Jump to content
gagorder

rodna ravnopravnost

Recommended Posts

gagorder
A što se pisma tiče, pošto i sam imam posla sa studentskom rajom, mogu da kažem samo da nema ničeg tipično ženskog u ovom pismu.
ima, kako nema? ne znam za muskog studenta koji se pozvao na to da ima malo dete i trazio preferencijalni tretman. daj pismo!docim, kod studentkinja to je ubedljivo najcesce eksploatisani izgovor i prosto je uvredljivo koliko su sigurne da sam ja, kao zena, duzna da ga uvazim.i bice vrhunac cinizma ako iz toga izvuces zakljucak da je to upravo zato sto su zene diskriminisane :) Edited by gagorder

Share this post


Link to post
Turnbull
o bogo moj, koliko smo se oko ovoga vec raspravljali :)pisem nesto, je l' mogu da pejstujem iz neke prastare rasprave?prvo, moguce je da sam se preostro izrazila. razumem pravno-politicku odnosno drustvenu svrhu PD, ali uz brojne ograde koje se ovde jednostavno ne priznaju. PD je jednokratni pravni instrument, tzv sunset odredba i kao takvu je treba posmatrati. ideja je da se njome nesto postigne i da se ona onda ukine. ja sumnjam u tu njenu moc, odnosno mislim da se pravilnim ulaganjem u ocuvanje nacelne jednakosti svih moze vise postici nego favorizovanjem grupe u uslovima u kojima zapravo i nema vise onih koji su nekada patili pod cizmom represije, vec su tu samo njihovi sledbenici koji zive u uslovima nacelne ravnopravnosti.drugo, ako si za nju, a rec je o izuzetku od opsteg pravila, TI treba da navedes svoje razloge. standardni argumenti koji se navode u prilog PD su ispravljanje proslih nepravdi i ocuvanje raznolikosti ili raznovrsnosti (diversity).americki sudovi ne priznaju kvote, vec tzv. kriticnu masu kada za to postoji compelling interest. mislim da ima previse identiteta koji su istorijski bili nepriznavani, te da bi ispravljanje istorijskih nepravdi urnisalo koncept ravnopravnosti sada i ovde. u svakom slucaju, polozaj zene u srbiji posle 50+ godina samoupravnog socijalizma etc. ne opravdava ovakav drastican zahvat u postojeci set fundamentalnih vrednosti (sto bi rekao filbi ljudsku intervenciju).nelagodno mi je pominjanje pogroma i roze parks u kontekstu teksta zorice mrsevic. ili ne zivimo u istoj srbiji, ti i ja?a od argumenta protiv u raspravama se vrti > ako su oni koji su u proslosti bili obespravljeni mrtvi, pa nema nacina da se prema njima izvrshi nekakva kompenzacija, onda se kao argument navodi da je vishe stete od konstituisanja novog diskriminatornog poretka (makar i iz plemenitih pobuda).takodje, samim pripadnicima nekada marginalizovane grupe nije u interesu da ih drzava, u uslovima ravnopravnosti kakva sada postoji on the face, tretira kao grupu, odnosno kao nosioce identicnog interesa. drugim recima, zena koja bi pobedila na izborima i inace, priznavali joj pol kao prednost ili ne, moze da pati zbog favorizovanja drugih zena ...nisam a priori protiv PD (tu dakle pojasnjavam kad sam pisala o svojim stavovima u odnosu na praslinove, vise karikirajuci njega nego objasnjavajucei sebe - osim u meri u kojoj karikiranje njega objasnjava mene ... :( ), samo nisam sigurna da je primenjiva na tzv. gender issue u srbiji, danas.za razliku od zena, romi jesu sada i ovde u diskriminisani, pa bi mozda rasprava krenula drugim tokom.izvinjavam se sto na sopstvenom topicu zbrzavam, kad zavrsim posla eto mene, ako ostane interesenata.
Okej, neki od razloga nisu loši. Ali evo kontra primedbi, odnosno razloga u korist pozitivne diskriminacije. Prvo, slučaj o kome pričamo - politika - nije tek bilo koje zanimanje, ono se tiče same reprezentativnosti reprezentativne demokratije. U parlamentu, složićemo se, žene zaista jesu u ozbiljnoj manjini i to je ozbiljniji problem nego što su u manjini, recimo, među direktorima firmi. Iako bi svi formalni uslovi za reprezentativnu demokratiju bili na mestu, parlament sastavljen samo od muškaraca, ili samo od Srba, ili samo od katolika, pobuđivao bi legitimnu sumnju u sopstvenu reprezentativnost.Drugo, diskriminacija ne mora da bude samo državna, već može biti, i jeste, i društvena. Ukoliko u društvu postoji snažan pritisak koji onemogućava manjinama da dođu na pozicije moći, onda načelna jednakost pred zakonom prosto nije dovoljna za političku jednakost. Ti si u pravu kada kažeš da je samoupravni socijalizam puno učinio za jednakost žena u Srbiji, ali mi smo u međuvremenu imali i ozbiljan talas retradicionalizacije, što se jasno vidi i po sastavu skupštine, ali po mnogim drugim pokazateljima. Ja nisam fantik PD, i mislim da o njenoj primeni treba odlučivati od slučaja do slučaja, u zavisnosti od očekivanih rezultata, samo zaista ne vidim da se radi o nekakvom "drastičnom zahvatanju u set postojećih vrednosti". Poiztivna diskriminacija je legitimna mera, što ne znači da je uvek korisna.

