Jump to content

All Activity

This stream auto-updates     

  1. Past hour
  2. Calavera

    NBA 2018/19

    teo igra protiv sunsa, kapiram da ga pokazuju buducem poslodavcu. doduse, prvo bi morao i da pokaze nesto...
  3. ragasto

    Kutak za Freelancere...

    Ako imate klijente iz Australije, oprostite se sa normalnim bioritmom.
  4. maharaja

    Građanski protesti u Srbiji 2018

    Ovo nije baš tačno, makar na mom uzorku. Taj uzorak su doduše kvalifikovani koji ne žele da rade u Srbiji, bez obzira što imaju nekretninu.
  5. Staklena Brada

    Boks

    Pa sto je najjace i gubio je na jednom scorecardu protiv Linaresa, a na drugom bilo nereseno haha! Julie Lederman 85-85 | Robin Taylor 84-86 | Steve Weisfeld 86-84
  6. Mos

    NBA 2018/19

    Ovo veceras igra proslogodisnji Sakramento.
  7. Today
  8. Majo

    Totalna antipreporuka

    Sleepless - I pre je bilo losih filmova, ali se krimi pucacinama lagodno prekracivalo vreme i zaludnost. Ovo je vec zabrinjavajuce lose. Nesvesnost tvoraca ovog ovog filma je zapanjujuca, samouvereno se na kraju najavio nastavak!!! Ne bi me cudilo, da ih bude i vise. Kriminalno lose u svakom pogledu.
  9. theanswer

    NBA 2018/19

    Ništa mi se ne sviđaju Jergerove rotacije. Mislim da je dosta bilo Sakramenta za ovu sezonu.
  10. Tsai

    BrExit?

    Realno, nek urade ovo i ubesljivo najmanje stete ce biti
  11. Miljenko

    NHL 2015

    Strasno losa realizacija i veceras (nakon one u Ottawi). Imas ovakav napad i jos uvek si bez datog gola, pred kraj druge trecine. Da Islandersi imaju nekog ekstra golmana, pa i da razumem.
  12. Bujodrag

    New Now eating!

    Fotkao bih ali svi dokazi su uništeni. Odlični su dokazi bili. Neoborivi.
  13. Krošek

    rodna ravnopravnost

    nije ništa lično nego komentarišem opšte mesto kog si se objektivno, hteo ne hteo, dotakao. npr. zašto nazivamo žene caricama kad umeju da se postave u određenim izazovima i interpersonalnim momentima sa samopouzdanjem, humorom, i na druge načine koji su inače svojstveniji muškarcima? sigurno nije zato što smo feministi.
  14. Roger Sanchez

    BrExit?

  15. ragasto

    Vučić, jedno novo i drugačije presidency?

    Sad bi bilo interesantno znati koji procenat ljudi od onih koji uopšte gledaju komentare klikće na "Prikaži preporučene". Njima se botovi i obraćaju.
  16. Yesterday
  17. pt 2.0

    Vučić, jedno novo i drugačije presidency?

    ne znam, u meni to upravo izaziva suprotno - revolt, pobunu,... a pošto su ta botovska "mišljenja" dosta neinteligentno sročena, očigledno je da ne odražavaju stvarne stavove, te u tom smislu ne utiču na moj optimizam.
  18. Mos

    rodna ravnopravnost

    Nije da razumem sta hoces da kazes ali hajde pokusacu da odgovorim. Moja drugarica je carica a i nogometasica je carica. Za ovu prvu mi veruj na rec da joj ne treba nikakva zastita a ova druga verujem da ne zeli viktimizacija da se istakne u prvi plan. Sve ostalo sto si napisao si ucitao a niti me poznajes niti sam hteo da kazem to sto si ucitao. Siguran sam da ce ti sledeci post biti jos manje povezan i smislen pa na njega necu odgovarati.
  19. nisam ja

    NBA 2018/19

    Flambojantan lik. Šteta što je došao međ ove štrebere.
  20. Mos

    NBA 2018/19

  21. Time Crisis

    NBA 2018/19

    Nije baš da imaju izbora, daj šta daš
  22. ToniAdams

    Mobilni

    a koji od ovih pomenutih ima najsolidniju kameru? na netu su potpuno oprecne analize, a tek ako krenem da gledam jutjub testove, otprilike su koristili dlsr da snime slajbe onog kog vole, a digitron za onaj koji ne vole.
  23. ragasto

