Polemike

[bergasa19]

Ne bih da posebno obrazlazem ovaj topik. Cudno mi je da ga niko do sada nije otvorio.Volim da citam polemike. Kao i sve, mogu da budu odlicne. dobre, lose, ocajne, kulturne i prostacke. Mislim da su potrebne, da ne kazem neophodne.Pocecu sa najnovijom koja je pokrenuta ovim tekstom Boska Jaksica.

[bergasa19]

POLITIKA

Челична јутраКада су говорили о демократској мудрости, Срби су се одувек дивили Британцима који Винстону Черчилу, горостасном државнику и великом победнику Другог светског рата, нису допустили да победи у тренутку када је био овенчан највећом славом.Ускратили су му мандат страхујући да ће постати сувише јак. Нема одрастања и старења у колевци демократије. Власт уме да понесе.Иако овде није било Черчила, ни његових успеха, српско бирачко тело показало је храброст и зрелост расуђивања. Храброст – јер се, тврде први пут у српској историји, одлучило да челника власти промени мирно, демократски, на изборима. Зрелост – јер је промишљено разбило култ бољшевичке верности и одлучило да проба нешто ново. Па шта буде.Тако гледано, српски бирачи су прешли Рубикон. Уводе земљу у квалитативно нову еру демократије. Приморавају нову владу и новог председника на одговорност. Не дају им да их власт понесе.Свестан сам да је минуленедељеготово све речено и изанализирано на тему победе Томислава Николића. За почетак се не бих сложио са том оценом. Био је то много више пораз Бориса Тадића него тријумф крагујевачког напредњака.Уз још један додатак: да се на политичком обзорју појавила нека иоле озбиљнија странка вероватно би убедљиво казнила две највеће српске партије: демократе – јер су у последње четири године пропустили да остваре опипљиве резултате, напредњаке – јер и њиховој визији извлачења земље из кризе недостају конкретност и кадрови.Недавно сам, између два изборна круга, писао да је велика шанса да после 11 европских влада које су платиле данак кризи, Србија буде јединствена по томе што ће – најавом обновљене коалиције ДС-а и СПС-а – сачувати исту власт.Када су увидели да ће се то вероватно догодити, фокусирали су и персонализовали потребу за променом на Тадића. Српски бирачи придружили су се у незадовољству колегама из Француске, Грчке, Италије...Многи су се уплашили поновљеног монопола моћи. Страх се преточио у апстиненцију: мало неважећих, мало белих листића, али највећи проценат оних који нису гласали припада махом потенцијалним Тадићевим бирачима који интимно нису имали вољу да награде неуспешну власт, али ни стомак да заокруже Николића.Био је то веома рационалан избор. Никаква апатија. Озбиљно упозорење и пораженом и победнику.Постоји ту још један део апстинената, поново из табора демократа, који је био толико уверен да њихов кандидат побеђује да је проценио да може слободно да распали роштиљ у природи јер Тадић и без њиховог гласа побеђује.То што је то тако није кривица шефова изборних штабова. Успављујућу улогу одиграли су медији, они које демократе систематски стављају под своју контролу.Изгледа да извесна Џесмин и двојац маљчика који је спевао „Челична јутра“ – све по упутствима газде – нису научили лекције из Милошевићевих времена: претерана контрола медија се пре или касније олупа о главу наручиоцу послушности.Шта рећи о НИН-у који се спектакуларно угрувао најављујући Тадића као сигурног председника?„Блиц“ је већ друга прича. Новог шефа државе јесте инаугурисао насловом „Дипломац председник“, али се барем до краја декларисао, што је сасвим у реду. Не смета ми опредељење за опозицију Николићу, сметао ми је наслов који је увредљив према новом шефу државе, таквом какав је, али неспорно легитимном.Али, зашто би контролисани медији били бољи од својих ментора. Знам да онај ко губи има право да се љути, али нису интелектуалци криви Тадићу, као што је витешки усамљен рекао честитајући победу Николићу док је иза врата у Крунској његова омиљена потпредседница ридала.Нема сумње да су демократе тешко доживеле пораз. Трагање за дежурним кривцима отвара простор досад добро скриваним ривалствима. Биће ту још свега. Елиминација и сплетки, али уздрманим и на поразе ненавиклим демократама је важно да се што пре консолидују. Што ће бити тешко уколико изостане озбиљна, непристрасна анализа.Демократе су дужне да на прави начин прочитају поруку (свог) просечног бирача да не жели „незаменљиве“, да не подржава осећај охоле „недодирљивости“ који је озбиљно почео да доминира Тадићевим понашањем и понашањем његове странке.Ако су Весна Пешић или бели листићи оборили досадашњег председника, онда је његова позиција већ била слаба. Није у праву Драгољуб Мићуновић када само што не каже да би требало променити народ који ништа не разуме.И те како добро разуме. Срби су показали мудрост. Нисам сигуран да би, као Британци, скинули свог Бориса Черчила да је имао успехе, али су показали да се не разликују од армије незадовољних европских бирача.Показали су да озбиљно размишљају и када гласају и када не гласају, да у локалу умеју да се определе за једне, на парламентарном нивоу за друге,а да на председничким изборима искажу треће расположење.Да ли до краја рационално, или инстинктивно, не знам, тек Срби су исказали зрелост када су се одлучили за промену. Био је то Преокрет којим би Чеда Јовановић могао да се подичи – да је као родоначелник овог слогана прошао боље.Политичари би морали тога да буду свесни док траје натезање око нове владе, док су све комбинације могуће, док и ДС и СНС пинцетама извлаче себи погодне чланове покушавајући да разбију остале коалиције, док се изолују кандидати за одстрел или консултују важни амбасадори.Влада ће свакако морати да има више коалиционих партнера, кажу најмање десетак, што у старту не обећава да ће бити довољно ефикасна у тешким временима које је чекају.Реалност међутим указује да Србија себи не сме да дозволи слабог, готово невидљивог премијера под сенком председника, каквог је до сада имала. Тадић је изјавио да га положај премијера не интересује, али не видим шта би друго радио. Под условом да је спреман на „Челична јутра“ како би тај незахвалан и мукотрпан посао одрадио као стахановац.Предстоји и процес политичког натезања јер ће ДС и његова коалиција учинити све да се ингеренције председника Републике сведу на уставне оквире – које нису велике са становишта извршне власти. Николић ће, пак, покушати да сачува барем део утицаја какав је, неуставно, имао Тадић у претходном периоду.Сви ће морати одговорно да пожуре јер Николићев избор за председника готово извесно значи успоравање процеса приближавања ЕУ: Бриселу ће свакако бити потребно неко време да га тестира пре него што му изда лиценцу европејца каквим се представио.Како год, водеће странке – СНС, ДС и СПС – морају ову ситуацију да искористе да се прочисте. Први ће притомеморати да се изборе са батаљонима оних који кидишу на позиције, а Николић у председништву Републике може да запосли тек неколико десетина. Други ће коначно морати да остваре неиспуњено обећање свог лидера о избацивању „мангупа из наших редова“. Трећима је ово прилика да се захвале друговима који још жале за умрлим вођом.Све у свему, у месецима који следе не видим разлог за узбуну, још мање за панику. То што се политике тиче. А када је о економији реч, нека нам је господ бог у помоћи.Бошко Јакшићобјављено: 27.05.2012