Share this post


Link to post
betty
zapravo je pitanje ozbiljnog drustvenog problema ukoliko ne mozes naci dva kandidata priblizno istih sposobnosti a razlicitog porekla. oni koji taj argumenat ozbiljno koriste zapravo govore (u praksi i u kontekstu sveta u kojem zivimo) da se ne moze naci crnac (zena, jevrejin...) koji je podjednako dobar kao beli muskarac. zasto bi to bilo tako? a ako je tako zasto je tako?
tja, meni se cini da je pocetni razlog banalan - u odredjenom momentu imas manje zainteresovanih zena nego muskaraca. ako hoces da izaberes muskarca, mozes da izaberes najboljeg od 100, ako hoces da izaberes zenu, uzeces najbolju od 10. medjutim situacija je takva da biras iz istog kosa. sansa da najbolja zena tad bude bolja od najboljeg muskarca nije velika (u proseku), ako pretpostavimo jednake sposobnosti.pozitivna diskriminacija kao akcija nudi odgovor na pitanje 'zasto'. podrazumeva da odgovor na 'zasto' nije razlika u sposobnostima ili interesovanjima, vec da je na delu nekakva drustvena nepravda. ako uzmemo ovo kao pocetne premise, onda nastaje skakljiv momenat biranja (u proseku) losijih kandidatkinja od kandidata, u nadi da ce to rezultirati u pokretanju vise zena da se prijave nekad kasnije. u celu pricu je ugradjeno mnogo pretpostavki (o uzrocima, o efektima). cini mi se da mogu da razlucim licne pretpostavke kod onih koji podrzavaju pozitivnu diskriminaciju, ali da je mnogo teze doneti neki zakljucak o onima koji ne podrzavaju, jer to moze biti iz mnogo razlicitih razloga. apropo bolda, neko mozda misli da postoji specificna zenska priroda koja je drugacija od specificno muske prirode, i da su zene posledicno zainteresovane za razlicite poslove u razlicitim procentima u odnosu na muskarce... te da se razlike u biranju zanimanja najjasnije vide u drustvu gde postoji potpuna sloboda izbora. neko misli suprotno, da su zene i muskarci u principu jednako zainteresovani za razlicite zivotne sfere i da je nejednakost u brojkama odraz drustvene nejednakosti. zorica mrsevic misli oba, da su zene jednako zainteresovane, sposobne i zasluzne s jedne strane, kao i da imaju specifican pristup zivotu i radu s druge strane, sto je kontrast od kog mene zaboli glava, ali mnogim 70's style feministkinjama ne smeta.