    B92

    Potpuno logično, televizija će ostati najuticajniji medij u narednom periodu, i to na duže staze. Što ne znači da se ne treba fokusirati na modernije vidove, makar telefone drndaju svi uzrasti.
  24. Gojko & Stojko

    FRAGMENTS

    Strah od sećanja .. SMEŽURANE GLAVE I HLADNJAČA KOD TEKIJE: U memorijalnom centru Buhenvald u koji me zovu svaki čas, pre nekoliko godina čitao sam šta su učenici zapisivali u knjigu utisaka. Stalna postavka ranije je izlagala i svetiljke sa abažurima od ljudske kože; žena komandanta logora Ilza Koh mnogo ih je volela. Posebno je bilo opasno za logoraše ako su bili tetovirani jer je tetovirana koža bila lep ukrasni detalj na lampi, pa jedno dete konstatuje: "Ceo Buhenvald bio je velika fabrika, a ljudi praktično sirovina koja se morala iskoristiti do kraja, kosti, koža, kosa, sve..." Jedna devojčica piše: "Prilično je grozno što su odrali kožu ljudima da bi se pravili abažuri..." Da li je "prilično grozno" pravi komentar? Da li da utešim tu devojčicu i ispričam joj da je za vreme Francuske revolucije, te slavne epohe za Evropu i za sveukupnu istoriju civilizacije, u nekim krugovima kratkotrajno bila moda uvezivati knjige u aristokratsku kožu? Naravno da joj to ne bih rekao iako je istina. Istina? Samo delić velike istine, jer ta revolucija je pozitivna, zar ne, pa ne treba da je "prljamo". Citat jednog đaka: "Stavljali su mrtve ljude na sto da bi ih rasporili i odrali im kožu? Pa, to prosto ne može biti istina!" Međutim, istina je. Još jedan citat: "Smežurana ljudska glava mi se činila sasvim vesela, takva jedna malecna glavica, pa kad zamislite da je to jednom zaista bila ljudska glava! Pa, tako nešto sam video samo u filmovima o Indijancima!" Esesovci su od odsečenih glava ponekog zatvorenika pravili smežurane glave veličine pesnice, što je bio ritual nekih indijanskih plemena, na primer Jivara. Esesovci su preuzeli njihovu "tehniku". Takva upokojena glava stručno se zove tsantsa, Vikipedija na srpskom je pominje, ali traži da se pojam na našem jeziku detaljnije opiše, podseća takođe i da su "esktravagantni kolekcionari" svojevremeno nudili "astronomske cene" za te "trofeje". Jedna devojčica u knjizi utisaka memorijalnog centra Buhenvald piše: "Ja se strahovito bojim tih smežuranih glava. Ja bih na svoj pisaći sto stavila normalnu mrtvačku lobanju, ali ovako nešto, ne, hvala! Lobanje mi se stvarno sviđaju, samo što su skupe..." Kako je ta nemačka učenica saznala da su lobanje skupe? Mogao bih da joj ispričam da je samo nekoliko kilometara daleko od izložbe u Memorijalnom centru Buhenvald, od tih smežuranih glava mrtvih logoraša, u prestonici nemačke klasike Vajmaru pesnik Johan Volfgang fon Gete dugo na svom pisaćem stolu držao lobanju svog mlađeg prijatelja, takođe velikog pesnika, Fridriha Šilera, sve dok ga nisu opomenuli da je to neprilično. I moj otac lekar je u svojoj radnoj sobi pred ordinacijom imao lobanju. Možda je bolje da joj to niko ne kaže. Posetioci u Buhenvalda više neće moći da se plaše smežuranih glava jer u novoj stalnoj postavci više nisu izložene. Ne znam da li ih čuvaju u depou, ili su ih sahranili zajedno sa pepelom koji je nađen kad se popravljao krov krematorijuma. Mladi posetilac, koji se baš raspričao, obratimo pažnju na njegov stil i rečnik, saopštava: "Film prikazuje masovni grob i kako svi ti leševi leže naokolo. Dakle, leševi, a bagerom ih ubacuju u jamu. To mi je bilo gotovo odvratno i deprimirajuće, što su tolike ljude trpali u istu jamu. Pa, kako su ih onda zatrpavali, a da niko nije dobio sopstveni grob i njihove porodice nikad neće saznati da je neko njihov tamo dole, recimo, njihov sin ili tako to..." "Ili tako to", napisa momčić istih godina kao ja kad sam stigao ovamo u proleće 1944. godine. Da je to napisao neki naš srednjoškolac, upozorio bih ga na "slučaj