[bergasa19]

POLITIKA

Небојша КрстићНека Јакшић докаже тврдњуБошко Јакшић у свом тексту „Челична јутра” („Политика”, недеља 27. мај) између осталог каже, у контексту улоге медија које демократе наводно „систематски стављају под своју контролу”, како моја маленкост (у друштву још неких непоменутих поименце, али поменутих тако да се препознају) „све по упутствима газде, није научила лекцију из Милошевићевих времена: претерана контрола медија се пре или касније олупа о главу наручиоцу послушности”.Жао ми је што Бошку на овај начин одговарам, али чини ми се да ово што је написао заслужује да се јавно демантује. Не само због садржаја изреченог, већ и због чињенице да је то написао новинар кога лично и ценим и чије мишљење понекад уважавам.У цитираном делу остало ми је нејасно да ли Бошко има проблем са наводном појавом да „контролишем” медије, или да их „претерано контролишем”, јер би читалац могао да закључи да контрола постаје проблематична тек кад постане претерана. Претпостављам да је то само случајна трапавост која доприноси осећају да је поменута тема једно од општих места у кафанским политичким ћаскањима уз преподневни дупли виски са три коцке леда, више него што може бити плод било каквог озбиљног промишљања.Кад сличну, или идентичну неистину каже Љиљана Смајловић, деманти и није потребан јер је потпуно јасно да она такве ствари изговара извршавајући свој партијски задатак, као и због личног анимозитета везаног за неке догађаје из прошлости.Кад Александар Вучић небројено пута изговори ову исту лаж, он то ради јер је блаћење људи његов највиши политичко-цивилизацијски домет, па ме то нити чуди, нити тангира.Кад је и кандидат за председника Србије Томислав Николић у изборној кампањи у неколико наврата ову научену мантру јавно поновио, ни то ми није било нарочито изненађујуће. Чак ни чињеница да је током кампање, од стране двојице руководилаца СНС-а, све то бивало појачавано и допуњавано помињањем „фашистичке, хитлеровске и гебелсовске пропаганде” којом се ја (скупа са својом „кликом”) наводно служим, није ме нарочито узнемирила. Имао сам такав осећај: с обзиром на то ко ми каже и не љутим се. Међутим, њихово је стање прогресирало, следиле су индиректне и директне оптужбе за криминал, злоупотребу положаја, некакве приватизације и питај бога шта још све, да би Вучић у другом кругу избора јавно устврдио да сам ја онај који је у друштву са још некима „осмислио и организовао незапамћену изборну крађу”. (Уколико је то тврдио и г. Николић, у шта овог тренутка нисам сигуран, извињавам се што га овде неправедно изостављам.) Те оптужбе изговаране на митинзима и у медијима, у мени су изазвале изузетно велики душевни бол и нанеле ми огромну штету, а пошто су биле изговаране јавно, у атмосфери најављиваног насиља и могућих сукоба, оне су представљале веома озбиљну претњу за безбедност моје породице и мене, јер су сваком огорченом навијачу СНС-а могле да послуже као јасан позив да слободно узме правду у своје руке. И представљају то још увек.Због тога ћу г. Николића и г. Вучића тужити суду.То ће бити одлична прилика да они, ако се не сакрију иза својих имунитета, изречене оптужбе лепо докажу и да тиме покажу да читава она представа није била најобичнија превара. И биће прилика да се апострофирани кривац за озбиљно кривично дело какво је крађа избора, ако се оптужбе докажу, адекватно казни. Међутим, то ће бити и добра прилика да они који са таквом лакоћом клевећу, оптужујући лажно политичке противнике за најгоре ствари – једном и одговарају.Извињавајући се због ове дигресије, враћам се на Бошка Јакшића. Дакле, пошто је и он, у хору са Смајловићком, Вучићем и Николићем, запевао исти бесмислени сонг, имам потребу да га демантујем.Ако неко заиста мисли да ја „контролишем” уреднике који су током свог новинарског живота пребацили преко главе и преживели Милошевића и све његове сатрапе, у које рачунам и некадашњег по злу познатог министра информисања Вучића, па онда све оне потоње мрачне ликове који су остављали, и још увек остављају, трагове (који им смрде нечовјештвом) по српској медијској сцени, онда тај или нема најбољи контакт с реалношћу, или има неки свој мотив због кога приступа хору са оваквим калибром певача.Сваки пут када се таква лаж каже, она осим што увреди моју маленкост и пар других људи за које Вучић и Николић тврде да чине нашу „хитлеровско-гебелсовску криминалну банду”, увреди и све уреднике штампаних и електронских медија, од којих већину чине угледни људи несумњивог личног и професионалног интегритета, јер их ставља у позицију марионета и послушника.Зато сам понекад зачуђен што они мирно слушају те неистине не осврћући се на њих и дозвољавајући да тако падне сенка на њихов професионални рад. Не видим шта је проблем да кажу ако их ја или било ко од оних који се помињу контролише, цензурише или притиска. Шта је проблем да Бошко Јакшић напише и изнесе чињенице и докаже своју тврдњу?Овако како је то урадио, наноси штету и себи и „Политици”.На крају, али не и напослетку, наноси је и мојој маленкости, због чега молим да се овај мој деманти објави.Небојша Крстићобјављено: 29.05.2012.