Share this post


Link to post
Quince
argument 2 je zapravo esencijalisticki i mozda (sada ga namerno razvlacim) rasisticki (sovinisticki, zenomrzacki...).zapravo je pitanje ozbiljnog drustvenog problema ukoliko ne mozes naci dva kandidata priblizno istih sposobnosti a razlicitog porekla. oni koji taj argumenat ozbiljno koriste zapravo govore (u praksi i u kontekstu sveta u kojem zivimo) da se ne moze naci crnac (zena, jevrejin...) koji je podjednako dobar kao beli muskarac. zasto bi to bilo tako? a ako je tako zasto je tako?
Ne razumem zasto je zenomrzacki?Nije poneta u tome sto je neko crnac ili jevrejin, te zbog same te svoje karakteristike nije podjednako dobar, vec u tome sto cinjenica da je neko crnac ili jevrejin u odredjenim drustvima znaci i da je sansa da ova osoba bude u donjem delu drustvene lestice veca, nego u slucaju pomenutog belog muskarca. Bez afirmativne akcije, reprodukcija ovako postavljenih socijalnih nejednakosti (koja bi se recimo mogla "meriti" mogucnostima za vertikalno pomeranje uz lestvicu) bi se nesmetano nastavila, a nejednakosti bi se u tom (visegeneracijskom) procesu verovatno samo akumulirale.Po meni ozbiljnost drustvenog problema ne lezi u tome sto ti neces naci dva kandidata priblizno istih sposobnosti a razlicitog porekla, vec u nepostojanju mehanizama koji bi obuzdali uticaj soc-ekonomskog porekla na ovo prethodno. Drugim recima, nemogucnost nalazenja dva kandidata priblizno istih sposobnosti a razlicitog porekla je nista drugo nego posledica ili pokazatelj odsustva ili neadekvatnosti mehanizama koji su usmereni ka povecanju pravednosti. Mislim da bi ekonomska perspektiva bila sledeca. Poslodavac ce napraviti izuzetak i angazovati nekog ko je manje adekvatan za odredjeni posao samo ako ima podsticaj (poreske olaksice, regulativa, etc.) da to radi i u tom smislu je njegova firma instrumentalizovana u procesu afirmativne akcije od strane, recimo, drzave. Ali ako je njemu samo u interesu da zaposli za firmu najefikasnijeg, on se nece obazirati na to da li je u pitanju crnac ili rom ili zena. S tim sto je jasno da u jednom drustvu gde ove kategorije iz ekonomskih ili kulturoloskih razloga imaju manje sanse (usled nizeg nivoa obrazovanja, siromastva, manjka socijalnog kapitala, i.a.), njihovi pripadnici, pa mogu oni biti i beli muskarci, imaju manje sanse da dobiju posao. Jednom drustvu je svakako u (ekonomskom) interesu da ima sto obrazovanije, kulturno bogatije, zdravije, pravije stanovnistvo, ne samo belo i musko, vec svo, bez obzira na poreklo, boju, veru, naciju, pol. Medjutim, ukoliko se ovi faktori pokazu da u velikoj meri uticu na ili koleriraju sa obrazovanjem, kulturnim bogatstvom, zdravljem, itd. to drustvo bi moralo da pokusa da ispravi stvar, i to ne samo iz ideoloskih ili humanih razloga, vec i iz ekonomskih. Mislim da je May Day mislila na ovo kada je govorila o sirenju baze za privredni rast. (neka Mau i ovdasnji ekonomisti ispravljaju, ovako ja nekako to vidim)odoh u off topik, izvinjavam se :)edit: sad vidim Bettin post, pa bih da dodam da je meni ovde neka kao pretpostavka da faktori koje navodis ne igraju ulogu. Naravno, u realnom zivotu itekako igraju, sto stvar samo cini zanimljivijom. Edited by Quince

