Jump to content
IGNORED

Crtice o prvom svetskom ratu


SeljačkaSreća

Recommended Posts

Иначе књига је феноменална, а он приватно ретко пријатан и забаван саговорник који се разуме у пиво.

Link to comment

Тренутно читам неколико његових књига: Russia Against Napoleon: The True Story of the Campaigns of War and Peace; Imperial Russia 1689-1917; Towards the Flame: Empire, War and the End of Tsarist Russia.


Треба да набавим: Empire. The Russian Empire and its Rivals; Russia and the Origins of the First World War.


Па да све то прочитам и стекнем комплетна утиска о свему што пише.

Link to comment

Па нисам све завршио, могао бих како су британци обучавали, наоружавали Турке у годинама пре Великог рата, заједно са Немцима, да би им Турци показали знање на Галипољу.

Наставак о Лењину, можда читава тема о руском Грађанском рату, неки други пут.

 

Да ли би могао да објасниш, у светлу горенаведеног, како су Британци добили свој први ратни брод са чучавцима?

Link to comment

Тако што су препродавали бродове из Јужне Америке Турцима 1913? И тако што су слали своје поморске официре да врше реформу Отоманске морнарице 1913 у време када и Немци шаљу своју велику војну мисију на челу са генералом Лиманон фон Сандерсом да врши огромну реорганизицију Отоманске војске, после катастрофе Отомана у Балканском рату са немачким оружјем и обуком, врши фортификацију Босфора, што је све усмерено против руских интереса. Узгред, Немци су баш рачунали на то, њихови планови и анализе су показивали да Руси и Британци не могу заједно због низа проблема између њих у Азији, пре свега у Персији, у годинама пре рата. Иначе, Азија јесте била далеко важнија за Русију од Европе, што је стварало велику нелагоду у Паризу. Русе је једино занимао Балкан у Европи због Босфора. Е, сада што су се Немци залетели кроз Белгију на Француску, то је друго питање. Велико је питање да ли би  Британија реаговала  да је све остало на истоку, али Шлифенов план је био другачији.

 

Да не улази у раније године, од 1830 до Англо-Туркског контигента у Кримском рату, до реформи око Младотурака...

Edited by Korki
Link to comment

Рио де Жанеиро / Султан Осман I / Аженкур није имао чучавце, али јесте продат Османлијском царству.

Имао их је Решидије / Ерин, који је од почетка прављен за њих.

Оба брода су запленили Британци кад је почео рат, тако да не знам на који су их начин они помагали.

Тиме што су им запленили оба брода, купљена јавним донацијама.

 

И друго не знам који су ти то Отомани??

Link to comment

Па нисам све завршио, могао бих како су британци обучавали, наоружавали Турке у годинама пре Великог рата, заједно са Немцима, да би им Турци показали знање на Галипољу.

Наставак о Лењину, можда читава тема о руском Грађанском рату, неки други пут.

 

Нису само продали бродове турцима на мање од године дана до почетка Првог св. рата, већ су имали инструкторе у њиховој морнарици.

Edited by Korki
Link to comment

 

Тренутно читам неколико његових књига: Russia Against Napoleon: The True Story of the Campaigns of War and Peace; Imperial Russia 1689-1917; Towards the Flame: Empire, War and the End of Tsarist Russia.

Треба да набавим: Empire. The Russian Empire and its Rivals; Russia and the Origins of the First World War.

Па да све то прочитам и стекнем комплетна утиска о свему што пише.

 

Има код мене у библиотеци. Ако си заинтересован могу да скенирам кад се вратим из Србијице.

Link to comment

Да ли би могао да објасниш, у светлу горенаведеног, како су Британци добили свој први ратни брод са чучавцима?

Interesantnostitm radi, masis poentu  :mad:: prva i do sad neprevazidjena mornarica sveta je, kao i sve ostale, чучала vekovima, i to sa sve admiralima na celu:

 

26_zpstwdfq6q7.jpg

Pa je ovo tako moderan snimak admiralske kabine HMS Victory u kojoje je boravio i чучао i 1 Horacio Nelson: onaj panel sa leve strane pisaceg je pomican, admiral je imao samo da ga podigne i - чучне iznad rupe.

Radilo se o latrini, Latrines, Seat of ease inace, rupi kroz koju se piskilo i kakilo pravo u more.

 

Posada je, naravno, to obavljala masovno, na pramcu, iznad rupa sa obe strane broda iz prostog razloga sto nije svejedno чучиш li u zavetrini ili privetrini: kako je to moglo da izgleda na pomenutom HMS Victory koji je, na svojih 70-ak metara duzine imao posadu od nekih 800 - 900 ljudi, moze samo da se zamisli.

 

28_zps97mqaux1.jpg

Ovako nekako, radi se o svedskom brodu Vasa, nadjoh ove slike na netu, imam negde bolje.

 

I konacno, moderna, obnovljena, pramcana varijanta:

27_zpspsdrlolh.jpg

Vazno je da je mahagoni, udoban i prijatan za sedenje, sto nimalo ne menja stvar kada je lose vreme, kisa, narocito hladnjikava, itd, itd....

 

Mada, admiral je mogao, a spanskim oficirima to nije bilo nimalo ispod casti, da zahteva i dobije pravu pravcatu - ношу.

Artefakt koji protestantski nastrojeni naslednici gospodarenja svetskim morima i okeanima, Britanci, nisu smatrali dostojnim dzentlmena.

Link to comment

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...