hladnjače" o kome je "Vreme" detaljno pisalo u broju 544 7. juna 2001. Ovde ću samo podsetiti da je marta 1999. godine iz Dunava, osamnaest kilometara uzvodno od Tekije, zbog niskog vodostaja izronio jedan kamion-hladnjača u kome se nalazilo pedesetak leševa dece, žena i staraca, što je videlo nekoliko stotina prisutnih građana, prolaznika i policajaca. Leševi su odvezeni i zakopani u zajedničku raku negde kod Zemuna, pa posle ponovo ekshumirani i možda negde ponovo sahranjeni, to više ne znam, a za ovo moje sadašnje razmišljanje nije toliko ni važno. Kamion-hladnjača pažljivo je uništen eksplozivom da ni delić ne ostane čitav za neku eventualnu kasniju istragu. To se nije dogodilo pre sedamdeset i kusur godina negde daleko u toj užasnoj nacističkoj Nemačkoj, nego ovde kod nas, pre manje od dvadeset godina. Učesnika u tom delovanju mora da je bilo na desetine, posmatrača na stotine, oni se sudaraju sa nama u tramvaju, sede sa nama u kafićima, tu su, možda su nam neki od njih bliski, veoma bliski. I ne, ovo nije nikakvo poređenje bilo čega sa nacizmom. Ali, da li bi kod nas u Srbiji sa učenicima trebalo da pričaju svedoci "tog" vremena? ... MLADI BEČEJCI: Susret u Bečeju prošle nedelje u prostorijama Kreativnog centra Gradskog pozorišta nije bio samo razgovor, rekao bih, to je bilo druženje, dešavanje, zajedništvo mladih sa mnom, sa starcem, nešto jedinstveno, sigurno jedan od najuspelijih susreta sa publikom u mom životu. Nisu tražili da držim uvodno predavanje, oni sami su odmah uzeli reč jer su unapred pročitali moj roman Moj lepi život u paklu. Direktor pozorišta me je predstavio, profesorka srpskog jezika i književnosti Ivana Petrović rekla nekoliko reči, ali pored mene za stolom sedelo je nekoliko učenica koje su vodile sastanak, imale pripremljena pitanja, povremeno bi prozvale neku koleginicu iz publike koja bi pročitala odlomak iz neke od mojih knjiga ili članka na koji bi se nadovezali pitanjem. Ne mogu detaljno da prepričam naš intenzivni razgovor koji je trajao sat i po. Trebalo je da opišem svoj život pre "vremena Zla" u gradiću sa druge strane Tise sličnom Bečeju, kako sam se osećao kad su me uhapsili i šta bih danas rekao svom stricu, koji me je možda izdao Nemcima, šta je bila Arijadnina nit koja me je vodila kroz logore, kako danas vidim svoj identitet, što nam je dalo prilike da porazgovaramo i o mom mišljenju o današnjem Izraelu. Pitali su me i ko snosi odgovornost što mladi danas nisu dovoljno informisani. Čini mi se da su mnogi suštinu literarnog pristupa toj temi shvatili, jer su postavili pitanje da li pisanje za pisce ima i terapeutsko značenje. Želeli su da nešto kažem i o svom novom romanu Poslednji potez, koji se vezuje za Vojvodinu mnogim nitima. Novim pitanjem dali su mi priliku da upozorim da je eventualno bavljenje užasima holokausta problem njihove generacije, ali da su patnje i neretko smrt izbeglica sa raznih strana sveta, svakako, čak i dok mi udobno razgovaramo u mirnom Bečeju, umiranje beba od gladi u Africi ili kad se dave u Egejskom moru, strašna činjenica na koju mora da se reaguje sada. Sada, jer na strahote koje su se završile pre više od sedamdeset godina ne možemo da reagujemo konkretno, a na aktuelna dešavanja možemo i moramo. Pre nedelju dana u Bečeju nisam bio tuđin, neko sa strane koji soli pamet, nego član zajednice od stotinak đaka, desetak starijih posetilaca, nekoliko profesorki i Zdravka Petrovića koji je, čini mi se, dobri duh koji je sve to smislio i organizovao. Razvejali su mi strah od sećanja. Share & Enjoy
  25. MiddleClass

    Pod sjajem zvezda letnjih noci beogradskih...

    Milose, nije uefa pokrenula istragu nego francusko tuzilastvo. Ne valja ti citat.
  26. roksi

    Melodije za dobro jutro

    morning! kafa #dva. doduse, jos malo pa ce rucak.
  1. Load more activity
×