Share this post


Link to post
gagorder
samo zaista ne vidim da se radi o nekakvom "drastičnom zahvatanju u set postojećih vrednosti"
pa kako ne? objasnila sam u prvom postu.prvo, ne slazem se da je podzastupljenost zena u parlamentu posledica diskriminacije.drugo, zakonodavac je posao od toga da to jeste tako i odredio kvotu (dakle ne cak ni kriticnu masu, nego kvotu. dza ili bu.)onda je, primenom te norme, odredjeni broj zena dospeo u parlament.a onda se niko drugi do feminstkinja* javi da kaze da to nisu te zene.neadekvatne su. voda ih izbacila. druge bi bile bolje.pa kritikuj dontov sistem kokosko, ne prozivaj sadasnje zenske MPs kao neadekvatne ...ma necu da se nerviram <_<* i to ona vulgarna, koja ucini, recimo, da jedan jedini frajer tamo neke '99. napusti njena predavanja na nekakvim studijama roda na koje sam zalutala, jer ga je prozivala za grehe vecine koju on tu, na casu, predstavlja :isuse: Edited by gagorder

Share this post


Link to post
Turnbull
pa kako ne? objasnila sam u prvom postu.
Zaista ne videh gde si objasnila, ali možda nisam znao gde da tražim.Inače, sve sam skloniji da se složim sa tvojom kritikom Mrševićkinog argumenta. Iščitavam ponovo njen tekst i sve mi je problematičniji sa svakim novim čitanjem.@Buffalo BillObožavam tu epizodu. Uh, Ejnsli! :fur:

Share this post


Link to post
Прслин

Могу ја да питам нешто а да одговор не буде усмерен ка мени, већ ка питању које постављам?Мањине, пре свега Роми, су итекако угрожени у Србији. Мало ко им ради о глави, али практично сви подржавају да их се држи даље од Мека, од Белвила, од кућа, од сопствене деце... Свима је јасно да решење за исправљање свих ових неправди није да се нахвата пет-шест џанкоза што перу ветробране и да се доведу за секретаре министарства или за министре, већ је решење да се некако створе бар минимални услови за нормалан живот, од смештаја до образовања. Са пуно среће, пуно труда, пуно рада постоји тек мизерно мала шанса да ће за неких 20-30 година таквих акција стасати генерација која ће имати прилику да мења положај Рома у друштву тиме што ће понудити образоване младе људе за разне позиције, па и за оне секретаре министарства или министре. Е, сада жене. Оне су већ тамо где Роми могу само да се надају да ће бити за неких 20-30 година. Не жене које неко лема па да им се помаже, већ жене које имају кров на главом, завршен факултет и добре позиције, од професорских до директорских, нашле да се буне што их нема више и то у процентима на посланичким листама или у влади. То је начин размишљања који је лобистички, а не модеран, и крајње сексистички јер одриче могућност да неки мушкарац заступа интересе жена на једнако добар начин на који би то радила и жена сличног образовања и стручности. Млађи не памте национални кључ који је владао у СФРЈ, али знају за добијање позиција захваљујући партијској припадности. Оно што желим да питам је зашто поред свих тих очигледних примера из ближе и даље прошлости и даље постоји било ко у Србији ко може да брани било какву селекцију осим оне које је базирана на професионалним квалитетима?

Share this post


Link to post
Turnbull
prvo, ne slazem se da je podzastupljenost zena u parlamentu posledica diskriminacije.
Zapravo, i ovo je užasno problematično. A čega misliš da je posledica? Izbora? (Što bi rekla Ejnsli.) Devojčice više vole decu, dečaci više vole moć, pa onda spontano i prirodno, stolećima patrijarhata uprkos, žene autonomnobiraju da budu domaćice, a dečaci političari? Što rekla Šarlot, "I choose my choice!"

