemo toliko daleko u primerima - evo primera o kome smo pre par dana svi raspravljali- vlasnik igraonice koji izbacuje Rome. Zašto? Zato što se ostali posetioci žale. Neko je pitao - zar ne radi tako protiv svog ekonomskog interesa? Ne radi, radi u korist svog interesa, jer mu je u većem interesu da ne dolazi u konflikt sa većinom. Tu padaju svi libertarijanski recpeti po kojima nam ne trebaju zakoni protiv diskriminacije jerbo će tržišt+self-interest sve da sredi. Ma, cvrc.

Ovaj slucaj sa foruma me je podsetio na Gladvelov clanak iz Njujorkera o tome kako su se pod zastavom meritokratije razvijale elitisticke upisne politike Ajvi lig univerziteta, gde izmedju ostalog kaze:

I once had a conversation with someone who worked for an advertising agency that represented one of the big luxury automobile brands. He said that he was worried that his client’s new lower-priced line was being bought disproportionately by black women. He insisted that he did not mean this in a racist way. It was just a fact, he said. Black women would destroy the brand’s cachet. It was his job to protect his client from the attentions of the socially undesirable.

[Turnbull]

Preciznije, radi se o socijalnoj pravdi i mislim da je manje nejasno na sta se ona odnosi, a od raznih znacenja i dimenzija koje ona ima, ja pre svega mislim na onu koja se tice jednakih sansi. Kao ideal. Ne postoji u prirodi, ali je kao pravac itekako legitiman jer se manifestuje kao protivteza sveprisutnoj sili reprodukcije nejednakosti kroz generacije (daleko prirodnija pojava, I'd say), u nekakvom Burdjeanskom (se tako kaze u nas?) smislu.U drustvu u kome nemaju svi slicnu startnu poziciju, meritokratija tezi da postane jedan rastegljiv koncept, do izopacenosti (pravac: drustveni Darvinizam). I u mom skromnom vidjenju, neupotrebljiv. Redistribucija je u tom slucaju neophodna kako bi vratila smisao meritokratiji.(Inace, podsetio me tvoj post na na tekst Menkjua u NYT od pre par godina i pricu o ponasanju pojedinaca (posebno onih u gornjem delu skale prihodovanja) u sistemu progresivnog oporezivanja i na njegov zakljucak da je ovakav sistem za njih podsticaj da rade manje, te da budu manje ekonomski produktivni, jer manje dobijaju. U toj situaciji gubi i "raja" jer je usled smanjenje proizvodnje, smanjena i konzumacija. Te zakljucuje da je redistribucija losa stvar. . Al ovo mozda za neki drugi topik :))Ovaj slucaj sa foruma me je podsetio na Gladvelov clanak iz Njujorkera o tome kako su se pod zastavom meritokratije razvijale elitisticke upisne politike Ajvi lig univerziteta, gde izmedju ostalog kaze:

To je to. Hvala puno za linkove. Ne znam da li si videla da Chris Hayes ima novu knjigu o meritorkatiji:

But meritocracy goes beyond this in limiting the possibilities of politics. A friend of mine at an Ivy League university teaches business students about John Rawls in a class on politics and leadership. The students are with Rawls when it comes to equality of opportunity. And some of them, especially the liberal ones, are with him on the idea that one doesn’t simply deserve whatever the market determines. But when Rawls gets to the parts about how people don’t deserve their natural talents, and how society should have a veto over their claims to their intelligence, the wheels come off the bus. It is almost impossible to get elite students to understand that there could be other ways of thinking about society than as a hierarchy of talent, with rewards allotted as such. If the point of politics is merely to get the best people into the most important positions, then it is beyond its scope to help those at lower stations, let alone empower them. At most, this kind of thinking leads to a neoliberal politics of pity and charity—of means-tested welfare—and the hope that the children of meritocracy’s losers might get a different roll of the dice.