[bergasa19]

POLITIKA

Бошко ЈакшићДоказ је медијски СрбистанПоводом текста „Нека Јакшић докаже тврдњу“, „Политика”, 29. мајаЧовек који се зове Небојша, презива Крстић, који је служио стари кадар, артиљерија, припада оној групи људи које треба подсетити да постоје три степена истицања: истиче се, веома се истиче, и узалуд се истиче.Латентни комсомолац са јавном амбицијом да остане упамћен као лорд чувар печата демократских слобода српских медија, тражи да докажем тврдњу да су он и други активисти ДС-а учествовали у режирању медијске слике Србије, да су тражили да медији стварност представе у ружичастим тоновима, све зарад партијског интереса.Помало сам тужан што се све ово није догодило пре него што г. Крстић мора да испразни саветничке фиоке у Председништву Републике. Ускратио ми је задовољство да полемишем са неким на функцији, што је, признајем, много већи изазов.За почетак, Крстићу, драго ми је да сте се препознали. Ваша храброст да се огласите, помешана са потребом да се оправдате, радује.Људски Вас потпуно разумем. Још одавно. Уместо лекарске каријере, Вас је стари друг, ничим неизазвано, убацио у посао за који сте се квалификовали оном чувеном реченицом: „Ја сам као мали слова научио у ’Политици’“.Као такав медијски гуру и саветнички преторијанац путовали сте по свету, сретали важне људе. Биће да Вам се, по оној „с ким си, такав си“, допало да будете моћни медиопазитељ. Па Вас је понело.Што је такође људски, али од тог вируса медији добијају инфекцију. Али, није Вам ово први пут да дајете погрешну дијагнозу.Да пређемо на ствар.Тражите да Јакшић докаже тврдње. Грешка. Неће Вам од овог тренутка ништа објашњавати Јакшић кога покушавате да дисквалификујете прозивком. Настављам да пишем под псеудонимом Емил Зола. „Оптужујем“. Хронолошки.„Утицајни медији у Србији су између два круга председничких избора фаворизовали кандидата Демократске странке Бориса Тадића, а по количини некритичког извештавања могу се упоредити само са медијима у Азербејџану и Таџикистану“, тврди Биро за друштвена истраживања БИРОДИ (Бета, 22. мај 2012).„Како су данас у београдском медија центру саопштили представници међународних посматрача, избори су протекли у реду и по њиховој оцени медији у Србији нису у довољној мери били аналитични и критични према кандидатима” (Агенција Анадолија, 21. мај 2012).Идемо даље.„У Србији се у области медија потпуно остварују само четири од укупно 27 европских стандарда, већина стандарда је у ’сивој зони’, док у неколико области постоје драстична одступања. Та одступања се, пре свега, односе на тржишно пословање медија, заштиту медија од политичких утицаја, радно-социјална права и безбедност новинара“, речено је 18. маја на представљању извештаја о медијским слободама који је припремљен на основу листе индикатора Савета Европе (EurActiv.rs и Бета, 18. мај 2012).„По истраживању,стање медијских слобода у југоисточној Европи 2011. организације Фридом хаус, Србија је изгубила два поена и има их укупно 35, тек да би се пласирала у групу „делимично слободних“ (Southeast European Times 4. мај 2012).„Европски парламент је забринут због покушаја надзора и уплитања у медије у Србији и тражи од српских власти да зајамче ’независност средстава информисања од политичких притисака и других уплива’”, наводи се у том документу који је 1. марта усвојио Спољнополитички одбор Европског парламента (Бета 1. март 2012).Треба ли Вам г. Крстићу још доказа који се директно тичу делокруга Вашег посла, саветника за медије председника Републике. Да ли да се враћам на извештај о медијима покојне Верице Бараћ који је, где је год било могуће, скриван од јавности. А Ви сте један од јунака приче?„Савет за борбу против корупције прикупио је податке на основу којих се може закључити да се над медијима у Србији врши снажан политички притисак, због чега је над њима успостављена потпуна контрола“ (Савет за борбу против корупције Владе Србије, 19. септембар 2011).Немам шта ја сада ту ишта више да доказујем. Не мислите ваљда да ћу да Вас прислушкујем по кафићима или пресрећем ваше СМС неким главним уредницима.То што смо на медијској сцени постали медијски Србистан у великој мери је Ваша заслуга.Драги мој, арогантним али неубедљивим одговором написмено сте дали атест тумачењима да је Ваш претпостављени умногоме изгубио изборе због Вас и Вама сличних демократа који послују по мантри која каже: постоје два мишљења: моје и погрешно.Подижете камуфлажну мрежу испред свог артиљеријског положаја који, чини се по свему, не бистеда напустите. Мене користите као повод да проширите фронт дејстава на Тому Николића, Александра Вучића и Љиљану Смајловић.Прва двојица, као што Вам је познато, нису мој политички избор. Са Смајловићком сам, после година оштрих расправа, на тему слободе медија сада сасвим сагласан. Зато пет пара не дајем на то Ваше уопштавање и сврставање што је уџбенички пример недостатка ваљаних аргумената.Могли бисмо овако у недоглед. За крај, да Вам као човеку који је саветодавно ведрио и козметички облачио медијима, поставим једно питање: ко купује „Политику“. Чекам одговор.П. С.Дивим се Вашој бележничкој меморији и инспирацији на непресушном извору „Војка и Савла“. Што се вискија, мог омиљеног сока тиче, дужан сам да Вас обавестим да га не пијем пре подне, већ од касније, и то са више од три коцке леда. Очекивао сам да саветник за медије буде боље обавештен о пастви о којој је тако усрдно бринуо све ово време док градимо слободу штампе.Бошко Јакшићобјављено: 30.05.2012

[bergasa19]

POLITIKA

Небојша КрстићИ даље без доказаПоводом текста ,,Доказ је медијски Србистан“, ,,Политика”, 30. мајаСамо је донекле у праву Бошко Јакшић када у свом одговору на мој деманти каже да сам „служио стари кадар, артиљерија”. Мислим, јесам служио кадар, јесам стари, али не артиљерију већ АБХО. Као такав обучен сам да препознам контаминацију.У свом надахнутом тексту каже да сам „латентни комсомолац”, „саветнички преторијанац”, „бахати медиопазитељ”, па тврди чак и да ми није „први пут да дајем погрешну дијагнозу”. Признајем да сам запањен. Питам се да ли г. Јакшић заиста мисли да ће дисквалификацијама ad hominem доказати оно што није истина.Каже Јакшић да му је жао што са мном полемише сад кад сам бивши саветник. Па што није свих ових година? Било је оних који јесу. Али г. Јакшић није имао примедби, него баш сад, кад сам постао бивши. Храброст? Хм.Да би доказао своју теорију позива се на извештаје различитих организација и агенција о стању медија у Србији.Бојим се да се нисмо разумели. Свако има право да оцењује то стање. И г. Јакшић има право. Има га и моја маленкост. Вероватно се наша мишљења не би много разликовала у констатацији да оно није ружичасто. Али када у одбрану медијских слобода данас устају они који су писали и уређивали „Политику” у њеним најсрамнијим периодима, деведесетих, без отпора, можда постоји простор за дискусију о квалитету накнадне храбрости и слободољубља. Бошко Јакшић је баш ето сад смогао снаге и храбрости (хм) да се одупре мојој „претераној контроли”, као понет дахом слободе који је на Андрићев венац донео новоизабрани председник, што је, с једне стране, комично, а с друге отужно. Зато одустајем од бављења таквим понашањем и понављам даби било погрешно прихватити истинитим кафанске аброве које он овде пласира здраво за готово.За својe тврдњe „Политикин” колумниста није пружио никакве чињенице, никакав доказ. Све и да стварно мисли све што је o мени срочио (чак и да му заиста на памет пада идеја да сам се ја напајао на извору „Војка и Савла” – боже ме саклони!), као грађанин бих морао да будем поштеђен увреда и неистина, барем у листу који претендује на пристојност.П. С. Не знам да ли неко купује „Политику”. То није била област мог рада ни док нисам постао бивши саветник. А сад није поготово.Небојша Крстићобјављено: 31.05.2012.