Share this post


Link to post
paculla

u ovu diskusiju je ugradjena pretpostavka da postoji objektivna i neprogresiva mera kvaliteta kandidata, sto za vecinu poslova, narocito onih u kojima se pd vise primenjuje, ne vazi. osim stvari koje je beti nabrojala, treci argument bi mogao biti da zena jednakih kvaliteta verovatno za vecinu poslova ima slabije sanse da bude izabrana jer izbor dominantno vrse muskarci. da neko uradi studiju za pretezno 'muske' poslove, zenski i muski CV bi verovatno imali razlicit odziv u korist muskaraca.

Share this post


Link to post
pt 2.0
pa vidi ovo:...dakle, smatra da bi neke druge zene, umesto onih koje su normalnim politickim procesom dosle na odredjene pozicije, bile ADEKVATNIJE. ne kritikuje proces, ne kaze da je bilo laziranja izbora primera radi, nego kaze da rezultat korektno sprovedenog izbornog procesa, UZ zakonom garantovanu povoljniju poziciju za zene, OPET nije u redu.pa sta hoce? procesne garancije nisu dovoljne ako rezultat nije adekvatan - pri cemu nije normirana ta procena adekvatnosti, nego to ona onako, odokativno, kao kolumnistkinja?
sa svim sto si ovde napisala se slazem (neke su podobnije od drugih teza), nego se razilazimo oko toga za sta su podobnije. ti si pomenula u uvodnom postu "za zastupanje zenske stvari", a ja kazem da se ta podobnost tice efekta ucestvovanja u politickom i javnom zivotu (ne samo za zastupanje toga).mada je moguce da smo u tomejto tomato nesporazumu. smile.gif
na stranu debilnost same ideje o zenskoj vladi, jesi li videla ko je sve tu - tipa milka forcan ministarka trgovine, svetlana vukajlovic ministarka zdravlja (valjda sad kad je izasla iz pritvora moze da preuzme funkciju), aleksandra jankovic ministarka vera (dzizus krajst), ruzica djindjic premijerka (wtf?!? - kriterijum strucnosti za sta?), aleksandra drecun - pa zar to nije stvarno bila necija sefica kabineta, valjda u konkretnom slucaju to mrsevicki ne smeta, iako je sklona da sve neadekvatne zene koje jesu na nekoj poziciji djumle podvede pod genusni pojam sefica kabineta ...
ahahaha, nisam ovo videla, a radni dan mi je bio pakao pa cu sad da odem i uveselim se malo citanjem.(a i temu da iscitam, bili ste produktivni) @Syme - ne osećam se dužnom, impuls je taj. doživljavam to kao nasilje nad sopstvenim jezikom, i ide mi na nerve kad forma pokušava da se predstavi kao suština. i ne - feministkinja nije nešto od čega (želim da) imam otklon @svi - ali pozitivna diskriminacija postoji jer u odsustvu nje postoji diskriminacija. ja sam za p.d. za sada, dok ne postanemo bolji ljudi :) Edited by PointTaken

