Tolkien vs. Andric

[Agni]

Obojica umjetnički geniji i baš je super što ne moramo između njih birati.

Tacno u stvarnosti, ali ne i na topiku "Tolkien vs. Andric".

[Аврам Гојић]

upravo. srpski mediji nalažu da se bira, pa stoga, da se bira

[Lrd]

Inače, mislim da je Nobelov komitet ovako presudio zato što je Gospodar F. Mislim da ti mejnstrim strejt žiriji teško podnose žanr, odnosno žanr tolerišu jedino ako je (što kaže Z. Janković) državotvoran. Kada sam bio aktivan u Lazi, imao sam prilike da čitam prepisku sa jednim članom žirija zašto u izboru nikada nema nikakve fantastike, iako je bilo jako dobrih romana. On je odgovorio "jeste to dobro i zanimljivo, ali to je ipak samo naučna fantastika".Tako da mislim da je Tolkin tu platio cenu izboru svog motiva, a ne zanata.

[Sludge Factory]

Da se ne lazemo, Andric je Nobela dobio iz politickih razloga, kao i mnogi drugi, jer je ta nagrada (kao i mnoge druge) ispolitizovana. To naravno ne znaci da Andric nije zasluzio jedno svetsko priznanje tog nivoa, kad bi se zaista geldlo samo umetnicko i knjizevno dostignuce.

[Indy]

upravo. srpski mediji nalažu da se bira, pa stoga, da se bira

Pa nisu samo srpski, na Guardianu ima pool da li je Tolkien vredan Nobela (i kad sam zadnji put pogledao cca 52% je mislilo da nije).

[Аврам Гојић]

Pa nisu samo srpski, na Guardianu ima pool da li je Tolkien vredan Nobela (i kad sam zadnji put pogledao cca 52% je mislilo da nije).

posle otvaranja ove arhive dođe mi da se zapitam da li je Nobel vredan Tolkina. missim neka mu nisu dali jebenu nagradu, ali reći da je to loše pripovedanje....to ko da su u komitet pripustili ove sa foruma, naročito na filmu i muzici, što su uzeli sebi za zadatak da pljuckaju sve što vole mladi. Edited January 8, 2012 by Marko M. Dabovic

[Roger Sanchez]

Kiddie books vs nabijanje na kolac?No contest.

[Аврам Гојић]

NDĆ sam pročitao sa 10, a GP sa 18....možda nisam dobar primer, ali nisam baš siguran da je GP kiddie book.edit: kad si već tu, da ti se izvinim za vređanje onog dana. ne razumem zašto nisam dobio warn tada.

Edited January 8, 2012 by Marko M. Dabovic

[Roger Sanchez]

Čim u slovima nazrem besmrtne šiljate uši, vrištim Kiddie! Ako ćemo o fantasyju s umjetničko-lingvističkim vrijednostima, Lewis Carroll Tolkiena ispucava iz vode.I oko pjesama, ne.edit™: nema frke. Nisam uzeo k srdcu, nisam reportouvao, a plešem na oštrici kame i očekujem da ponekad budem posječen.

Edited January 8, 2012 by Roger Sanchez

[Indy]

A nije bas da niko ne cita Andrica van ex-YU:

I returned from a voyage to Macedonia to attend a meeting for Yugoslav democrats at the Cooper Union in New York City. Here I was, under the roof where Abraham Lincoln himself had spoken of union and of the consequences of disunion, and I remember the shiver with which I stood on the same podium to give my own little speech. At a bookstall, I picked up a copy of Ivo Andrić’s classic The Bridge on the Drina, and a few other texts I had read or desired to reread, and then hesitated over the book that you now hold in your hands.

(Christopher Hitchens, Arguably, 2011)

[Аврам Гојић]

Ako ćemo o fantasyju s umjetničko-lingvističkim vrijednostima, Lewis Carroll Tolkiena ispucava iz vode.I oko pjesama, ne.

Kerol se divno poigrava rečima i jezikom. Tolkin reči i jezik upreže kao moćne volove koji vuku njegov narativni voz.

[Agni]

Pojedinci napisase da je Lotr decija knjiga. Ja pak vise naginjem Andurilovom gledistu da "citava ta prica ima filozofski karakter, tice se odnosa spiritualizma i materijalizma kao i sta je zapravo zlo (zelja za dominacijom nad drugima". Podsetimo se tog sjajnog posta:

[...]I tako dolazimo do pitanja oko ajnura i njihovog srozavanja ako nisu direktno povezani sa Juvatarom. Tolkin o samoj Tajnoj vatri nije mnogo komentarisao i ono sto znamo je da je jedino Juvatar mogao da je kontrolise i time udahne zivot koji bi bio nezavisan od njega, tj. stvori bica koja ne bi bila samo roboti poput Auleovih patuljaka na pocetku. Medjutim, ta nezavisnost po meni znaci i da su ta bica mogla sa svojim potencijalom da cine sta god hoce nezavisno od bilo koga, tj. imala su slobodan izbor da budu dobra ili zla. I sada dolazimo do same Tolkinove definicije tog zla i njene manifestacije koja se tebi cini kao smanjivanje moci na primerima Melkora/Morgota, balroga i Saurona. Melkor je na samom pocetku Arde bio daleko najmocniji vala/duh koga su svi drugi ujedinjeni oko njegovog brata Manvea jedva sprecili da unisti sve u Ardi. Medjutim, Melkor je isto tako zeleo da kontrolise stvari, prirodu i druga bica tj. da dominira u potpunosti nad njima u spiritualnom i materijalnom smislu. Da bi ostvario taj vid kontrole on je to mogao da ucini kroz prirodni autoritet/kvalitete cime bi privukao ostale sto mu je uspelo sa majama poput Balroga na samom pocetku sveta ili da to ucini silom sto mu je bio glavni metod kad je uvideo da ostali ajnuri ne zele da mu se prikljuce dobrovoljno. I sada dolazi glavna tacka - da bi efektivno upotrebio silu Melkor je morao da transferise deo po deo svoje porcije moci (koja se ne menja od pocetka do kraja) iz spiritualnog domena u materijalni. Morao je da zauzme stravican materijani oblik (Melkor je na pocetku bi div sa krunom od vatre cija je glava bila u oblacima), da gradi ogromne tvrdjave (prva tvrdjava Utumno), da pusti deo svog bica u prirodu i kad su se pocela pojavljivati Juvatarova deca (vilenjaci, ljudi itd.) da ih izoblici, korumpira i pervetira opet transferom dela svog bica i zla u njih. Zbog tog postepenog rastvaranja moci valari su i bili u stanju da ga pobede direktno (Tulkas u duelu) i uniste Utumno u prvom ratu a u drugom je situacija bila jos drasticnija jer se sada nekada svemocni duh Melkor pretvorio u ne tako svemocnog Morgota u individualnom smislu sto mu je najjasnije bilo kad je stao skrhan pred brata Manvea koji je zadrzao svoju moc u sebi i nije ju sirio kroz materijani svet. Medjutim, Tolkinova legenda takodje kazuje da ce se Melkor vratiti iz izgnanstva i rastvora u prvobitne stanje, da ce i pored sve potrebe da kontrolise i ima udela u Ardi ipak povuci svu snagu i ponovo je skoncentrisati u sebi sto ce ga opet uciniti najmocnijim Juvatarovim bicem tokom poslednje bitke.E sad, isto ovo vazi i za balroge i za Saurona osim sto su oni bili mnogo manji od Melkora pa zato ne mogu vise tako lako da se oporave od materijalnog unistenja pa ostaju samo senke. Sauron je prsten napravio da bi kontrolisao vilenjacke prstenove (pored drugih) jer su oni bili izuzetno mocni pa je morao dobar deo sebe da ugradi u glavni prsten a ne da bi konzervirao svoju moc. On je i posle pada Numenora mogao da se pojavi u raznim formama (kao Anatar recimo) ali je upravo zbog konstantnog transfera svojih moci u materijalni svet zbog zelje za kontrolom/dominacijom postepeno gubio vezu kroz vekove koju su balrozi recimo odavno izgubili jer su od pocetka u Ardi postojali u stravicnom materijalnom obliku sa sve manjom moci u spiritualnom smislu. Nesto slicno mozemo videti i kod carobnjaka ili vilenjaka koji su bili predugo izvan Mandosa (spiritualnog mesta pocinka i regeneracije za ajnure i vilenjake) pa su postali suvise vezani za materijani svet (dobar primer je kralj Thingol ili pad Sarumana). Dakle, citava ta prica ima filozofski karakter, tice se odnosa spiritualizma i materijalizma kao i sta je zapravo zlo (zelja za dominacijom nad drugima).

[Agni]

A nije bas da niko ne cita Andrica van ex-YU: (Christopher Hitchens, Arguably, 2011)

Hitchens je Hitchens, erudita i telektualac. I ono niko nije trebalo shvatiti bukvalno.

[Roger Sanchez]

Dobro, da ne unalajnerujem nonstop, ja prema Tolkienu imam tu žanrovsku ogradu, bias, kao možda i Nobelovski panel. Kao neživotnoj priči vilenjaka, duhova, neke paralelne eshatologije i mitologije, u njoj nalazim zabavu i odmak od prostor-vremena ali ne i potrebu da joj učitavam dublje smislove. Knjiga koja me je najviše ostavila impresioniranim u ovih mojih par desetljeća je Forsterov A Passage to India. U Herbertovoj trilogiji učitavam više filozofsko--društvenih tema nego u vrlo broojnim Tolkienovim stranicama. Kajjaznam, možda je faktor na kraju i toga što je on epigon uspjeha svog žanra koji je sad hiperprodukcijom vrlo sličnih fabula obezvrijeđen, ali eto jednostavno nemam taj subjektivan odnos prema Tolkienu u kojem bi mu učitavao neke 'dubine'.A Silmarillion i nije fabula.

[Lrd]

Dobro, da ne unalajnerujem nonstop, ja prema Tolkienu imam tu žanrovsku ogradu, bias, kao možda i Nobelovski panel. Kao neživotnoj priči vilenjaka, duhova, neke paralelne eshatologije i mitologije, u njoj nalazim zabavu i odmak od prostor-vremena ali ne i potrebu da joj učitavam dublje smislove. Knjiga koja me je najviše ostavila impresioniranim u ovih mojih par desetljeća je Forsterov A Passage to India. U Herbertovoj trilogiji učitavam više filozofsko--društvenih tema nego u vrlo broojnim Tolkienovim stranicama. Kajjaznam, možda je faktor na kraju i toga što je on epigon uspjeha svog žanra koji je sad hiperprodukcijom vrlo sličnih fabula obezvrijeđen, ali eto jednostavno nemam taj subjektivan odnos prema Tolkienu u kojem bi mu učitavao neke 'dubine'.A Silmarillion i nije fabula.

Pa ovo je, najjednostavnije, subjektivan odnos prema Tolkinu. Ti ga ne voliš i ti imaš žanrovski otklon i tebi je to...itd.