[bergasa19]

POLITIKA

Бошко ЈакшићПуче тиква 2Поводом текста „И даље без доказа”, „Политика”, 31. мајаИако је претерана кабинетска радозналост око садржаја новина и распореда вести на електронским медијима несумњиво допринела поразу Вашег шефа, Ви господине Крстићу настављате.Тобоже се чудите што нисам користио демократско окружење слободних медија да са Вама полемишем свих ових година, а сада сам смогао „храброст” да отпишем (надам се заувек) бившем консиљеру.Ономад смо неколико пута седели заједно. Тај повремени контакт требало је да буде сасвим нормалан за председничког саветника за медије и новинара угледне новине.Тада Вам није, колико се сећам, ништа сметало да ћаскате са неким ко је „писао и уређивао ’Политику’ у њеним најсрамнијим периодима, деведесетих”. Рачунали сте очито да ће исти тај лик – који је заједно са колегама „Политику” од 5. октобра 2000. покушао да поведе другим путем – постати Ваш фаворизовани послушник.Авај. (Пуче тиква 1) Онолико Вас је увредио један мој коментар у коме сам, поводом извињења за српске злочине изреченог на хрватској ТВ, одао признање Борису Тадићу додајући да на тај начин од Тадићаполитичара може да настане Тадићдржавник.Увредили сте се из ревности. Пошто сам оспорио статус Тадићадржавника, стављајући га у кондиционал, више се нисте јављали.Успео сам надљудским напором да попуним празнину у души. Биће, и ојачао, охрабрио се. Измицао (де)контаминацији територије и акваторије за које су Вас очито добро обучили у ЈНА.Нисте ми се јавно обраћали, мада сам у медијском простору неколико пута начуо шкргут Ваших зуба на неке од мојих текстова.За крај, морам да Вас обрадујем. Има једна Ваша реченица с којом се апсолутно слажем. Гласи: „Бојим се да се нисмо разумели”.Ми смо заиста у суштинском, крупном неспоразуму. Око схватања демократије и слободе медија. (Пуче тиква 2)Мени су сасвим довољни докази које сам предочио и за које сам, за разлику од Вас, добио подршку од колега и јавности.Ви и даље настављате у стилу фројдовски изабраног наслова једног Вашег блога на Б92 – „Све по списку”. Толерантно, слободарски, нема шта.„Хм”, ако дозволите да цитирам Вашу класичну мисао.Нема више полемике са неким ко је слеп код очију.П.С.Прихватам Ваше објашњење да купопродаја „Политике” није била област Вашег рада док сте били саветник. Какве има везе ко су власници медија, ако су наши. Тако безбедни, Ви сте се, биће, бавили другим услужним делатностима.Бошко Јакшићобјављено: 01.06.2012.

[bergasa19]

POLITIKA

Љиљана СмајловићВласт и медији, још једномНебојша Крстић поменуо ме у својој полемици са Бошком Јакшићем као родоначелницу тврдње да су се власти Бориса Тадића разбили о главу послушнички медији („Нека Јакшић докаже тврдњу”, „Политика” од 29. маја).Признајем: годинама сам у својству председнице Удружења новинара Србије јавно тврдила да власт контролише већину српских медија, а међу првима сам, у освит Тадићевог изборног пораза, рекла да их је „стигла освета цензурисаних медија, поткупљених анализа и лажираних анкета. Поверовали су у непостојећи свет који су сами створили да засене простоту” („Српски бумеранг”, бањалучке „Независне”, 25. мај).У изборној ноћи су ту дијагнозу, међутим, без ичије помоћи поставили и грађани Србије, о чему постоје трагови на сајту Б92. Сада је реч о томе да се штета коју су Крстић и његови средњошколски пријатељи нанели слободи говора у Србији некако исправи.Можда је за самог Крстића, који живи у уверењу да је „демантовао” Јакшића, касно. Ни после толико година на власти и толико година мешања у уређивачку политику водећих српских медија, наиме, није научио да се мишљење изречено у нечијој колумни не може „демантовати”, ма колико се човек са тим мишљењем не слагао.Али није касно да сви заједно нешто научимо на његовим грешкамаи грешкама његовог шефа и партије. Реклама, пропаганда, промоција, маркетинг, адвертајзинг корисне су вештине, али их не треба бркати са слободом изражавања и новинарством, као што ни демантовање чињеница не треба бркати са репликом ставовима.Је ли морао Томислав Николић да победи на председничким изборима да би Србија схватила да нема демократије тамо где председник протера контролу власти из штампе, а новинаре претвори у своје „савезнике” и „партнере”? Тако Борис Тадић, наиме, ословљава људе који су „претекли” у медијима на које он врши утицај. Само је уз помоћ таквих „савезника”, односно саучесника, оставку на положај председника јавности могао продати као „скраћење мандата”. Без њих не би могао да усвоји ни оне драконске, антиевропске и антиуставне измене Закона о јавном информисању које је експресном брзином потписао, онај срамни акт који се једино да поредити са веома сличним законом који је Слободан Милошевић 1998. усвојио под претњом НАТО бомби. Ко је Демократску странку осудио да понавља толике грешке претходника?Господин Крстић је направио и алузију на мој наводни „лични анимозитет везан за неке догађаје из прошлости”. Можда мисли на дан када сам одбила његов захтев да преправим интервју Бориса Тадића „Политици” како би му шеф боље испао у јавности? Ако му је потребно да освежи сећање, ја о томе поседујем електронску документацију.Љиљана Смајловићобјављено: 31.05.2012.