Share this post


Link to post
Turnbull
@Syme - ne osećam se dužnom, impuls je taj. doživljavam to kao nasilje nad sopstvenim jezikom, i ide mi na nerve kad forma pokušava da se predstavi kao suština. i ne - feministkinja nije nešto od čega (želim da) imam otklon
Okej, već se izvinih gagorderki, preterao sam, zaista ne znam koje su tvoje motivacije. Ali moram da te pitam, zašto misliš da reč "feministkinja" nije nasilje nad jezikom, a reč "borkinja" jeste? Zašto smatraš prirodnim da kažeš učiteljica, ali ti na upotrebu reči "borkinja" izbijaju žile na vratu?
Женски род за женеНико се не буни против употребе речи спремачица, куварица. Лингвисти праве проблеме за титуле и занимања која су високо на лествици моћи (Илустрација: Новица Коцић) Питање употребе титула и занимања жена није питање суфикса, него поделе моћи у друштву преко суфикса. Када говоримо о том сегменту феминистичке лингвистике онда не говоримо о начину на који се "на именицу мушког рода накалеми неки женски агентивни суфикс (-ка, -ица, -киња)" (мој воћару!). Говоримо о моћи коју патријархални лингвисти у Србији желе да задрже у науци афирмисањем сопственог, иначе преживелог уверења, тачније сада већ незнања о ономе што је знање других. Наравно да боркиња из феминистичке лингвистике њима не одговара, и треба је прогласити некомпетентном, што је само један од многих начина дисквалификације женe у струци, науци посебно. Критичко промишљање моћи лингвиста у језику предмет је истраживања феминистичке лингвистике подједнако колико и структуре самог језика.А кад смо већ код структуре српског језика, онда је правило за употребу титула и занимања жена да се користи форма женског рода увек када се односи на жене. Ово правило се темељи на правилу о формирању реченице српског језика према којем се субјекат и предикат морају слагати у роду и броју. Сви знају да је неправилан облик реченице: Он је рекла, као што је и Председник је рекла. Употребом форми мушког рода за занимања и титуле жена у српском језику разара се реченична структура. Друго, српски језик, као и неки други словенски језици, има доследно уткану родну перспективу, тј. свака именица има род (мада постоје и двородне именице типа судија и сл.). Управо дато правило употребе женског рода за занимања жене је у духу српског језика. И ту нема проблема док је занимање на нижим нивоима друштвене лествице (нико се не буни против употребе речи спремачица, куварица). Лингвисти праве проблеме за титуле и занимања која су високо на лествици моћи у друштву где жене не смеју бити видљиве у језичкој форми! Залажем се за то да се у језику види женска особа која већ обавља политичку, научну и другу функцију и има статус у друштву. Њихов број није занемарљив. Много је филозофкиња, психолошкиња, боркиња за разна права, а пре свега људска – па и за право на другачије мишљење.О овој теми није ни доста ни добро писано, како нетачно у "Политици" (4. септембра) тврди Богдан Терзић. "Речник титула и занимања жена у српском језику" (који је у штампи) показује богатство форми, већ употребљаваних у медијима, спонтаном разговору или у научним радовима. То је материјал на основу којег можемо водити научне расправе у правцу кодификације. Јер, данас се и у науци о језику морамо навићи на то да није само једна језичка теорија исправна. То је као кад би фудбалери подучавали балерине игри, јер, ето, сједињује их игра!Постоји много полуистина о језику данас којих се и представници структуралне лингвистике код нас данас држе у расправама о језику. На пример, инсистирање на томе да је језик конзервативан, да се промена прво догађа у друштву, а онда у језику (прво треба да буде много ректорки универзитета да би се употребљавао овај термин...). Занимљиво је да то важи само за титуле и занимања жена, а не за гомилу речи и израза који су већ у употреби (лингвисти не коментаришу појаву занимања мењач у банкама, иако је иста реч резервисана за део аутомобила). Дакле, језик може брзо да се мења кад моћницима над језиком то одговара. Структурални лингвисти инсистирају на томе да се језик сам од себе мења и да има своја правила, па проглашавају за насиље над језиком свако предлагање промене које је у духу родне равноправности и језика самог. А коришћење форми мушког рода за занимања жене сматрају природом српског језика! А то је у ствари насиље!Шта значи родно осетљив језик? То је онај домен у српском језику у којем се афирмишу људска права, пре свега женска људска права. Сексизам у језику је термин за неспровођење ових начела. Сексизам је кад новинар угледног дневног листа описује чланице женске владе као лепе, дотеране и намирисане. Да ли је ико у новинама коментарисао ову нашу мушку владу као намирисане лепотане? Новинари су такође један од стубова одржавања патријархата и мачо језичке културе у српском језику данас. Шта нам је чинити у овом тренутку? Подучавати – и новинаре, и политичаре, и просветне раднике и лингвисте да је феминистички приступ легитиман у истраживању употребе језика. Зато бисмо могли кроз дуге и добронамерне расправе доћи до кодекса употребе несексистичког језика и говора, пре свега у јавној сфери, а престати с постојећом праксом искључивања другог мишљења као неисправног (на пример, настојања неких појединки, боркиња за женска права).Укратко, на примеру афирмације титула и занимања жена у женском роду ми заправо водимо расправу о томе ко проглашава да је нешто добро или лоше, односно да јесте или није природа језика. Оспорава се то право боркињама за женска права, и поред свих титула које су кроз науку стекле и у свету потврдиле. Али, боркиње за људска и женска права хоће да афирмишу други начин размишљања, из уверења да језичком употребом у српском језику обликујемо свест хуманију него што је ова данас. Наравно да нам то право неће нико дати, али ће га боркиње стећи, за себе и за друге.Редовна професорка психолингвистике на Филозофском факултету у Новом СадуСвенка Савић
Edited by Syme