[bergasa19]

POLITIKA

Драгољуб ЖарковићЧеличење медијаHе допада ми се генерализовање медија као послушничких, цензурисаних и поткупљенихМоје име није поменуто у полемичарском троуглу Бошко Јакшић – Небојша Крстић – Љиљана Смајловић, али се надам да овај формални недостатак није разлог да „Политика” не објави ову моју реакцију.Нећу правити увод јер претпостављам да су читаоци упознати с материјом за коју сам лично заинтересован јер живим и зарађујем за живот у медијима, па ми није свеједно каква се слика ствара о њима.Наиме, не допада ми се генерализовање медија као послушничких, цензурисаних и поткупљених. То генерално подрива поверење јавности у медије у Србији, а највише ми смета када то раде колеге које би требало да штите углед професије али и пословне интересе компанија за које раде.Љиљана Смајловић је направила добар помак. У јучерашњем тексту на овим страницама каже да је јавно годинама „тврдила да власт контролише већину српских медија…” У чему је ту помак. Помак је у томе да је до овог текста то тврдила генерално, дакле за све медије. Па и у тексту на који се позива ради доказивања својих благовремених упозорења („Српски бумеранг”, бањалучке „Независне”, 25. мај) написала је: „Битка за интерпретацију Тадићевог изборног пораза у Србији тек почиње, но за мој рачун то је била побуна грађана против живота у лажи. Појела их је корупција, стигла их је освета цензурисаних медија, поткупљених анализа и лажираних анкета. Поверовали су у непостојећи свет који су сами створили да засене простоту.”Сад нам још, ако је до правде, остаје да утврдимо шта је то већина и где су те појаве биле најизраженије. То би био прави допринос УНС-а на чијем је челу Смајловићеваи који је под њеним руководством повратио углед озбиљне асоцијације, ако тај углед не потроше банализовањем и генерализацијом која је започета након извештаја Савета за борбу против корупције у којима су сви медији у Србији проглашени за нитковске скупине, а који је УНС подржавао.Сада смо, дакле, дошли до већине, односно детектовања оних који су били нечасни. Моје је мишљење да су се у изборној кампањи најуравнотеженије држали медији, гле чуда, у којима држава има удео у власништву – „Политика” и „Новости”, а ту бих прикључио и Јавни сервис РТС-а. Наравно, пишем о информативним садржајима поменутих медија а не о томе шта су у њима говорили или писали махом самозвани аналитичари и коментатори. То би требало да оспори тезу да је власт ставила медије под контролу, јер ако су они ту где фигурирају и државне паре као полуга утицаја и моћи, обезбедили информативну равнотежу онда се под сумњу доводи и могућност да су Крстић енд комп били гушитељи медијске слободе.Највећи грешници, по мени, били су медији у којима је власничка структура, благо речено „мутна”, односно они за које се не зна ко им је власник и којима се руководи из непознатих центара моћи. С друге стране, приватни медији имају ту слободу да оптирају, па и навијају за неког од кандидата у изборном процесу, али се играју сопственим угледом и репутацијом, посебно када навијају тако што не хвале свог фаворита већ опањкавају оног за ког не навијају.Полемику је започео Бошко Јакшић, коментатор „Политике” чија је критика медијске сцене у производњи пораза Бориса Тадића такође генерална и представља и критику уређивачке политике матичне куће. Он је написао и тиме отворио полемику: „Изгледа да извесна Џесмин и двојац маљчика који је спевао ’Челична јутра’ – све по упутствима газде – нису научили лекције из Милошевићевих времена: претерана контрола медија се пре или касније олупа о главу наручиоцу послушности.”Срђан Шапер се није јавио али јесте Небојша Крстић и он од Јакшића тражи доказе за његову тврдњу. Господин Јакшић је одговорио цитирајући налазе разних међународних и домаћих институција о стању на медијској сцени Србије. Али, да је макар мало упоредио те налазе са стањем у другим областима јавног сектора открио би да нам је медијска сцена боља од стања у школству, здравству и другим облицима друштвености. О перцепцији корупције и да не говорим.Стање у медијима није добро, али нема ниједног разлога да га медијски професионалци чине горим него што јесте. Паушалне критике појава и људи неће допринети челичењу медијске сцене.Главни уредник „Времена”Драгољуб Жарковићобјављено: 01.06.2012.

[Turnbull]

Evo da priložim i ja jednu svežu. Bas protiv Kecmana Jr.-a

Владимир КецмановићПравила „Западног Балкана”Примера има безброј. Заједнички им је суштински, дубоко укорењен бесмисао, на који више нико не скреће пажњу, а мало ко га примећујеЈедан овдашњи „филмски радник”, не тако давно је саопштио јавности како његов нови филм прича о типичном „нашем човеку”, убеђеном да је за све богом дан. Идеја делује на месту. Таквих људи, стручњака за позориште, истраживање руда и губљење времена, расположених да преду и кудељу мотају, заиста не фали – ни „у свету, а поготово код нас”.Е – али – цела прича добија неочекиван обрт и пуни смисао када се погледа шпица поменутог филма. А тамо је речени „филмски радник”, декларативно критички настројен према стручњацима опште праксе, потписан као продуцент, редитељ и главни глумац! Да ли и као сценариста, или не, и ако не, да ли зато што налази како за тај посао није стручан, или из алтруистичке потребе да и другима пружи шансу – нисам сигуран.У току управо минулих парламентарних избора, на свим могућим телевизијским каналима је, безброј пута у току дана, и тако из дана у дан, емитована занимљива реклама једне овдашње странке – за причу није важно које. На реклами би се прво појавила девојка која нам саопштава како је дипломирала, али не може да се запосли, пошто данас, да би се запослио, мораш да се учланиш у неку странку. И таман када гледалац осети солидарност са огорченом девојком, која казује нешто што можда није у потпуности тачно, али није ни далеко од истине – кад, хоп – ето ти је следећа сцена: незапослена власница дипломе поносно корача на челу страначке колоне! Дакле – преузела је судбину у „своје руке”. И да ће се запослити – то је извесно. А о апсурдној супротности поруке коју би овај пропагандни спот, по замисли аутора, очигледно, требало да пошаље, и поруке коју заиста шаље – нека разбија главу онај чија је то брига. Што ће рећи – нико.У Београду је недавно почела, још увек траје, и потрајаће, маратонска манифестација у част једног хрватског писца. Било је ту и биће – и позоришних представа, и мултимедијалних изложби, и округлих столова, и промоција стрипова, и чега све још не. Хепениг је почео на дан када је поменути писац, пре много година, изволео први пут почаствовати Београд својом посетом; а завршиће, се, ваљда, када организатори и учесници сами себи дојаде. Али на страну питање због чега се овде једном страном писцу указују почасти каквих су, канда, недостојни домаћи великани писане речи, ако не у Србији, оно барем у свету познатији и цењенији од јунака алтернативног београдског маратона; на страну и питање због чега се у Хрватској српским књижевним класицима не указује ни промил реципрочне пажње; као и питање да ли су у тој причи луди хрватски или српски културњаци – а понашање им је до те мере различито да и једни и други нормални никако не могу да буду – има ту и жешћих „пикантерија”.Више коаутора различитих „садржаја” обезбеђених у склопу ове књижевне манифестације у којој књижевност ваља тражити свећом – саопштило је како није прочитало ни ред који је записао човек у чију славу су утрошили своје „креативне потенцијале”!?Разлог: млади су. Али – не у смислу да је живот пред њима, па има времена за читање него у смислу да су се школовали „деведесетих”, када је овај писац већ био „избачен” из лектире. Елем – „ометени су у школовању”. Зашто тај недостатак нису отклонили у „властитој режији” – ако не раније, оно барем непосредно пред фестивалски ангажман – логично, нису знали да објасне. Можда из страха од могућности да им се дело слављеног писца не допадне, што би довело до непријатног унутрашњег сукоба и бацило их у искушење да одустану од уносне тезге?Како било, примера сличних наведеним има безброј. Могу се пронаћи у најразличитијим „областима друштвеног живота”, међу људима најразличитијих „професионалних, политичких и сексуалних” оријентација. Заједнички им је суштински, дубоко укорењен бесмисао, на који више нико не скреће пажњу, а мало ко га примећује.Владимир Кецмановић