Share this post


Link to post
pt 2.0
Okej, već se izvinih gagorderki, preterao sam, zaista ne znam koje su tvoje motivacije. Ali moram da te pitam, zašto misliš da reč "feministkinja" nije nasilje nad jezikom, a reč "borkinja" jeste? Zašto smatraš prirodnim da kažeš učiteljica, ali ti na upotrebu reči "borkinja" izbijaju žile na vratu?
zato što nije uvedena veštački i preko noći u hi-jack akciji ajde da nađemo ženski par za svaku reč koja označava funkciju-profesiju a do sada je postojala isključivo u muškom rodu. smile.gif edit. kao odgovor na rečenicu br 2 iz ovog tvog članka - i direktorka je prirodno skroz :) Edited by PointTaken

Share this post


Link to post
Turnbull
zato što nije uvedena veštački i preko noći u hi-jack akciji ajde da nađemo ženski par za svaku reč koja označava funkciju-profesiju a do sada je postojala isključivo u muškom rodu. smile.gif edit. kao odgovor na rečenicu br 2 iz ovog tvog članka - i direktorka je prirodno skroz :)
Stvarno ne vidim šta je neprirodno u tome da se žena koja se bori za ljudska prava nazove "borkinjom za ljudska prava" - sasvim u skladu sa logikom jezika. Štaviše, kao klinci smo lako i posve prirodno pravili ženske rodove svuda gde nam je to trebalo - "biologičarka","geografičarka", itd. Taj se impuls zapravo veštački suzbijao standarizovanim jezikom, u kome nema ničeg prirodnog. Kada se na okoštalu standardizaciju odgovori menjanjem standarda u skladu sa rodnom ravnopravnošću, počinje se sa naricanjem o "prirodnom jeziku" i evolutivnim promenama. Najkraća definicija ideologije je - nešto veštačko što se izdaje za nešto prirodno. Edited by Syme

Share this post


Link to post
pt 2.0
Taj se impuls zapravo veštački suzbijao standarizovanim jezikom, u kome nema ničeg prirodnog. Kada se na okoštalu standardizaciju odgovori menjanjem standarda u skladu sa rodnom ravnopravnošću, počinje se sa naricanjem o "prirodnom jeziku" i evolutivnim promenama. Najkraća definicija ideologije je - nešto veštačko što se izdaje za nešto prirodno.
ovo boldovano je je besmisleno i netačno, definicija ideologije ti je takođe netačna, a i daviš me ko zmija žabu, pa bih ja izvolela odskakutati, pre nego ispadnem ideolog i koješta još. edit. borkinja nije nastalo spontano kao biologičarka. dekanica takođe. novogovori - ma ko da ih nameće, i kad god imam utisak da mi se nameću izazivaju u meni automatski otpor. videćemo da li će ta borkinja da doživi punoletstvo, ili penziju... možda ne mi, ali neke nove generacije hoće. Edited by PointTaken

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×