[Turnbull]

Svetislav BasaraKrležijanaEh, Krleža! Ima li nepodesnije ličnosti za predizbornu ćutnju. Taj baš nije znao da zaćuti. Bio je toliko glasan da se još uvek odlično čuje, iako je premetnuo svetom pre više od trideset godina. Za života je bio poveliki trn u oku palanačkih mrsomuda i bajagi poštene inteligencije, a takav je ostao i u smrti: Bič Božiji za nadobudnu srpskohrvatsku/hrvatskosrpsku malograđanštinu. Zbog poganog jezika glava mu je u više navrata visila o koncu, a o glavi su mu radili ideološki potpuno različiti zlikovci poput (pajtaša mu) komunista i (sunarodnika) ustaša. Sam Krleža je jednom prilikom ovako opisao svoju ratnu egzistencijalnu situaciju: Ili Dido ili Đido. Mislio je na Dida Kvaternika, i Đilasa, srećom po nas Milovana, ne Dragana. Dilema je bila sledeća: ko će ga od rečene dvojice roknuti i overiti.E pa, znate šta? Ko se zameri i komunjarama i ustašama ne može biti loš čovek. Ovogodišnji Festival jednog pisca, posvećen Krleži, upravo je u toku, a to se nimalo ne dopada ovdašnjim rodoljupcima-Ćosićevim-dupeljupcima, jer da, šta će nama tamo neki Krleža, Hrvat i katolik, kod naših živih velikana i pročaja. Na stranu bazični idiotizam takvih razmišljanja, Krleža je ličnost od najvećeg značaja za srpsku kulturu s kojom je do smrti ostao u tesnoj vezi, na koju je uticao, i na koga je ona dobrano uticala.Druga je stvar što je Krleža napisao mnogo jetkih stranica o srpskoj kulturi, srpskom nacionalizmu i srpskoj salati, čime je zaradio epitet srbomrsca. Bilo bi, naravno, mnogo bolje da je te stranice napisalo neko domaće pero. Možda bi neko i napisalo. Ama se nije usudilo. Ili se, kao Konstantinović, usudilo, pa prošlo kao boso po trnju. Kritika ovdašnjeg pokvarenjačkog kretenizma još uvek je strogo zabranjena.S druge strane, Krleža je takođe napisao ne mnogo manje jetkih strana o hrvatskoj kulturi, hrvatskom nacionalizmu i hrvatskom cvijeću, što ga je u Zagrebu etabliralo kao prosrpskog veleizdajnika i, uopće, kao nedemoljubivog kosmopolitu. Krleža je, vaistinu, bio kompleksna ličnost, teško ga je bratimiti, još teže čitati, a to će uskoro postati sasvim nemoguće. Jer Krleža, erudita kakvog južnoslovenske književnosti ne poznaju, govori iz jednog drugog vremena u kome je literatura bila ozbiljan posao, a ne laka zabava.

[Turnbull]

Fric, Bas i Dominikanska RepublikaAUTOR: VLADIMIR KECMANOVIĆOglasite se na www.danas.rsFricPre nekoliko dana u Politici sam objavio tekst koji obrađuje nekoliko primera ovdašnjeg besmisla. Jedan od tematizovanih nonsensa beše činjenica da su neki od autora programa na ovogodišnjem beogradskom šatro književnom maratonu priređenom Krleži u čast javno saopštili kako nisu pročitali nijednu rečenicu koju je zapisao „gospon Fric“, što im nije smetalo da „uzmu učešće“ u toj manifestaciji!?Besmisao, međutim, ne bi bio potpun da reakcije na moj tekst i same nisu otelovljenje apsurda.Niko od ljudi koji su osetili potrebu da me zbog tih nekoliko rečenica pohvale ili pokude, nije imao da izjavi ništa o ostalim navedenim egzemplarima gluposti koja ih okružuje. Sve zanima isključivo Krleža.Ali, to još uvek ne bi bilo sasvim budalasto da su se pozabavili problemom diletantizma na koji sam jasno ukazao. Ma jok! Svi su se uhvatili uzgredne teze da odavanje takvih počasti jednom hrvatskom piscu o trošku srpske države, dok se srpskim, u najmanju ruku ništa manje značajnim književnicima, u Hrvatskoj ne posvećuje ni promil recipročne pažnje - govori da tu neko nije pri sebi.Rešenje dileme da li nisu normalni hrvatski ili srpski kulturnjaci - a ponašanje im je do te mere različito da i jedni i drugi normalni nikako ne mogu da budu - ostavio sam čitaocu. A oni koji takvom, logično postavljenom problemu ne mogu da pronađu rešenje koje bi ih zadovoljilo, odlučili su da se ne slože s pitanjem!?E pa, kad je tako, i kad glupost nije moguće pobediti, hajde da se i ja na trenutak pridružim opštenarodnom veselju.BasNajglasniji u javnom neslaganju s rečenim pitanjem za sada je svakodnevni kolumnista lista Danas Svetislav Basara.Argumenti za neslaganje su: „Krleža je ličnost od najvećeg značaja za srpsku kulturu s kojom je do smrti ostao u tesnoj vezi, na koju je uticao, i na koga je ona dobrano uticala“; „za života je bio poveliki trn u oku palanačkih mrsomuda i bajagi poštene inteligencije, a takav je ostao i u smrti: BičBožiji za nadobudnu srpskohrvatsku/hrvatskosrpsku malograđanštinu“, kome su „o glavi radili ideološki potpuno različiti zlikovci poput (pajtaša mu) komunista i (sunarodnika) ustaša“, pa je bio pred dilemom da li će mu glave doći Đido ili Dido, a „ko se zameri i komunjarama i ustašama ne može biti loš čovek“, i može se ne dopadati samo „ovdašnjim rodoljupcima-Ćosićevim-dupeljupcima jer da, šta će nama tamo neki Krleža, Hrvat i katolik, kod naših živih velikana i pročaja“; što je, „na stranu bazični idiotizam takvih razmišljanja“, atmosfera u kojoj je „kritika ovdašnjeg pokvarenjačkog kretenizma još uvek strogo zabranjena“.Ne bih išao tako daleko da ovu Basarinu „žvaku“ nazovem pokvarenjačkom, mada nije da nema osnova za takvu ocenu. Ali, da je kretenska, tu, što bi rekao „veliki“ Fric, „nema dvojbe“.Pošto nam nekadašnji famozni biciklista, u maniru klasičnog dogmate i repetitora otrcanih parola, ničim ne argumentuje tezu o Krležinom najvećem značaju za srpsku kulturu, biću jednako bezobrazan kao on, ali argumentovaniji, pa odgovoriti kako se uticaj alter ega „velikog meštra sviju hulja“ na naš duh, pretpostavljam, ogleda u organizaciji harange protiv Miloša Crnjanskog, koju je provodio u „dilu“ sa svojim srpskim trabantima, preko „portparola“ proglašavajući ideološkog neistomišljenika „mrtvim piscem“, a sve uz logistiku „komunjarskog“ režima, kojem se - cvrc - žestoko „zamerio“. A srpska kultura je, opet, na Krležu, reklo bi se, uticala kao inspiracija za tekst u kom lamentira nad Evropom koja je spala na to da aminuje trijumf „prljavih Cigana“, to jest Srba, i u kom, u svega nekoliko reči, uspeva da nacistički izvređa dva naroda, što je rezultat na kom bi mu pozavideo i „veliki brat“ logora Jasenovac Vjekoslav Maks Luburić, s kojim je, jelda, takođe bio u sukobu, i to tako žestokom da je u Zagrebu odremao period u kom je ovaj žario i palio i u kom su levičari mnogo manje poznati od Basovog idola, u Maksovim logorima pogubili glave.A tu negde stižemo i do priče o Đidi i Didi, s kojima Fric tu i tamo jeste bio u sukobu, ali mu se za taj sukob uglavnom „fućkalo“, s obzirom na poziciju koju je imao kod Đidinih i Didinih šefova, pa mu kod jednog - Pavelića - dlaka nije falila s glave, a drugom - Brozu - beše i do kraja života ostade privilegovani intimus.By the way, u istorijat Fricovih odnosa sa Eugenom Kvaternikom nisam dovoljno upućen, ali što se Milovana Đilasa tiče, znam da je, nakon Drugog svetskog rata i pobede bivšeg druga koju je dočekao izvaljen u fotelji, Petrica Kerempuh nesporazume sa pobednikom pun pokajničkog poleta izgladio. I lepo se s njim družio sve dok je od tog „prijateljstva“ imao koristi. A pošto mu je „prijatelj“ zglajznuo, „Bičbožiji“ mu se, principijelan i slobodouman kakvog ga je bog dao, ni pismom ni razglednicom više javio nije. I ne samo da mu se nije javio, nego se, nekako upravo tada, prisetio da reafirmiše Laletu dragu priču o Đidi i Didi, koja više nije mogla da škodi, a i te kako je mogla da koristi.Ako, „pak“, Fricove gadosti „glede“ Crnjanskog, kao novopečeni istomišljenik starih i novih srpskih ždanova smatra opravdanim, ako nalazi da se šurovanje sa Đidom i Didom može pravdati spasavanjem glave, a ustašoidne izjave pravom na slobodu govora - predlažem autoru „Mein Kampfa“ da pogleda dokumentarni film u kom Dušan Makavejev svedoči o tome kako ga je taj svetionik slobodoumlja cenzurisao. Pa čik neka Maka proglasi „rodoljupcem“ i „bazičnim idiotom“.E sad - istina jeste da je Krleža na priču o malograđanštini i palanačkom duhu potrošio dosta reči, od kojih su neke bile i duhovite i tačne. Ali je istina i da je, uporedo sa deklarativnim obračunom sa malograđanima i palančanima, „običnim hrvatskim“ i ostalim „zapadnobalkanskim volovima“, mnoge od njih vrbovao za „svoju stvar“, stvarajući armiju „krležijanaca“, raspoloženih da muču glorifikujući svaki njegov gest i da mu, strateški raspoređeni na „srećnim“ pozicijama, omogućuju najrazličitije počasti i benefite.Krleže više nema, ali „krležijanci“, kao što vidimo, i dalje jašu. Kao dostojni naslednici mediokriteta koje je Fric lično birao, iako samozvani, delom iz plitkoumnog provincijalnog lukavstva, delom iz čiste gluposti, spremni su da se svim sredstvima obračunaju sa svakim ko „velikom učitelju“ nešto zameri. Pa čak i ako mu ništa ne zameri, kao što mu ja, dok me nisu povukli za jezik, ništa zamerio nisam - nego sam se samo zapitao kako mogu da slave čoveka koga nisu čitali i zbog čega u Srbiji domaćim piscem proglašavati nekoga ko se takve pozicije svojevoljno odrekao još onda kada je insistirao na striktnoj distinkciji hrvatskog i srpskog jezika, pa posredno, ali neminovno, i hrvatske i srpske književnosti.Ili, možda, „krležijanci“ nalaze kako je Fric hrvatsku od srpske književnosti hteo da odvoji kako bi sebe smestio u srpski književni korpus?No, kako bilo, novopečeni krležijanac Basara nepotrebno roni suze što je njegovog idola „teško bratimiti, još teže čitati, a to će uskoro postati sasvim nemoguće, jer Krleža, erudita kakvog južnoslovenske književnosti ne poznaju, govori iz jednog drugog vremena u kome je literatura bila ozbiljan posao, a ne laka zabava“.Da apstrahujemo opčinjenost autodidaktskim zasenjivanjem prostote, koje se proglašava vrhunskom erudicijom, književni festival koji se upravo odigrava živ je dokaz da je Frica moguće slaviti i ako ga nisi čitao. I ne samo moguće, nego i poželjno, pošto knjigama koje ne poznaješ - ne poznaješ ni mane. A to je odličan preduslov za oduševljenje bez granica.DominikanaI na kraju, da „krležijančeva“ analna metafora sa „Ćosićevim dupeljupcima“ ne ostane „neispoštovana“, ispričaću jednu zanimljivu, znakovitu i poučnu priču.Prijatelj koji je nekoliko godina živeo u Dominikanskoj Republici, pričao mi je kako tamo, iako većinu birača čine crnci, na izborima uvek pobeđuju beo, ili, ako ne baš potpuno beo, ono svakako što belji kandidat.Jednom je moj prijatelj, nekako upravo uoči predstojećih izbora, ćaskajući sa tamnoputim taksistom, pokušao da istraži uzroke tog neobičnog fenomena.Pitao ga je šta misli ko će da pobedi.Ovaj je, sav ozaren, izgovorio ime belog kandidata.Pitao ga je zašto misli da će da pobedi baš taj kandidat.Odgovor je bio: „Zato što ćemo svi za njega da glasamo.“Prijatelj je pitao zašto.Odgovor: „Zato što je beo.“A prijatelj: „Ali ti si crn.“A taksista, mrtav ozbiljan: „Zato i nisam predsednik.“Pa kakve ta priča ima veze sa Krležom, zapitaće se Basara. I gde su tu Ćosići njegovi „dupeljupci“?Što jest - jest: Krleža i Ćosićse u toj priči ne pominju.Ali, zato, dupeljubaca ne fali.A kakve sve to veze ima s njima, prepuštam idolopoklonicima „erudite kakvog južnoslovenske“ - pardon - „bhscg’ književnosti ne pamte“ - da sami zaključe.

[bergasa19]

Ovaj ko maca oko kase. Kritikuje pojave, a postavio bi mu jedno pitanje: Jesi li iscitao Krlezu?

[kim_philby]

ah srpstvo kukavno! eto kako kaze kecman u srbiji srbin ne moze biti izvikan za pisca.inace za cosica je krleza rekao sledece: ne citam tog janka veselinovica u stilu oskara davica. time zlobno sugerisuci da je cosica opismenio davico ali da sadrzaj nista nije moglo da promeni.edit: jebote sada ovo citam jos jednom. kakav je polupismeni idiot ovaj kecmanovic. od neveste upotrebe kroatizama do banalnosti tipa 'pokajnicki izvaljen u fotelji petrica kerempuh...'i malo paranoje: krleza je regrutovao krlezijance. za sta? kako: za sta? pa za klanje srba. kecamnovicev stilisticki nevesti i tupi tekst je dokaz da nije citao krlezu ili makar ne dovoljno.

Edited June 1, 2012 by kim_philby

[Turnbull]

ah srpstvo kukavno! eto kako kaze kecman u srbiji srbin ne moze biti izvikan za pisca.inace za cosica je krleza rekao sledece: ne citam tog janka veselinovica u stilu oskara davica. time zlobno sugerisuci da je cosica opismenio davico ali da sadrzaj nista nije moglo da promeni.edit: jebote sada ovo citam jos jednom. kakav je polupismeni idiot ovaj kecmanovic. od neveste upotrebe kroatizama do banalnosti tipa 'pokajnicki izvaljen u fotelji petrica kerempuh...'i malo paranoje: krleza je regrutovao krlezijance. za sta? kako: za sta? pa za klanje srba. kecamnovicev stilisticki nevesti i tupi tekst je dokaz da nije citao krlezu ili makar ne dovoljno.

I naravno - "Fric". Ta tupava Crnjanskova dosetka iz vremena ondašnjeg. I još - "veliki" Krleža. Da ne pomisli neko slučajno da Kecman smatra Krležu velikim. Kakav nepismeni kretenI naravno, ti si u pravu - on je sve vreme regrutovao male ustaše. Mnogo si ti Kime naivan - pa Hrvati su se samo pravili da su komunisti, a u stvari su sve vreme radili za svoju nacionalnu stvar! To je to veliko Kecmanovo otkriće, ta mudrost koja se može čuti ispred svake zadruge, u svakoj kafani, kao i na buvljaku u potrazi za rektim delom za Trabanta.

[Turnbull]

Ovaj ko maca oko kase. Kritikuje pojave, a postavio bi mu jedno pitanje: Jesi li iscitao Krlezu?

Prijatelj koji je nekoliko godina živeo u Dominikanskoj Republici, pričao mi je kako tamo, iako većinu birača čine crnci, na izborima uvek pobeđuju beo, ili, ako ne baš potpuno beo, ono svakako što belji kandidat.Jednom je moj prijatelj, nekako upravo uoči predstojećih izbora, ćaskajući sa tamnoputim taksistom, pokušao da istraži uzroke tog neobičnog fenomena.Pitao ga je šta misli ko će da pobedi.Ovaj je, sav ozaren, izgovorio ime belog kandidata.Pitao ga je zašto misli da će da pobedi baš taj kandidat.Odgovor je bio: „Zato što ćemo svi za njega da glasamo.“Prijatelj je pitao zašto.Odgovor: „Zato što je beo.“A prijatelj: „Ali ti si crn.“A taksista, mrtav ozbiljan: „Zato i nisam predsednik.“Pa kakve ta priča ima veze sa Krležom, zapitaće se Basara. I gde su tu Ćosići njegovi „dupeljupci“?Što jest - jest: Krleža i Ćosićse u toj priči ne pominju.Ali, zato, dupeljubaca ne fali.A kakve sve to veze ima s njima, prepuštam idolopoklonicima „erudite kakvog južnoslovenske“ - pardon - „bhscg’ književnosti ne pamte“ - da sami zaključe.

I opet čuveni momenat - Srbin je crnja ronerola Jugoslavije. Opsedanje Vukovara onde dođe kao bitka kod Getisburga.http://www.youtube.com/watch?v=DLIkM4wvcC8 Edited June 2, 2012 by Syme